Стеван Гајић: Листић или метак?

ИСКРА на Фејсбуку

Доналд Трамп (Фото: Иван Вучи/АП фото)

Демонска генијалност ове операције састоји се у навлачењу лудачке кошуље свакоме ко се усуди да примети да нешто дебело није у реду са америчким изборима

Вероватно присуствујемо најколосалнијем покушају државног удара који је свет видео у протеклих пола века. Медији и одушевљене демократе, са свим маргиналним фринџ покретима око њих, похитали су да на улицама прогласе Џозефа Бајдена за председника САД. А он се већ у својству изабраног председника обратио нацији.

Ова ситуација ме је моментално подсетила на банде шибицара око Зеленог венца и Бајлонија које сам у детињству гледао како буком покушавају да намаме и опљачкају жртву која, и уколико схвати да је у праву, престрашена и уморна од притиска пристаје да се пода својим џелатима којима на крају предаје новац. Ваљда се очекивало да одједном сви на тај начин пристану на страшну халабуку медија и демократа. У овом случају жртва су већ начете институције у САД и већински народ који је изашао на гласање. Демонска генијалност ове операције састоји се у навлачењу лудачке кошуље свакоме ко се усуди да примети да нешто дебело није у реду с изборима, а покерашка озбиљност којом се светској јавности сервира прича заиста задивљује.

Лепо каже пословица да не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг. Па је савршено логично што је Бајдену одмах честитао низ политичких и пословних лидера којима је Трамп све време представљао уљеза и непријатну чињеницу, укључујући немачку канцеларку Ангелу Меркел, а није изостао ни Бил Гејтс, највећи борац против корона пандемије, због које је стотинак милиона гласачких листића морало да путује поштом како би се доскочило опаком вирусу. Судећи, међутим, по ћутању медија који су до јуче разапињали Доналда Трампа због смртне опасности његових предизборних митинга, масовно славље Бајденових присталица на улицама америчких градова, без икаквих заштитних мера, наједном уопште не може да наштети здрављу. У општој какофонији издвојио се и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг који је егзалтирано подсетио да је Бајден „одлучни присталица НАТО”, што је посебно неопходно у суочавању са „агресивном Русијом”.

Кад смо већ код Руса, интересантно је како је у еуфорији око америчких избора читава афера са „тровањем” Алексеја Наваљног отишла у медијски запећак. Занимљиво је да ни његовим присталицама, ни белоруској опозиционарки Светлани Тихановској, чија су главна тема „поштени избори”, не пада на памет ни најблажа алузија на могуће изборне махинације америчке Демократске странке. Ништа од тога. Напротив, Тихановска се постарала да на сав глас честита Бајдену, јер „за разлику од Белорусије, где су гласове на изборима једноставно украли, у САД се рачунао глас сваког бирача”. Главно је то што је Бајден победио америчког „Лукашенка”, гласио би њен неизречени закључак. И да не заборавимо: Наваљни је такође Бајдену послао честитку.

Уколико Трамп,  и народ који га подржава, успе да одржи владавину закона у САД, све ће изаћи на видело и неће више бити оклевања као што је било у већем делу Трамповог првог мандата у коме су га черечили афером са генералом Мајклом Флином, истрагом Роберта Милера о наводној умешаности Русије у америчке изборе, затим импичментом уз константне нападе, исмевање и извртање његових речи. Сада се поред главних тв канала и Твитер, Фејсбук, Јутјуб и друге платформе директно укључују у рат у коме неће бити средњег решења. Или ће једна страна потпуно победити или друга. Као што је председник Абрахам Линколн у освит грађанског рата, говорећи о робовласништву које разједа САД, упозорио:

„Изнутра подељена кућа не може да опстане… Не очекујем да ће Унија бити распуштена, не очекујем да ће дом пасти, али очекујем да престане бити подељена”. (A house divided against itself cannot stand… I do not expect the Union to be dissolved – I do not expect the house to fall – but I do expect it will cease to be divided.)

Трамповим људима поред храбрости треба искуство. Овај државни удар по својој природи личи на методе Лава Троцког, тако да би им најбоље било да консултују Технику државног удара Курција Малапартеа у којој он тврди да је таквој тактици једино Јосиф Стаљин могао и умео успешно да се супротстави.

Да ли је ово навлачење целог естаблишмента да учествује у колосалној превари, која ће их коштати угледа и слободе уколико се докаже да су им прсти у пекмезу? Уколико то није случај, Трамп слободно може да се нада затвору или бекству из САД, што је у шали поменуо у једном говору. У случају доласка нове администрације, његове присталице, посебно у институцијама, могу да се надају једино жестоким чисткама у којима треба да забораве на милост противника. Што би рекао један од јунака култног филма Видимо се у читуљи, „Списак постоји”.

Демократе иду на то да узму власт милом или силом. Не задовољавају се тиме да су урадили нешто кул или твитнули попут Трампа који је сапет од првог дана на тај начин комуницирао своје намере и ставове. Ако Трамп није одлучан или нема сучим да се супротстави овој машини, исход је већ решен.

Овакав исход би за Балкан значио наставак власти жестоко уздрманих балканских НАТО диктатура, а понеко, попут Мила Ђукановића, могао би да се нада преокрету у своју корист, због чега не треба да чуди што је Ђукановић међу првима честитао Бајдену. Чистке које ће се у том случају догодити у САД треба очекивати и изван америчких граница. Што се Србије тиче, Бајденова победа значи и атлантистичку 1948. Што је уосталом била и она прва. Покушај тога смо већ видели подршком Миловој причи о државном удару 2016. године, али и шпијунском афером 2019.

Ови догађаји подсетили су и на чувени говор Малколм Екса „Листић или метак” (The Ballot or The bullet). У месецима пред изборе у САД су у серији нереда живот изгубиле десетине људи, што, сем у неколико случајева, посебно смрти Афроамериканца Џорџа Флојда, није привукло већу пажњу медија. У сваком случају, како год да се разреши ова драма коју читав свет гледа заустављеног даха (толико заустављеног да и права драма у Нагорно Карабаху, чији се врхунац догађа управо док Бајден проглашава „победу”, пролази готово неприметно) тешко је очекивати да ће изостати нови нереди у Америци. Овог пута можда драматичнији од оних које смо могли видети до избора.

Треба имати на уму оно што се, кад је о Бајдену реч, тиче директно нас. Он је у мају 1999. изјавио: „Требало би да одемо у Београд и да окупирамо ту земљу у јапанско-немачком стилу”, такође је тражио рушење свих мостова на Дрини, а и сам се похвалио: „Ја сам тражио бомбардовање Београда”. Он је 2010. као потпредседник САД, приликом пријема Хашима Тачија у Белој кући, упоредио госта с првим америчким председником Џорџом Вашингтоном! Најзад, у јулу ове године је нагласио да се залаже за међусобно признање Србије и Косова и чување суверенитета и територијалног интегритета „обе земље”.

Уколико, међутим, Трампови тимови адвоката успеју да докажу превару а Врховни суд ово потврди и Трамп буде онај који ће положити заклетву 20. јануара 2021. године, биће забавно гледати непријатност са којом ће политичари и медији и унутар САД и у свету морати да прогутају ову наранџасту кнедлу.

stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.