ПАТРИК БЈУКЕНЕН: Неширење НАТО-а је у америчком интересу

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг и украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба током састанка у седишту НАТО, Брисел, 13. април 2021. (Фото: Francisco Seco/Pool via Reuters)

Ако је кључни захтев Москве да се ширење НАТО алијансе на исток заустави и да се Украјина и Грузија никада не придруже – не постоји разлог да САД не удовоље том захтеву

Када је руски председник Владимир Путин 2014. године на државни удар подржан од стране САД којим је свргнут проруски режим у Кијеву одговорио окупацијом Крима, председник Барак Обама није учинио ништа.

Када је Путин помогао сецесионистима у Донбасу да заузму Луганск и Доњецк, Обама, још једанпут, није учинио ништа.

Зашто нисмо војно помогли Украјини?

Зато што Украјина није чланица НАТО-а. Нисмо имали обавезу да јој притекнемо у помоћ. А да смо војно интервенисали на страни Украјине, ризиковали бисмо рат са Русијом против које нисмо имали жељу да се боримо.

Прошле године, када је Путин разместио 100.000 руских војника на границе Украјине, председник Џо Бајден је изјавио да ће одговор САД на руску инвазију бити ограничен на оштре санкције.

Дакле, Сједињене Државе не би предузеле никакву војну акцију у знак подршке Украјини.

Зашто? Зато што, опет истичемо, Украјина није чланица НАТО-а.

Америка очигледно не жели да ризикује сопствену безбедност у рату са Русијом због Украјине, чији суверенитет и територијални интегритет не угрожавају виталне интересе САД у мери која би оправдала рат са највећом земљом на свету која поседује огроман арсенал нуклеарног оружја.

Ово је стварни свет.

Кључна ствар

А будући да Украјина није савезница у оквиру НАТО-а, и будући да ми не планирамо да је позовемо у тај савез, Бајден би требало да то јавно изјави, пред читавим светом, како би Путину одузео изговор за сваку врсту окупације.

Бајден је већ изјавио да нећемо размештати офанзивно оружје у Украјини. Ако – изјављивањем да немамо намеру да ширимо НАТО даље на исток прихватањем Украјине или Грузије у чланство – можемо да омогућимо Путину излаз из ове кризе коју је створио, зашто то не урадимо?

Говорећи прошле недеље, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је: „Они морају да схвате да је кључ свега гаранција да се НАТО неће ширити на исток“.

Ако је то што је Лавров рекао тачно – да је „кључна ствар“ за Москву, кључни захтев, да се ширење НАТО-а на исток заустави и да се Украјина и Грузија никада не придруже алијанси коју предводе САД, која је створена да би обуздавала Москву – требало би да удовољимо том захтеву.

Ако је то оно што мотивише Путина да не уводи војску у Украјину, признањем истине избегао би се непотребни рат. А ако Путин упркос томе ипак изврши агресију, свет ће знати кога да сматра одговорним.

Сврха Бајденове објаве била би једноставна: рећи истину о томе шта хоћемо, а шта нећемо учинити. Да Путину одузмемо изговор за рат и пружимо излаз у случају планиране инвазије, ако је то оно што му је на уму.

Руска инвазија на Украјину и рат који би неизбежно уследио били би катастрофа за Украјину и Русију, али такође и за Европу и Сједињене Државе. То би покренуло други Хладни рат, чији би победник била Кина, јер би Русија била принуђена да се економски и стратешки окрене ка тој земљи.

Дакле, да би спречио рат, Бајден треба да објави шта је истина:

„Украјина није чланица НАТО-а, а ми и наши савезници немамо намеру да јој понудимо чланство или да Кијеву дамо ратну гаранцију по члану пет Северноатлантског споразума.

Победа за све

Исто важи и за Грузију на Кавказу. Нисмо стали у одбрану Тбилисија након његовог напада на Јужну Осетију 2008. након којег је Путин војно интервенисао. И нећемо дати Грузији никакву ратну гаранцију по члану пет. Заиста, дошло је време да се објави да се НАТО неће ширити на исток и да се проширење НАТО-а налази при крају.

Ниједна бивша република Совјетског Савеза – Украјина, Грузија, Молдавија, Белорусија или Казахстан – неће више бити примљена у НАТО савез.

Заиста, ако је сврха постојања НАТО-а одбрана Европе од реваншистички настројене Русије, зашто бисмо ширили НАТО тако далеко на исток ако већ такво поступање провоцира Русију да врши инвазију на своје суседе?

Пошто је Русија поставила стварне ултиматуме, наш циљ мора да буде да спречимо катастрофални рат који би инвазија на Украјину изазвала.

Таква инвазија на земљу са више од 40 милиона становника неизбежно би се завршила поразом Кијева. А што би се Украјина дуже опирала и жешће се борила, то би био већи број мртвих и рањених на обе стране, и трајнија мржња и непријатељство које би се створило између две земље.

Американци у званичним круговима наводно већ разговарају о пружању помоћи Украјинцима у вођењу герилског рата против руских окупационих трупа.

Овде се јавља још једно питање: имамо ли морално право да не учинимо све што је могуће да се избегне инвазију и рат који би уследио као последица?

Да ли би било морално да Сједињене Државе обезбеде оружје за крваву побуну ако не постоје реалне шансе за брзо протеривање руских освајача?

С обзиром на проблеме у Белорусији и Казахстану, Путин не може једва чекати да војни окупира милионе Украјинаца.

Завршетак проширења НАТО-а могао би бити победа за све нас.

 

Превео Радомир Јовановић/Нови Стандард

 

 

Извор Buchanan.org

standard.rs