СЛОБОДАН РЕЉИЋ: Корона је повод, а не узрок

ИСКРА на Фејсбуку

Насловна фотографија: Michal Kamaryt/The Associated Press

Корона није узрок! Коронавирус јесте повод, али није узрок глобалне хистерије. Иначе, COVID-19 је бедна сила и као повод. Што је такође лакмус папир силе која иза ње стоји и колико је и она сама у паници. Погледајмо чињенице. Агенција EuroMOMO (Европски надзор над вишком смртности за јавно здравство) истражила је стање у 24 земље широм Европе и утврдила „не само да се укупни морталитет не повећава, већ је – досад – далеко испод недавних просека“. Извештаји показују да је 2017. („читава Западна Европа доживела огроман скок смртности, посебно је лоше било у свим медитеранским земљама“), 2018. „Европа је била јако погођена“, а 2019. „генерално је било много горе. Неколико земаља ‘изнад просека’, Шпанија и Португал на ‘високом нивоу’, Француска чак ‘веома високом’“.

Поглед уназад јасно показује да су „како сада ствари стоје – бројке за 2020. знатно ниже у односу на претходне три године. Дакле, питање је – ако нисмо имали ‘закључавање’ у 2017. години и нисмо имали ‘закључавање’ 2018. године и нисмо имали ‘закључавање’ у 2019. години … зашто сада имамо ‘закључавање’?“ Или, ако погледате факте о смртности широм света од јануара до 25. марта ове 2020. видећете да је сезонски грип донео 113 хиљада смрти у односу на корону која је имала 23 хиљаде, а да се не пореди са 230 хиљада умрлих од маларије, 250 хиљада самоубистава, 314 хиљада смрти у саобраћајним несрећама или два милиона умрлих од канцера, два и по милиона од глади и десет милиона извршених абортуса!?

Или на којим чињеницама се греје „италијански сценарио“? Национални институт за здравство бележи да је просечна старост позитивно тестираних умрлих у Италији око 81 године. Десет одсто умрлих је старије од 90 година. Деведесет одсто умрлих је старије од 70 година. Осамдесет одсто умрлих је патило од две или више хроничних болести. Педесет одсто умрлих је патило од три или више хроничних болести. Хроничне болести укључују нарочито кардиоваскуларне проблеме, дијабетес, респираторне проблеме и рак. Двоје Италијана преминулих, млађих од 40 година (обоје стари 39 година) били су оболели од рака и дијабетеса са додатним компликацијама. Мање од један одсто умрлих биле су здраве особе, тј. особе без претходно постојећих хроничних обољења. Италијански институт разликује оне који су умрли од коронавируса и оне који су умрли са коронавирусом.

Али, не држите се чињеница као пијан плота кад се покрену масовне хистерије! Уосталом, већ је показано да је глупо да им верујемо. Леп пример је „свињски грип“ из 2009. Један истраживач се сетио наслова озбиљног Гардијана из 16. јула 2009. који најављује 65.000 смртних случајева од пандемије Х1Н1. Лист се позивао на такође озбиљне експерте. Као херој дана тада се наметнуо агилни Тони Блер који је у Даунинг стриту 10 са супругом Чери командовао националном одбране од „невидљивог непријатеља“. Кад се „непријатељ“ повукао овлашћена агенција је спровела истраживање о стварној стопи смртности и – од 540.000 познатих инфекција у Великој Британији, умрло је 138 лица.

По сличном сценарију се играло широм света. Волфганг Водарг, познати немачки лекар, својевремено члан Бундестага, у периоду од 2009. до 2010. председавајући Одбора Савета Европске уније који је „истраживао мотиве Светске здравствене организације за проглашавање светске пандемије“ (те 2009.), нашао је да је пандемија свињског грипа била лажна, а Форбс је по тим чињеницама објавио да је то био „један од највећих скандала века у пословима с лековима“. „Пандемија свињског грипа коју је прогласила СЗО, у ствари, био је један од најмекших таласа грипа у историји, а само би се птице селице још могле сетити оног ‘птичјег грипа’“, објашњава ових дана др Водарг и подсећа да су нас „многе институције које нас сада упозоравају неколико пута изневериле“.

Ово је, иначе, доба кад је грип у великој моди јер је „у XXI веку, за само 20 година, свет званично забележио 67 ‘епидемија’ – скоро двоструко више од забележених током читавог краја XIX и целог XX века”. Иза тога увек стоји моћни трогуао – медији главног тока, научници и политичари. А спектакли, наравно, су у западној продукцији. Друштво које више не држи до обредних спектакла, претвара читав живот у урнебесни спектакл.

На основу чињеница и знања озбиљних лекара, што би наше скутоноше рекле „струке“, јасно је да ће коронавирус имати много више жртава кад се пандемија оконча. Ако стопа незапослености у САД скочи на 20 одсто (то је најумеренија прогноза!) и погоршају се услови живота, медицинска заштита и храна ће бити све недоступније, рашће депресије, а једно истраживање „процењује се да ће укупни број смртних случајева који се могу приписати последицама COVID-19, само из овог ограниченог испитивања, бити: 1. Суициди 59.000, 2. Злоупотреба дрога 87.000, 3. Недостатак медицинског осигурања или лечења 1.350.000, 4. Сиромаштво и приступ храни 780.000. Ове процене значе укупно више од два милиона смрти изнад процењених 150.000 који се очекују од самог вируса, а не укључују друга предвидљива питања са последицама COVID-19.“

Наравно, у овој корона-халабуци о томе нико не мисли. Укључена је машина за мегапроизводњу страха. „Застрашујуће вести гуше другачије погледе“, говорио је министар пропаганде нацистичке Немачке. Знао је тај изузетни „сејач страха“ Јозеф Гебелс, да „није немогуће довољним понављањем и психолошким разумевањем забринутих људи доказати да је квадрат у ствари круг.“ Тајни идол свих великих пропагандиста из старих и нових демократија, наравно, не објашњава да је то могуће кад се „стекну околности“. Додуше, као што је говорио Наполеон, не ‘помињите ми околности, ја правим околности’. Тако да је у глобалној јавности један од могућих и непосредних извора – страх од подметања вируса као део билошког рата.

Да ли је вирус COVID-19 створен у Форт Детрику, Мериленд и онда згодном приликом, кад су крајем октобра 2019. у Вухану одржаване светске војне игре, посејан на „влажној пијаци“? Да ли је „нулти пацијент“ била професионална бициклисткиња из америчке екипе Матје Бенаси, пореклом Холанђанка, „војни, дипломатски, безбедоносни чиновник“ из обавештајне структуре америчке војске, како је тврдио кинески Глобал тајмс? Американци су били смештени у хотелу на 250 метара од „влажне пијаце“ која ће после у трену постати центар света. Иначе, америчка екипа је на првенству прошла бедно – за разлику од Кинеза и Руса који су први и други по броју освојених медаља – Американци су били на 35. месту, иза Словеније, Финске, Литваније. Србија је била на одличном 54. месту. Али, и ако је било подметање, после се то отело.

Ипак, сведоци смо страх се брже ширио светом него вирус! Кључни вирус пролећа 2020. је страх. Разум је закључан: скоро четвртина одраслих у Америци изјавила да су их послодавци већ отпустили, али преко 80 одсто испитаника подржава остајање код куће да би спречили ширење COVID-19, без обзира на економске последице. „Моћ манипулације ума делује како је планирано.“ Велики страх! Баш велики. Можда ће бити велик и као Велики страх 1789. како је своју књигу насловио француски историчар Жорж Лефевр који је описао ту кључну чињеницу за годину која је променила свет. Француска буржоаска револуција. Догађај који је извео на историјску позорницу капитализам и демократију.

И „иако се данас зна колико је он (Велики страх), у ствари, био беспредметан, а сплеткарење које га је подстицало засновано на самим измишљотинама, остаје чињеница да у року од две недеље… паника захвата више од половине Краљевства и да је дала полугу огромној снази сељачке револуције“. Да, важно је знати оно што су француски социјални психолози Мишел Казнев и Ролан Ого разумели да „оно у шта су људи поверовали често за историју вреди исто толико колико и сама стварност чињеница“. Ђаво је, изгледа, дошао по своје – што би рекло народно искуство – па су држава и црква одлучиле да хришћанске вернике заштите од Васкршње литургије, упркос чињеници да то нису радиле претходних година кад је опасност била већа али атмосфера нормалнија.

Пандемија страха је већ донела много бесловесних а друштвено погибељних последица. Док се привреда распада а експерти-шарлатани разумеју да је најбоље да штампарије новца раде пуном паром (иако је то данас само ИТ поступак укуцавања цифри – коликих год), све је више људи којима на ум пада да је идеолошко-политички поредак који се родио у Великом страху 1789. стигао на онај крај света који је својевремено у филму „Богови су пали на теме“ тражио и нашао један симпатични Бушман ратник. И онда је Кси, тако се звао, зафрљачио у ту провалију грозни предмет (флашу „кока-коле“!) који је само свађао добре људе у племену. И децу. Срећно друштво је водио у рат до истребљења. Мали Бушман се са својим копљем вратио у своје намибијско племе и својим боговима, а ми смо све то гледали као симпатичну и до неба шаљиву досетку.

Као што нисмо озбиљно схватали ни људе попут Имануела Валерштајна (неки преводиоци кажу Волерстин) који је још 1989. упозоравао на сулудо радовање Запада кад је пао Берлински зид, па онда Совјетски Савез! Људи, јесте ли нормални, шта славите, па то је ваш брат сијамски близанац – други део биполарног света. Како он нестаје и ви сте на самртној постељи! То се, сведоци смо, тако некако и одвијало. У својој ароганцији Запад се бацио на најбесловесније пљачкање обезглављеног света. Прво туђих, а онда и својих грађана. А мали недисциплиновани широм света кажњавани су као првокажњени и проказани Срби. Сурово се ударало а и показивани су целом свети као лудаци.

Без икаквих знакова мудрости и мера опреза обнављане су империјалне технике владања, али је Империја успевала да себи пуца у ногу где год да дође. За све своје лажи и насиље трошила је несагледиву енергију. Принципи су коришћени без икаквог самопоштовања. Па је грађански рат у Босни значио да је уједињавање решење, али је подржавање албанског сепаратизма на Косову најбоље за свет; располућена Македонија је крпљена а Црна Гора је откидана референдумом који није имао шансу да не успе. Антипринцип је брањен као божанско право.

Цивилизација сведена на „владавину права“ без морала, вере, људскости, патриотизма, без поштовања архетипских моћи ваљала је законе у блату а онда од свих тражила да вичу како они сијају непомућеним сјајем. И било је букача. И то колико. Пред судом историје ми Срби ћемо моћи нашироко да сведочимо како је либерална Империја у Хагу одбацила метаправно начело „ни по бабу ни по стричевима“ и дала се у кажњавање по начину који је приписиван инквизицији. Лудило се није заустављало ни пред највећим нацијама. Западни свет неупитно оптужује и пресуђује за кинески „масакр на Тјенанмену“, иако је на Небеском тргу масакр о коме су „јављали“ Би-Би-Си и други „независни“ медији и фаланге „слободних новинара“ – истинит колико измишљене вести у сатиричким часописима.

Држава која траје нешто преко два века и која за то време није ратовала само 16 година ( „најмилитаризованија нација у историји света“, Џими Картер) објашњавала је читавом свету како је „црвена Кина“ (дотле је стигла после четири-пет хиљада година у које њима стаје и праисторија и историја) – светски губавац. (И у операцији „коронавирус“ је понављано како тај свет једе шишмише, што је обична расистичка пропагандна измишљотина ширена друштвеним медијима.) Али кад се уморник из „стаклене куће на брегу“ (тако је Реган дивинизирао Америку) пробудио – испод прозора је било толико „црвених Кинеза“ с осмехом, чију дубину и смисао бели човек не може да разуме ни кад је при пуној свести и у доброј намери. Зависност оболеле Америке од здравије Кине достигла је размере о којима се није смело ни сањати.

Иронија је да су „браћа по хладном рату“ из Вашингтона стигла у Кремљ (за разлику од Наполеона и Хитлера), али је њихова рука вођена Алацхајмеровском снагом успела да рукоположи Владимира Владимировича Путина. Кад је он одлучио да, ипак, буде руски председник Русије, они су се искрено запрепастили. И Ангела Меркел је разрогачила очи. Да ли је могуће да постоји на свету човек коме није „Америка на првом месту“? Чији највиши интерес није „амерички национални интерес“? И то на свакој тачки земаљске кугле?

Онда су из Пекинга и Москве почели да охрабрују постојање БРИКС-а. Та организација није могућа, али је и као звезда падалица показала свету да и други имају право да штите своје интересе. Тако је америчка моћ, која подразумева не само да нико не може да оствари свој интерес него нико не може ни да поставља питања, постајала све бескрвнија и неуверљивија. Глува сила све се више претварала у „буку и бес“. Арогантни су, ипак, осећали како им се страх увлачи у кости. Највећи љубитељи „слободног тржишта“ зачас су постали највећи корисници санкција. Бацали су их као пикадо стрелице. Ево, две за Русију, једна за Иран, а Кина, шта се чека…

Од највећег произвођача најпрактичнијих добара либерални капитализам се убрзано свео на: 1) „штампача пара“ (што би њихови витезови-банкари рекли „креирање новца“) и 2) произвођача магле – највећу пропагандну машинерију у историји човечанства. Либерални свет се тако свео на Нешто што хоће да опстане на две опсене. И поред тога што је Исак Њутн на енглеском објавио да постоји земљина тежа. Да ли је то логично? У отрежњеном људском уму није, али у историјском току јесте. Имануел Валерштајн је 1989. годину видео као крај историјске ере коју је он свео на два четвороцифрена броја 1789-1989. Два века трајања једног светског хегемона. (1989. је узета као очигледан почетак краја.) Почела је Великим страхом и завршава у великом страху. Кад је после тешке зиме 1788. уследила слаба жетва која је унела панику у трећи сталеж, сваки сиромашак се суочио са реалном могућношћу да племство нема намеру да учини ишта а да они преживе.

Наравно, није то била прва тешка зима нити прва неродна година, али нека мора постати детонатор. И то је произвело историјски стампедо. Шта се тражило? Liberté, égalité, fraternité! Хришћанско Тројство је преведено на грађански језик: сви смо слободни у Духу Светом, сви смо једнаки пред Богом, Оцем нашим и сви смо браћа у Христу. И – за два века стално се наступало корак напред и два корака назад. Данас од великих обећања није остала ни бледа сенка. Причати о слободи, једнакости и братству у свету у коме осам особа располаже вредностима као 3,6 милијарди људи – то више не декламују ни ђаци у школи. Толико се одаљило од живота.

Потпуно очигледно је да пребогати свет не брине како да нахрани милијарде сиротиње, већ како да увећа богатство које је несагледиво. У томе је најбољи пример опскурни лик Била Гејтса а и његове Мелинде. „Њихова породична кућа у Медини, Вашингтон, једна је од најскупљих кућа на свету.“ Њихово богатство је као имовина 100 милиона Американаца, којима тврде да су најбогатија нација на свету. Сместили су се у кућу од хиљаду квадрата, у бескрајном сјају и раскоши, са двориштем од хиљаду хектара с језером, шумама, цвећем и отуд планирају како би осам милијарди гладне светине ваљало свести на „златну милијарду“.

„Бил Гејтс, један од главних заговорника вакцинације за све, посебно у Африци – такође је велики заговорник смањења становништва“, пише Петер Кениг који је годинама службовао у Светској банци. „Смањење бројности становништва је међу циљевима елите у оквиру Светског економског форума, Рокфелера, Ротшилда, Моргена – и још неколицине. Циљ: мање људи (мала елита) може дуго и боље живети уз смањене и ограничене ресурсе које Мајка Земља великодушно нуди.“ Тај свет себе разуме као божанства на Земљи. Људи су за њих само материјал, као малтер и цигла, од кога они стварају свет по својој мери. И они то раде. Видите да је Бил Гејтс једна од најактивнијих личности у управљању пандемијом COVID-19. Али, он се спремао – у септембру 2019. године je у Њујорку његов Савез ID2020 на самиту под називом „Изазови успона до добре личне карте“ одлучио да се спроведе програм 2020. Њихов програм дигиталног идентитета тестираће у сарадњи са владом Бангладеша.

У јануару су у Давосу, на свом Светском економском форуму усвојили Агенду ID2020: што „укључује присилну вакцинацију, смањење популације и потпуну дигиталну контролу над свима – на путу ка Једном светском поретку“, тј. Плану за нови амерички век. Уз вакцину, ову или неку следећу, треба „убризгати нано-чип, непознат особи која је вакцинисана“. То се, наравно, зове филантропска помоћ. Па, Бил Гејтс, ако погледате интернет, све ово ради због нас. Воли људе, али тако да их буде што мање и да што мање буду људи. Он нам нуди остварење Орвелове дистопије: Слобода је ропство. Он зна да долази тренутак кад се и нама – уосталом, то наши пси и краве имају! – треба даривати „чип на даљину опскрбљен свим вашим личним подацима, укључујући банковне рачуне – дигитални новац. Да, дигитални новац је то на шта ‘они’ циљају, тако да више немате не само никакву контролу над својим здравственим и другим интимним подацима, већ и над зарадом и потрошњом.“ (Кениг)

Наравно, треба се плашити али нема разлога за панику. Ови добри људи су мало закаснили. Да су ово покренули пре деценију свет би се пред њима простирао као травњак. Могли су само да газе и бришу ципеле. Али, као што нема савршеног злочина нема ни савршене манипулације. Француски „хришћански анархиста“ Жак Елил је у свом капиталном делу Пропаганда објаснио да је било јасно да је Гебелс издао „струку“ кад је негде од 1943. и сам почео да верује у оно што је справљао за друге. Био је то знак и да је пројекат почео да клизи са светске позорнице.

И ова отворена понуда „добровољног ропства“ – иза које је најгласнији Гејтс – већ хлади и оне највеће вернике у западни рај. Они су се надали да ће им бар поклањати некакву слободу. Дали су колонијалну демократију, обећавали слободне изборе, слободне медије, слободно тржиште, грађанске слободе (толико слободе није се изливало на земљу од доба диносауруса), а сад нуде дигитално ропство. И, да много је теже данас за Гејтсово братство – сад кад постоје оваква Кина и Русија. То би већ само од себе било непрелазно. А то показује и корона-кампања.

Читаоци забринутог Форин полисија су за недељу дана могли прочитати да је обрт који се дешава око коронавируса „највећи обавештајни неуспех у историји САД“ те да је ово горе од Перл Харбура и 9/11. Али то није све! Супарници су успешнији и у последњем уточишту западне недодирљивости – у пропаганди. „Русија бележи тријумф у пандемијској пропаганди медицинском испоруком у САД“, наслов је, и: „Заједно с Кином, Кремљ жели да стекне геополитичку предност на Западу тако што ће журити са испоруком медицинских залиха у земље које су тешко погођене коронавирусом.“

Зато ови краљеви високог подземља, „наддржава“ како их је звао Александар Зиновјев, изводе погрешне рачуне јер у данашњој глобализованој економији „свет Запада у великој мери зависи од кинеског ланца снабдевања, робе широке потрошње и посредничке робе – и, пре свега, лекова и медицинске опреме“. „Најмање 80 одсто лекова или састојака за лекове, као и за медицинску опрему долази из Кине. Зависност Запада од Кине код антибиотика је још већа, око 90 одсто.“ Неко ко хоће да вакцинише читав свет мора то имати на уму.

Није ли суманута идеја да се Бил Гејтс и друштво спремају да сиромашним – којима прети распадање свега чега су се до јуче држали – преко медија објасне како је то за њих добро. То, ипак, не бива. Није бивало у историји. Односно, ако је неки род пристао на такву филантропију – нестао је. Они који нису прихватили подизали су нове друштвене поретке. Дочекали су своју 1789.

 

 

Извор Sveosrpskoj.com, 09. април 2020.

standard.rs

2 коментара

  1. Хастратије каже:

    Francuska revolucija je, između ostaloga, na 2 godine i zabranila hrišćanstvo. Između ostaloga, na oltar u katedrali Notr Dam su stavili prostitutku kao „boginju razuma“, kako su je zvali. Autor je francusku revoluciju nazvao Svetim Trojstvom?!? Uuaauu! Pa pročitajte nešto osim Marksa i Engelsa.

  2. Velibor каже:

    I Marks, i Engels, i Lenjin, i Gramsi, i Vuk, i, i, napisali su mnogo knjiga, te niko nije mogao ni da ih pročita. Samo se Paskal izvinio sto nije imao dovoljno vremena – da napise kraće. Marfi je upozorio da su najkraća objašnjenja najjasnija, ali najmanje tacna.
    Ukratko – sva nasilja protiv nasilja su u korist nasilja. Treba tragati za nenasilnim rešenjima. Ona su u razumu, ako ga ikad budemo imali.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.