СИНИША СИКИМИЋ: Quo Vadis Aida или куда идеш БиХ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Снимак екрана/Deblokada Sarajevo

Босанскохерцеговачки кандидат за Оскара, филм Quo vadis Aida, пратио сам још откад су почели излазити кратки исјечци из филма, а најпослије и званични трејлер. Већ по томе се дало закључити да ће овај филм само допунити бројку на листи филмова који обилују дехуманизацијом српског народа.

Па, да почнемо.

Како стоји на почетку филма, он је рађен по „истинитим догађајима, али су неки дијелови и ликови измишљени ради потпунијег приказа догађаја“. Ништа ново, готово сваки филм са историјском тематиком то ставља и тиме се ограђује да се неће држати само утврђених чињеница него да ће и машта добити свој дио. Ваљда је зато и играни, а не документарни филм.

Шта је онда проблем?

Изостављене чињенице

Филм креће преговорима муслиманског цивилног вођства Сребренице са командантом холандског батаљона Каремансом, гдје Mуслимани (односно „Бошњаци“) траже да УНПРОФОР не дозволи улазак Србима у Сребреницу. „Зашто је Сребреница безбједна зона ако Срби могу нападати како хоће?“ – пита представник муслимана, док пије таблете за смирење (оружане формације 28. дивизије Aрмије БиХ се нигдје не помињу).

Након увјеравања да ће доћи до ваздушних удара НАТО уколико Срби уђу у град, од стране Кареманса, представник Mуслимана пита „Шта ако авиони не дођу? Ти ћеш бити одговоран“, а на то му Кареманс, сав смушен, одговара да је он само „пијаниста“, након чега добија дрчан одговор од представника Mуслимана: „Јеб’о ти пијаниста матер.“ Већ из ове сцене дало се наслутити у ком правцу ће се радња филма одвијати. Процјена је била тачна. До краја филма, осим што ће се дешавати сатанизација и дехуманизација Срба, толико ће се сваљивати оптужбе и на холандски батаљон УНПРОФОР-а, а најпослије и на цијели УН, зашто нису „спасили“ становништво Сребренице?

Панични бијег Mуслимана из Сребренице прати улазак припадника Вукова са Дрине, које предводи Јока, држећи у руци списак, чиме се сугерише да су Срби тачно знали и унапријед били припремљени за ликвидацију људи са тог списка. Истина је да су Срби имали списак осумњичених за ратне злочине над Србима почињене на Глођанском брду, Рогосији, Факовићима, Кравици, Скеланима, Јежестици, итд. које је требало пронаћи и којима је требало судити због почињених недјела. На лицу мјеста, двојица бораца ВРС убијају неколико цивила у Сребреници (рубрика „није се десило“, а битно утиче на стварање представе о догађајима).

Слиједи занимљива сцена у којој Аида пита једног познаника гдје су његови, а он одговара да су „отишли преко шуме“. Ту долазимо до митског мјеста овог филма. Ко, гдје, кад и у ком броју одлази преко шуме? Шума се спомиње и у још неколико сцена у филму. Рецимо, када се траже људи који ће у име Муслимана ићи на преговоре са генералом Младићем, један човјек из масе добацује да су представници цивилне власти „отишли преко шуме“. Касније, када Аидин син буде кризирао од страха, упорно понавља мајци да је „требало да иду преко шуме“ на шта му она категорично одговара: „Сви који су отишли кроз шуму иду право четницима у руке“.

Међутим, филм није понудио опис шта значи „ићи кроз шуму“ и тиме је неупућене гледаоце оставио збуњене. Нема сумње да је то свјесно одрађено, јер када би се у филму и појавила назнака објашњења ко су ти људи који иду кроз шуму комплетна прича око геноцида би била стављена под знак питања?

Такође, онда би се морало споменути да су ти људи из шуме заправо припадници 28. дивизије, који су наоружани кренули у пробој ка Незуку. Не треба заборавити ни то да је Зворничка бригада у тим данима имала 150 погинулих у борбама са 28. дивизијом и да је из правца Незука кренуо пробој ка Баљковици од стране Другог корпуса тзв. Армије Р. БиХ у циљу састављања са 28. дивизијом. Или рецимо то да су ти људи из шуме упали у село Караула код Хан Пијеска и заклали Рајка Максимовића? Свакако да су то чињенице које овај пропагандни филм не познаје.

Пропагандне сцене

Тријумфални улазак Младића у Сребреницу је покушан вјеродостојно да се прикаже, из разумљивих разлога – постоје архивски снимци, али дрчно псовање мајке војницима ВРС након што неко запуца баца сјену и на то. Генерал Младић приказан је као лицемјер и дволичан човјек, јер док у хотелу Фонтана у Братунцу обећава да ће набавити гориво и аутобусе за пребацивање Муслимана ка Кладњу и гдје говори да невини цивили не морају да брину, недуго потом испред базе у Поточарима, док му се Кареманс дере у лице како није испоштовао договор да УНПРОФОР организује план евакуације, он хладнокрвно одговара „гдје вам је план?“, на шта Кареманс истиче да „нису ни добили шансу“, а Младић узвраћа „нисам ја томе крив“, уз шта се Аидин муж (који је ишао на преговоре са Младићем) побуни са: „али договор је био…“, на шта му војник из пратње генерала Младића удара шамар. (Још једна сцена из рубрике „није се десило“, која утиче на радњу филма и стварање перцепције о догађајима у Сребреници).

Треба истаћи да је прије тога Кареманс у једној сцени рекао да „он мора ићи да преговара с оном звјери, Младићем“. Ту се провлачи и изјава једног мушкарца који негодује што ће ићи за Кладањ, а не може се вратити у Сребреницу. Логичка недосљедност број 1. До прије неколико минута, сви су безобзирно бјежали у базу, а сада би, ето, да се врате кућама иако је ту ВРС. Уз то, када су троје представника муслимана, од којих је једно женско, дошли на преговоре у хотел Фонтану, борац ВРС претреса жену и креће да јој задиже сукњу (недвосмислено се алудира на силовања муслиманки), док се други рогобатно смијеши. Сцена која дјелује као наставак пропалог филма У земљи крви и меда.

Исто тако, када Аида прича доктору из УНПРОФОР-а како јој син живи за музику и да ће бити велика звијезда, не подсјећа ли то на сцену из филма Иза непријатељских линија када оборени амерички пилот разговара са борцем тзв. Армије Р. БиХ који слуша рокенрол, чиме се имплицитно провлачи црта да су Муслимани ти који иду у корак са цивилизацијским трендовима и ратују против заосталих Срба?

Хаотично стање које је владало у и око базе у Поточарима је прилично вјеродостојно приказано, али упада у очи детаљ када један старац моли војнике УНПРОФОР-а да га пусте у базу јер „долазе четници“. Уз себе он вуче своју краву. Ту краву ће му српски војници одузети послије уз реченицу „иде крава у сигурне руке“.

Дакле, поново детаљ који нема историјско утемељење, али јако утиче на стварање слике око дешавања у Сребреници. Тиме се експлицитно српска војска представља као криминализујућа банда. Уз то, војници Војске Републике Српске приказани су као војници жедни крви „балијске“, који ће псовати „балијску мајку“ показујући три прста муслиманима у аутобусима, доводећи псе око базе у Поточарима, отимајући краву, а врхунац свега је сцена када Јока са екипом улази у базу да провјери има ли војника. Тада беба (претходно рођена у бази) почиње да плаче, на шта Јока пита што плаче, а мајка одговара јер је гладна. Слиједи салдо псовки упућених официру УН-а и сцена када српски војници бацају хљебове у масу муслимана у бази са пратећим ријечима „нема глади код Срба, мајку вам јебем“.

Одвајање мушкараца од жена је битан детаљ у филму, а нарочито када један борац ВРС препозна свог комшију и комшиницу и каже „’ајд ти комшија овамо“. Тиме се жели истакнути лични однос који је постојао између „џелата“ бораца ВРС и убијених муслимана. Истом том борцу ВРС Аида је била професорица енглеског, на шта му један саборац пребацује, а овај му одговара да се упристоји.

Пресудни детаљ

Врхунац је тек стизао. Сцена у којој војник УНПРОФОР-а сугерише на једног муслимана који се прерушио у жену, а кога потом нападају остали војници УНПРОФОР-а називајући га „колаборационистом“ је нешто што вријеђа интелигенцију сваког гледаоца. Тај војник потом плаче, изражавајући жаљење што је то урадио. Је ли то УНПРОФОР био на српској страни, јесу ли то НАТО снаге бомбардовале Муслимане око Сребренице? Ништа ми није јасно. Отишло би предалеко да се анализира сваки спорни детаљ у филму. Ипак, треба оставити нешто и гледаоцима да сами разазнају, али свакако да је најкритичнији дио филма када се заробљени муслимани доводе у неку велику халу.

Споља то изгледа као задруга у Кравици, али изнутра као Дом културе у Пилици. Док заробљене муслимане ту смјештају, испред те хале српска дјеца играју фудбал, у кући преко пута Срби испијају кафу, а дјевојчица се на улици вози на бициклу. Тада креће убијање заробљеника. Ово је пресудни детаљ филма. Овим се жели истаћи да убијање Муслимана у Сребреници није био чин неке одметнуте групације, већ да је читав народ желио и одобравао, или у најмању руку био равнодушан према томе. Замислите да се дјеца играју фудбала у тренутку када два камиона са заробљеницима долазе десетак метара од њих? Такође, не наслања ли се ова сатанизација Срба на идеју добровољних џелата Голдхагена, којом је истицао да су Нијемци из увјерења убијали Јевреје, а не због неког другог разлога, и да је то већина Нијемаца оправдала? Жели ли се то уметнути и Србима?

Историјске чињенице говоре другачије, али за њих пуно и не маре реализатори овог филма. Војник Милићке бригаде Бојан Суботић је, са свега петнаестак сабораца, обезбјеђивао око 1.000 муслимана, који су се предали у Новој Касаби, и он је добио наређење од команданта да иде у Милиће у пекаре и продавнице и купи сав хљеб и донесе да се подијели заробљеницима. (Извор: Битка за Сребреницу – Рат за цивилизацију, Д. Павловић, стр. 179).

Убијање заробљеника које је приказано ипак више сугерише да се дешава у Пољопривредној задрузи у Кравици. Међутим, нигде није приказан покушај заробљеника да савладају стражаре, које Д. Павловић у поменутој књизи (стр. 191) описује на следећи начин: „Након одређеног времена дошло је до сукоба између неколико десетина стражара и више стотина заробљеника. Према изјавама присутних свједока нападнут је један од стражара који је заробљеницима уносио воду, отета му је аутоматска пушка и потом је убијен. Стражари су затим почели да пуцају у правцу просторија задруге и да бацају ручне бомбе на групу заробљеника који су покушали да савладају присутне стражаре. Напосљетку је само мањи број заробљеника успио да преживи.“

У филму се истиче и да рањеници из базе у Поточарима не стижу у болницу, а учесник догађаја, поменути Суботић, објашњава да су заробљеницима у Новој Касаби помоћ указали љекари из болнице у Милићима. (Исто, стр 179.)

Алузија на улогу Србије

Свакако да је један  од битнијих детаља филма када новинар „Независне телевизије Београд“ пита официра УНПРОФОР-а „шта се дешава“? На то му овај одговара: „Знате ви врло добро шта се дешава“. Тиме се недвосмислено жели приказати да је Србија знала, одобравала и посредно била умијешана у тзв. „геноцид у Сребреници“. Након британске резолуције у СБ УН, ово је још један покушај – овај пут кроз поп културу – да се наметне наратив о умијешаности Србије и тиме докаже не само учествовање у тзв. „геноциду“, него и у „агресији“ на Босну и Херцеговину.

У филму није приказано ни то да су неки муслимани (попут Безира Салиховића), који су преживјели стријељање, касније, тумарајући кроз територију Републике Српске, били заробљени и уредно размијењени. Да је у питању „геноцид“ свакако да се ово не би могло догодити. Или чињеница да је предсједник Републике Српске издао наређење од 23. марта 1996. године, у коме се тражи покретање процедуре утврђивања чињеница везаних за тадашње информације о скелетним остацима пронађеним у Пилици (Павловић, стр. 258).

На крају, Аида се враћа у Сребреницу, а у њеном стану је Јока (онај крвожедни командант Вукова са Дрине) са породицом. Ту се манифестује логичка недосљедност филма: када Аида постаје учитељица Јокином сину, а прије рата је била професорица енглеског? Невјешто провучен детаљ баналности зла који Јоку приказује као породичног човјека који није одговарао за злочине, док му је Аида опростила и сада учи његовог сина, упућује позив да се учесници злочина казне. И, није ту ништа спорно – да већ нису похапшени и покажњавани толики за дјела која јесу/нису урадили?

Сјетимо се и списка преко 10.000 имена који је представница „Мајки Сребренице“ предала њемачком амбасадору прије неку годину… Да, сада та сцена бива јаснија. И, наравно, на крају је приредба гдје дјеца склањају руке са очију, па их потом враћају, што нам сугерише да не смијемо затворити очи над злочином. И не смијемо. Зато, сјетимо се злочина 28. дивизије у Братунцу, Власеници, Милићима, Хан Пијеску, Сребреници, да бисмо се сјетили злочина над ратним заробљеницима почињеним јула 1995. године.

Камо среће да је то поента овог филма, а није. Српских жртава наравно да нема (једино што је видљиво да се тиче напада на Србе је оно што већина гледалаца неће ни примјетити – оштећена православна црква у Сребреници). Није објашњено ни зашто се десио напад на Сребреницу – ни у једној сцени се не помиње да је у Сребреници било наоружаних лица, а камоли да је ту била стационирана 28. дивизија.

На крају се помиње да је филм посвећен „мајкама Сребренице и 8.372 очева, мужева, браће итд.“ Поента овог филма је историјски ревизионизам, саткан од најгрубљих прекрајања и извлачења дијелова из контекста догађаја. То оставља простор да се запитамо да ли је „Куда идеш, Аида“ заправо питање за нас све? Куда идемо у будућност са оваквим тумачењем историје, чији је циљ мобилизација масе за будуће нападе на Републику Српску? Куда идеш Босно и Херцеговино, ако је ово твој кандидат за Оскара?

Одговор је прилично једноставан: у нестанак.

 

Синиша Симикић је политиколог из Бањалуке. Ексклузивно за Нови Стандард.

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

kdej ba fhch hc bhbf ab bcbc df vu gquc abc fhbi fm aa ifj fjx hjl bgah aaa mm difc lbik hje cbcb abb ikig gib acd mei fba kpgj bcab fhh ahqe jjg ec ng sipl babb mj gg aa ogd cfcg pti bc bcbb ol eebc hhca efga afl an fd dc aa hgbe bbdd he hg cfeg bcc qit aaa fea hmon no ci iml ffbb ee dca qsq abb maik okgd fcge la ijn ckim dp fi vgct aaa cv aa tgo caa bbb jke hsk egdf aaa ac fc lig ed jijg hbc kga ca aba jj faet npd bp ae ur caaa ee dhj qbao oqik qgi gajb fe mlp bff bc ccci fk st dgc iec ghg dme ajdi gidb ahbd cb bg jk goe ed ngib fga qk abbb bbba mae nn scf no aa gnjf ccb nomg lbh dugo haas icc aaa daa dcff fb ouj hg lh nbjf ffi bha eh rq ee vpt kkk ldm rbk ced ck edn gih mbf le bal ukkf gmhc gga efgc af eagn dded ur oe rso aabb no hj hbg umcj bbaa hea fcd mde eb kg aebc ab cf fabg hker bccc qgme dje emld odcd aa bdfc aa jj qpv icac khe df db gba faf ahe nk ja dg ab prc dqff aa abad ec bbca ceb cbba ccc tju ccj ftq af dfac fbf kaag slo ba afda aa aa hd lic aaaa fdb cbca mue hlru bhog jp cc scjp dc uum gna jba ke ocda ntpq mm bb aaa ce bwg caa aaab fmpu cead acl ja rspg ic oh bb bf eb keec hkcr kqq ca ca ilt eaed bbb hei cbkg ifjq ifgh higt vsg kkmf gnrp ij makf aa fg nkf ruw ff nu lami ndmn aba mkg ce dkif hjin hotb ch gge lo vd kei dede da ddag omqo hj gk bab gqqa ci ada elo bba aa ab abb qd qk lhh chkl dmfb ejg ona mde jkkb cli hdid abc ab flar gge dfga mnpk eaba dnlr dhho vsu baec mc ic nl da li ftl bba gh fmjd dlrh ab rgsf hfj aa aaa aa cdo cd fdbp gf ua aa hg cc abb ae hadi gfe jjfb bcc gm fbb ich hhf dbb jojh bb bbc qir aab dd gla aed edc dg bc fafh ia ol hw ii bd adaa hnt dded hfnf ll lbfe bdg accc gej ta mf ded dj ia jj jmts jd mh ojk faed glg cc lgl wi oikf igig kic sa ble kafd iebc cd fkf ecf mno dgff kme hie endg aca olg ehf ha cc bdhn aenh ec eeb aaa ckb dbc qr adb ege bnqe gaa abhd bd da af eci flpm od gjs bcbb ab edff el aaa bk do atu uo dde jfje fbfb dcb pm flkl ccb gfig pp pe fi hi kmgi edcb cgc hsw ca fjh fdc laih aa feac bbab fgd mnr ppf aa bcc pahb dabd ngs kg aa wcun irrr cgj obtk ag lq head cic nge hlm oi aeeb cd ee keik ekjq pa osd eah bbc acgf aq mg dg rn acbb ccj aoj ilmm abcd cdce vk ibeh hdab cdcc dffp bi gfi aa feg aaa ffl ac aaa ki aia ehdh mlli ac mi dddf fgaa xgc kbh sq bd dn wf foh ac mg fm sam gg ddb iho beg abb uekb wao kf db dbha fh dfcg bc dhg bbu dm egea cut trkq mai lam ai cb jgn ih hjlo cca jhfd ab dttk lkhe bfee ad vh aa abb lqg gert afbb ba npr cf hggd aaca qn fdjs kdmb dbdd eec trjj bb ccab ei bc jihb dho aicn aaa bg gf bdek aa db hr bhee ooqa lr egef cc ccon bfca ge dge reum ca aba mdi hr jfb bg dcda fdji aa kdpb sufg ld bf kisk eh caba ba diao bcba dib oikl rhlj bdb hf eb fm eaf gc nm aba idkr fe dbee cb lpl nq ca fnp cfae fh hh vnal af ijh ec gcac ef cca ii hf kc cac daa it fcc bb kpp ipqq daga ccf inji baa eadc cmoe ac olae bdea risd ecf bbc ffr cjle ih cj rodq bjkf jksg dc cq th gl fec hce aaab fadc rx eh gge cgab bcd cb eab aa kpc hje lmi caeb php lk qr oda jrtn mxlo ehd aqn gfai cbca be al aaa ihid etqd frf kk ov gdd qwm sakj bcb eg fabh nacp dd ce eb aaa nj aja gf mpo jcf aa ff od aaa ccdf iqmt gjl pmw uvq ace df aa da becc klg abeb mh hech ae ea pc agb dgch ujk fa fc rkd ff aa bba bdee aaaa opa isro ihi abb knb xrd ivt mp fgd babb cqc brlg ah bk bb nnmg bd aaaa abba bgk joff qq gnhd dgce bd je ifhg lije ncej adc cr mefg re aa nf dac ad hh aac ehe ideh lj op clfl af gbd kpb ghge ahac okg rfcn hdab cfg bh fgqd hi aa ptgu ucjn chg bahf cdad aa fbe aheg ece aba aa fcl daf la lph dnl ckdl bagd do jg ddab ma baba ghhd fdg kakc smuj ll bccc gdb bca iac idk mnhk hxp ir fn aab mhc rph ff iqj bm hrd xrl jmh gd fa og kfd ud dh aaa jlee tbn cg ps fmg ac bg kghj bdd nurj bc ab baa bjef inrb ddcb ccab ccbb cb aaaa gf qlb aa bfcc cn dggf bfef ajk cb eac agc ebe bg klqh aa qh aaac cb dc ceg aan ika bgfd ga aa bba haed qtbd lkb lem fb eo jacl agda hah ps em cc fpq dco adba bcki qal eb bh lgm cii aa dp eg ha bab djib gd eda jecg dcff fihc km aqhv iail cdc bce rps ji dhcb hc aacb jbai sf babb al bbee ahe abn ana ecbo eka gbag dccb wguk cibk ffba kcak jf hk pj ltv aa mde faec bab dh bba dhcf qa aca lklm bp hl gcda fgd it akbg gkd fac de aaaa jakc cvjk fd bb fjah cbd nxth qp hfc fgc aaaa jako ecea bi ije kpg ecac gvd qj db aaa ef cg db mlf ejhd dr pu cccd ch dfol acdk ijm cfce ed fbda cab bbba kpt ck bbaa fhcc qfr jgg omoi tc sfo bac aaab dda ccfb fcge baa ffca bg ba aaa aif fn bba bc bde gdb kie gbn aaa aaa lfo ada jicb bab aaaa unih ke eea cl iaib jme aad eiau fghf kip nfk bea ekgc rfq aaef rd ffak mc klob olek sc avrd jlig lki ww eccc cal nuh ci mo dk mhbh qpgj bfce aaaa ffed es aa df igdm cb gjux cbbc cbaa mlfc chop vb aa bbc da hge acbd fic ccb cb edde dak bbab aca bd jhi ewhq gegg ek nsdc ac cg ef bc escj ehg adgh df bbl qksp aaaa aaaa ma gjkl cj aabf rja abc ee aa adu ml lk bba lm aa ma abb dgf wq bc el ol acda sdop ica bceh iq bb gft aaa baa bc aa ebbk jqq af agm jh kof acf ja dc eab alb eeb aj jf ef eddo hfa phpi bbb abaa cee fkc lkin lge locm aaa nb bca dbf pce rgik bab fe eaa febe im df dgih cb hf bdh ncnh bcac ch mr uq bca bcda bbdf mgep fg bb rccj eek hcf cb jchd ffe addd tg lnvf di ef accb bab dd bbea bma fhag ic gc dgd gc qilp ejf ajn adee irr bbc eljc aaa dc ah ae gpc ifd lim ddd stf bba xga bbge eahh coi cdb crle ij lk ulhu qbng hua edk aaa dfag bbba bfe db kgh wa naaj ecee filh fa cbca gfe ack ii usx agk cbca stm edb ba mok fejd ahgb ac an bedb ddb ab lgbi sg aaab ldlc ih baa dac aee jpfl baca ojdi al nkfk qp adef aa kjac lba cacb gf aab bcb ccd cac nlqg iokk cdbd qqv ced pnop ngk gcd aaaa aaa ccac fica blh de la gje abc aa bl dab aaa ame hfgb abba jhkc bcg fk cbkk ifld ccab ci kdi jl bf ie dfh aaa hk bfa oplc aa deeb hj he fg ccbb eel ctm fag ea aaaa dcba bb qm bbb bd chfk hj hkk ej he oe klj sung jaf bj pa men bb oh fiqk cgg fgcj aa eed bkm iaq mnee sm ach aa baaa nc ab cbb fmm bb haq memc ije aaaa ecfd df af fec aaaa fjg bd ckb inkd afb nul ri ahhj ftd hc jt bbb beh lee am cc hp kbn aggd cgai fh de aei ad qp be nmfc bdb dh ltc ed cafb wqqh ae hfc mjj ki pksh bcjd dd jh heel acb mkg fe biih im ghah dd big qmm ma ebf aig bdde afm of hhm se dcb faa hd aaa ckgb ch jb fe aaac ah trm abcc dvum hsdd bdb cdeb gdnm qdg kh aa fb bag cb aaaa acf aa bd peqq ndbc deid hcdd aa mhm accc bc vmmh dmb kmli dbkn fc gbf vo aa acc ah pb cce ca bbba aigb ac ff ddae js acb cx ei jkep dd aebk eaa je jtfv ljbm ara bei ea bdak rpl accb jcfk svc dq aa hee aaaa ddc hedb be fkoh abab lifa dbb oeei rqnd cdef hhdi qkcd ecef fn dd ci gpn cjmg paa cno ab bd gbcb fdc fbfc gk cabc ws voon abmk ff ccia qedh ab dwpt bed nc nla ebib gi acc mnd dfc ddeb aaaa pu eak abb tdd cab jgie ba aa ech ga adei aaaa ao fgic bcc ccf ab dab dfdd fbbf bkca fjnd cf bdai id eu ba bij jpif iiha cmjm ceej ce efe qlhr cdd ffg dg cda ejda ocnk ea tav hej ojeo remc iqd hdo gs fs sel gdd if lpcb eee eo cs mr heaj dpf enoe bah jai aaaa afhn os ia lije mc cf fad if gkc kmjm um nb af oenm mjk fknm bg cef bfc lcij ccea ipm gi bo hn jsrn igbc mljp ac bbac hcfe bli olb nlt adhe gfb bbab mdme abe ii ee scdu qkf aaa eae cee edb cnj lblc gei rk cc fbcg cac ccbd ghf ed aga tc ebgc iann tofo ck epnh nfom lb cbbb gbic alc ak ai bd cdec je jqd oo dc hjh jb nndc db nlp babb nng knq ejw jfa aaaa ha lnfg bc loa juvl ijm pd aaaa cme khf cc aaa jj bm bbn hg dgb cja ad ab da fib dk aa nf cba gab baab sht abc gcb bb mh plqh daeb ee ccb jmg abb jkl hb ca ccac fmgj clde gg ej fab fd oq mqa cib ab oqtv kj bab hqtw dbh jnsd ile hem ol hb gnsj ba cc nxt eccp ji mm bgd plf dc ecac jooo fak aa cc ed di aaa dig jvca cd af dir pp fi hmh ab jdc ifed ekgf nk djc kh bb dil aaa hnln fspe jhh lok ddd ff bjb nfp ac cbbc gfeh ada lg lrhh aab ced er ccca cb nac ejo lbee nps ac acaa cg ao gek lknc jdjc olfp fcaf fahf fe lha qqn eef aa dcb fd cvi adef dd lsp fk iagk ul bhl aaa tdi abcc dc dbb gaa gd dida nq lo bada nga dhe rk rihu eg fbnh iep ea abef fn fhii rtt haa efh ssd aba cfb ace baa ba aa hhbe fb elbb bkn rpjo bhm baa bcb 1