РУСКИ ЦАР НИКОЛАЈ ДРУГИ РОМАНОВ –  СПАСИЛАЦ СРПСТВА И СРПСКИХ ЗЕМАЉА

ИСКРА на Фејсбуку

Умом Россию не понять,
Аршином общим не измерить:
У ней особенная стать —
В Россию можно только верить.

 

Русија није појмљива уму, / Аршином нећеш мјеру јој знати./

Она је нешто посебно – / у њу можеш једино вјеровати./

(Фјодор Иванович Тјутчев,1803-1873,руски пјесник и дипломата)

 

Последњи руски цар Николај Други Романов (1868-1918) је за Србе свети  цар. На престо је ступио 1894.године, након изненадне смрти свога оца, императора Александра Трећег.

У јулу 1914.године, регент Александар Карађорђевић му је, између осталог, писао:

„У овим мучним тренуцима ја износим осјећаје свога народа који преклиње Ваше величанство да се заинтересује за судбину краљевине Србије.“

Цар Николај је одговорио већ  27.јула:

„…нека Ваше величанство буде увјерено да…Русија неће напустити Србију…сви моји напори биће уперени на очување достојанства Србије…Ни у ком случају, Русија неће бити равнодушна према судбини Србије.“

Последњи руски монарх  је говорио:

„(ја) сам прије свега Рус…али…сам одмах послије тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа…Послије рата она (Србија) ће бити неколико пута већа него што је то данас.“

Његовом одлуком, Русија је одлучила да објави  рат  Аустро-Угарској, ако дође до агресије на Србију, иако су војни стручњаци упозоравали цара  да Русија није спремна за рат и да не може да се војно супротстави Њемачкој. У току Првог свјетског рата. Русија је у Србију слала велике количине муниције, хране, санитетског материјала и добровољаца и вршила је притисак на савезнике из Антанте да помогну српској и црногорској војсци.

 Цар Николај Други је директно заслужан за спашавање српске војске током њеног повлачења преко Албаније. („Нико не зна што су муке тешке,/ Ко не пређе Албанију пјешке.“). Упутио је ултимативно писмо савезницима и запријетио да ће Русија иступити из рата и потписати сепаратни мир са Њемачком, ако савезници, прије свега, Француска и Италија, не пошаљу своје бродове и превезу српске војнике и старешине у Грчку. Писмо је гласило:

„Уколико се српска војска одмах не избави из Албаније, Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Њемачком.“

Након тога, савезничке државе су пребациле  српску војску на Крф, почетком 1916.године.

Царска Русија, ниједној другој држави, према пространству и броју становника, није пружила толику заштиту и помоћ  колико Црној Гори. Везе Црне Горе и Русије успостављене су још за вријеме Владике Данила (Шћепчевића) Петровића  и цара Перта Великог, 1711.године, доласком у Црну Гору специјалних руских изасланика, пуковника Милорадовића и капетана Лукачевића.

И за вријеме владавине  светог цара Николаја Другог, Русија је Црној Гори обезбјеђивала велике новчане субвенције за реформу и модернизацију војске, њено опремање и наоружавање; за подизање општег образовног нивоа; за градњу манастира и јавних објеката; те за финансирање државног буџета.

Цар Николај Други се одрекао престола, у току фебруарске револуције,1917.године. Тада је казао:

„Ако сам ја сметња за срећу Русије, и ако ме све друштвене силе које су сада на њеном челу моле да напустим престо, ја сам спреман да то учиним. Спреман сам, не само да се одрекнем царства, него и да свој живот дам за Отаџбину.“

У ноћи између 3. и 4.јула 1918.године, бољшевици су, у сатанистичком пиру, масакрирали  цара Николаја Другог, његову супругу, четворо дјеце, дворског љекара, кувара, собарицу, послужитеља, па чак и пса царске породице!

Свети Сергиј Радоњешки и Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, слава им и милост, указали су мојој супрузи Драгици Гајовић да су Октобарска револуција и монголска окупација Русије у 13. и 14.вијеку, најтрагичнији догађаји у руској историји. Вође револуције Владимир Иљич Уљанов (Лењин) и Лав Давидович Бронштајн (Троцки), као и бројни други „револуционари“,  били су  плаћеници западних мегакапиталиста.

Свети отац Сергиј и Света Мати Матронушка су ,такође, указали да би Лењинове посмртне остатке требало измјестити из маузолеја на Црвеном тргу, у Москви, и сахранити их на градском гробљу, јер и дан-данас исијавају снажну негативну енергију, не само по московски регион, него и по цијелу Русију. Умјесто маузолеја, требало би подићи величанствени храм, посвећен Светој Матронушки. На тај начин успоставила би се веза између Неба и Земље, и омогућио прилив благодатне архангелске позитивне енергије по Русију и руски народ. Благодатност тог светог чина осјетили би и Срби из свих српских земаља.

Вјечна захвалност Русији и Светом Цару Николају Другом! Нека Бог чува и штити Свету Мајчицу Русију!

Милан Гајовић

 

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.