Пепе Ескобар: Русија изнова пише правила вођења хибридног рата

фото: stanjestvari.com

Хибридни рат се води претежно у доменима економско-финансијског бојишта – а игла на скали бола ће за колективни Запад ићи само на више

(Islam Times, 21. 5. 2022)

Гвожђем оковани фиктивни „наратив“ наметнут широм НАТОстана гласи „Украјина побеђује“.

Зашто би онда промотер произвођача оружја, а шеф Пентагона, Лојд „Raytheon“ Остин још од прошлог фебруара буквално молио руског министра одбране, Сергеја Шојгуа, да одговори на његове телефонске позиве, за шта му је молба тек недавно услишена?

А то је недавно потврдио један од мојих поузданих обавештајних извора. Непосредни узрок том позиву била је паника. Влада САД на сваки начин жели да обустави детаљну руску истрагу – и прикупљање одговарајућих доказа – о америчким ратним биолабораторијама у Украјини, како сам то у својој претходној колумни нагласио.

Тај се његов телефонски позив догодио непосредно после службене руске изјаве у Савету безбедности УН-а од 13. маја: „У истрази о Пентагоновим биолошким ‚експериментима‘ у Украјини позваћемо се на чланове 5 и 6 Конвенције о забрани биолошког оружја.“

Исто је поновио и помоћник Генералног секретара УН-а надлежан за разоружање, Томас Маркрам, иако су сви остали амбасадори земаља чланица НАТО, сасвим предвидиво, без удубљивања одбацили све прикупљене доказе као „руске дезинформације” .

Шојгу је одавно могао да предвиди да ће до тих позива доћи. Ројтерс је једва наводећи већ пословично „службено лице Пентагона”, спиновао да је до наводно једносатног разговора ипак дошло, али да из њега није произашао никакав резултат. Којешта. Остин је, према Американцима, захтевао „обуставу ватре” – што мора да је на Шојгуовом лицу произвело његов познати полуосмех сибирског мачка.

Добро се зна на коју страну ветар на терену дува, како за Оружане снаге Украјине тако и за укронацисте. А он не доноси само слом у Азовсталу – он доноси и кијевски свеукупни војни слом.

После пада Попаснаје – кључног и најбоље утврђеног украјинског упоришта у Донбасу – руске и доњецко-луганске снаге су линије одбране пробилe у још четири различита правца: према северу, северозападу, западу и југу. А оно што од украјинског фронта још увек стоји на месту наставља да се мрви – и то убрзано, пошто је велики котао успешно раздељен у мрежу мини-котлова: ту војну пропаст влада САД неће моћи прикрити својим спиновањем.

И сада, упоредо с развојем стања на терену, треба да очекујемо потпуно разоткривање – до крајњих граница – Пентагоновог рекета са биолошким оружјем. Једина „понуда која се неће моћи одбити” која још преостаје влади САД била би да понуди нешто збиља опипљиво, па да Руси онда одустану од своје пуне истраге.

А то се неће догодити. Москва је савршено свесна да јавна објава о илегалном раду на забрањеном биолошком оружју за америчку Дубоку државу представља егзистенцијалну претњу. Нарочито када помоћу заплењених докумената Руси успешно докажу да је „Биг Фарма“ – у облику Фајзера, Модерне, Мерка (Merck) и Гилеада – била уплетена у најмање неколико оваквих „експеримената“. Пуно обелодањивање доказа о читавом овом лавиринту било је од самог почетка један од Путинових јавно наведених циљева.

Још „војно-техничких мера”?

Три дана по наступу у УН, одбор руског Министарства Иностраних послова састао се да размотри „радикално промењене геополитичке реалности до којих је дошло као резултат хибридног рата који је против наше земље развио Запад – под наводним изговором због ситуације у Украјини – до сада невиђеног обухвата и суровости, а који укључује и оживљавање у Европи расистичких схватања у облику најмрачније русофобије, као и отвореног пута за ‚поништавање‘ и Русије и свега руског“.

Зато не би требало да нас чуди што „агресивни ревизионистички курс Запада од Русије захтева радикалну ревизију свих својих односа са непријатељским државама.”

Треба очекивати и скоро објављивање „нове верзије Концепта спољне политике Руске федерације.”

Тим новим Концептом спољне политике биће дубље елаборирано оно што је Министар иностраних послова Лавров још једном подвукао на састанку у оквиру 30. Скупштине Савета за инострану и одбрамбену политику: САД су Русији објавиле свеобухватни хибридни рат. Једино што још недостаје, како сад ствари стоје, јесте и његова званична објава.

Мимо дезинформација којима се замагљују захтеви за НАТО чланством Финске и Шведске – слободно их зовите „глуп и још глупљи Нордијац“ – оно што збиља јесте важно је што то представља само још један случај објаве рата: могућност да пројектили са нуклеарним бојевим главама буду стационирани у непосредној близини руских граница. Москва је Финце и Швеђане већ упозорила, на пристојан начин, да ће на то нужно одговорити сопственим „војно-техничким мерама”. А то су тачно исте оне речи којима су Вашингтон – и његови НАТО сателити – пре почетка Операције Z већ били упозорени шта ће се догодити.

Подразумева се да се ствари покрећу и даље, укључивањем Румуније и Пољске. Букурешт већ поседује Егис Ашор лансере ракета у стању да на Русију пошаљу томахавке са нуклеарним бојевим главама, док Варшава управо преузима исте такве системе. Да скратимо причу, деескалација није на видику, и сви би они могли на крају добити хиперсоничну посетницу господина Кинџала.

НАТО чланица Турска се у међувремену прави мутава, па избацује сопствени списак захтева пре било какве спремности да размотри улазак Нордијаца у ову игру. Анкара жели укидање санкција уведених због своје куповине система S-400, а на врх ставља и захтев да је врате у програм F-35 из ког је раније из истог разлога искључена. Биће занимљиво гледати са чим ће да изађе „глас његовог Господара“ (His Master’s Voice – Јенс Столтенберг, НАТО секретар; прим. прев.) у покушају да заведе и опчара Султана. Нордијци већ ангажовани око аутокорективног „јасног и недвосмисленог става” против PKK и PYD (политичких организација турских и сиријских Курда; прим. прев.) извесно неће задовољити Султана, који са задовољством наставља да мути воду, па сада тврди како је и само куповање руских енергената за Турску од „стратешког” значаја.

Супротстављање финансијском  удару изведеном према америчкој војној доктрини „шокирај и застраши“

До сад је већ постало сасвим јасно да Операција Z са својим отвореним крајем за циљ има сламање силе униполарног Хегемона, ширења без краја вазализованог НАТО-а, али и светску финансијску архитектуру – испреплетени конгломерат која увелико надилази само украјинско бојиште.

Хистерично непрекидно увођење западних санкција на крају је било окидач за руске досад сасвим успешне финансијске контрамере. Хибридни рат се доминантно води на економско-финансијском бојишту – а игла на скали бола ће се за колективни Запад кретати само на више: инфлација, глад, цене робе, ломови ланаца за снабдевање, експлозија трошкова живота, осиромашење средње класе, а на жалост за широки појас Глобалног југа и чисту глад и крајње сиромаштво.

У блиској будућности, онако како на површину буду стизали докази од самих инсајдера, постајаће све јасније да је Кремљ у овој игри рачунао и са финансијским кораком Запада којим су му директно отели 300 милијарди долара руских резервних фондова.

А то имплицира да је – рецимо најмање још од 2016, на основу анализа Сергеја Глазјева – Кремљу било јасно да ће се то неизбежно догодити. Будући да поверење опстаје као најчвршћи темељ монетарног система, руско вођство је може бити рачунало да би Американци и њихови вазали можда, вођени заслепљујућом русофобијом, а чим постане густо, одједном испуцали све своје карте – чиме би непоправљиво нарушили поверење у „свој” сопствени систем.

Због неограничених природних ресурса Русије, у Кремљу су можда срачунали да би држава ако затреба успела да преживи и евентуални финансијски ударац према америчкој војној доктрини „Shock’n Awe“ (енгл. шокирај и застраши)  – па чак и да на њему профитира (укључујући раст вредности рубље). И тако се сада наслађују успехом: отворили су пут паду долара – а да за то нису ни морали да замоле г-дина Сармата да оде и уручи им сопствену визит карту.

Русија је чак можда и рачунала са претпоставком могућег великог повраћаја у замену за та украдена средства. Велики део западне имовине (у Русији) – у укупном збиру вредан чак 500 милијарди долара – могао би бити национализован, ако се Кремљ на то одлучи.

Дакле, Русија побеђује не само војно него у једнако великој мери и геополитички – 88% планете се није сврстало уз хистерију НАТОстана – као што наравно није ни у економско-финансијској сфери.

А управо ту је бојиште хибридног рата на којем је колективни Запад матиран. Један од корака који предстоје биће ширење координације БРИКС-а у погледу стратегије заобилажења долара.

Но, ништа од до сад реченог не би требало да засени још увек недовољно сагледане и процењене све међусобно повезане реперкусије масовне предаје неонациста Азова у укронацистанској централи из Азовстала.

Митолошки западњачки медијски „наратив“ о херојским борцима за слободу наметнут од НАТОстана, почев још од фебруара, сада је растурен једним јединим ударцем. Томе је знак и громогласна тишина која се разлила читавом дужином западног медијског фронта на којем више ником ни не пада на памет да запева ону литаву песмицу којом је Украјина „победила“ на Евровизији.

Оно што се у суштини догодило је то да је „creme de la creme“ од НАТО-а обучених неонациста, „саветованих“ од врхунских Западних експерата, до зуба наоружаних и ушанчених у противнуклеарном склоништу у бетонској утроби Азовстала, било или уништено или присиљено да се предају као пацови сатерани у ћошак.

Новорусија је кључ обрта

Руски Главни штаб ће и даље своју тактику прилагођавати са циљем настављања посла започетог у Донбасу – онако како о томе непрекидно дебатују најбољи руски аналитичари и ратни извештачи. Ускоро ће морати да се суоче са неизбежним проблемом: док Руси методично мељу – већ растурену – украјинску војску у Донбасу, дотле се на западу Украјине обучава и наоружава нова НАТО армија.

Постоји реална опасност да ће се у зависности од крајњих дугорочних циљева Операције Z – о којима једино руско војно руководство све зна – Москва изложити ризику да се за неколико месеци суочи са мобилнијом и боље наоружаном реинкарнацијом сада деморализоване војске коју ових дана уништава. А управо то је оно што Американци подразумевају под „слабљењем“ Русије.

Како сада ствари стоје, ево неколико разлога зашто би реализација нове Новорусије могла постати фактор позитивног обрта у игри (game-changer) за Русију. Између осталог то су:

  1. Економско-логистички комплекс од Харкова до Одесе – дуж Доњецка, Луганска, Дњепропетровска, Запорожја, Херсона, Николајева – блиско је увезан са руском индустријом.
  2. Контролом над Азовским морем – које већ јесте de facto „Руско језеро” – а потом и Црног мора, Русија ће у целости остварити пуну контролу извозних путева за првокласно жито које се ту производи. Додатна добит била би потпуно избацивање НАТО-а из те области.
  3. Све горе речено сугерише потребу обједињених напора на изградњи интегрисаног комплекса аграрне и тешке индустрије – са додатном добити у виду озбиљног потенцијала за развој туризма.

Уз такав сценарио, преостали остатак Украјине са Кијевом и Лавовом, неукључен у Русију, а подразумева се и необновљен, био би у најбољем случају претворен у зону забране лета, а изложен селективним ударима артиљерије или дронова у случају да НАТО настави да и даље истерује своје необичне планове и идеје.

То би било логично привођење крају Специјалне војне операције усредсређене на прецизне ударе и са намерним наглашавањем очувања живота цивила и инфраструктуре уз истовремено методично онеспособљавање читавог украјинског војно-логистичког спектра. За све то је потребно време. С друге стране, Русија времена има на претек, док ми остали настављамо да гледамо како колективни Запад наставља да се стрмоглављује.

Са енглеског посрбио: Стеван Бабић

stanjestvari.com