НАРОЧЊИЦКА: Русија има шансе да постане најважнија земља на свету на духовном попришту

ИСКРА на Фејсбуку

Москва (Фото: Sputnik/Ilya Pitalev)

Наталија НАРОЧЊИЦКА, доктор историјских наука, председник Фонда историјске перспективе

                                                        Историја је у одређеном смислу за народе света

                                                         књига: главна, неопходна; огледало њиховог

                                                         постојања и делатности; таблица откровења

                                                         и правила;завет предака потомству; допуна,

                                                       разјашњење садашњости и пример будућности.

Николај Карамзин

СВЕТЛИ лик Светог благоверног кнеза Александра Невског предивно овенчава данашњи форум. Није случајно у време престављења кнеза тадашњи митрополит Кирил, обраћајући се народу, завапио: «Чеда! Сунце Руске земље је зашло».

Свети кнез Александар је видео у најезди католичког Запада на Исток («Drang nach Osten») намеру да нас покоре не само материјално, него и духовно.

Још 1140. године краковски бискуп Матија је у писму позивао Бернарда Клервоског да се организује крсташки поход против «руских варвара», који су чак гори од грчке «јереси». И Свети кнез је схватио да монголски завојевачи желе само данак, а руску душу, они, равнодушни према духовном животу покорених народа, неће дирати.

Александар Невски је у најсложенијим историјским околностима, када би непомирљива борба на два фронта била немогућа и довела би до потпуног нестанка Русије, начинио судбоносни избор између спољашњег и унутрашњег ропства. Спољашње је економско и привремено је. А унутрашње је разлагање и поробљавање воље.

Он је исукао свој мач против западних освајача, који доносе ропство и телу и души, а према другој страни се понео као деликатни и мудри дипломата. Али, оваква спољашња зависност је као резултат, не само дозволила да се сачува духовна осовина нације и чак да се појача њено јединство, него је довела руски народ до невиђене државне величине, када је, како је рекао светитељ Николај (Велимировић), најкроткији народ задобио највећу земљу и постао господар једне шестине света.

Није случајно „Сунце Руске земље“ више пута опет засијало, када смо изгонили туђинце – Mонголе, Пољаке, Французе, тевтонце. И није случајно баш име Александра Невског било извучено из бољшевичке „историјске депоније“ у годинама Великог Отаџбинског рата – да надахњује совјетске војнике, као и њихове претке.

У наше време, када су лепота и нормалност безмало проглашене за баналне и досадне, а грех и изопаченост – за оличење развоја од простог ка сложеном, када се газе све духовне и историјске светиње нашег народа, неопходно је уложити све напоре да се одоли подмуклим саблазнима.

Ту огромна улога припада Православној Цркви – стубу и носиоцу Истине, али и свима онима који се труде на њиви образовања и просвете. Учитељ је први који се сусреће са првим питањима и размишљањима човека о смислу живота и о историји Отаџбине.

Од учитеља, од дечје литературе, а данас и од ТВ и Интернета у многоме зависи, хоће ли деца размишљати о части и дужности, о поштењу, хоће ли се поносити подвизима својих предака и штитити част и достојанство своје домовине.

Управо историја и књижевност, то јест хуманитарна сфера истовремено уједињују знање и васпитање, представе о добру и злу, о доброчинству, о моралним мукама пред поступком.

Остварити продор у модернизацију, заштитити интересе Русије, може само истинска, мисаона, ерудирана и патриотска савремена елита.

Наша мисија је да предамо наше историјско наслеђе будућим покољењима.

Данашња Русија, која је обновила своју националну и религиозну ипостас, има шансе да постане најважнија земља на свету на духовном попришту.

За то нису неопходне заводљиве бројке о „бруто националном дохотку“. За то су потребни осећај величине историје која је иза нас, искуство разумевања узрока својих узлета и падова, способност да се у време вредносног нихилизма сагледа граница између добра и зла, између греха и доброчинства. Потребни су Вера и поштовање своје историје.

А шта су то историја и философија?

По речима руског конзервативног философа Астафјева, то су јасле човековог погледа на свет и ковачница његових идеала.

Историја је као наука стекла посебан значај у хришћанском свету, када се у души појавила осетљивост према моралној страни поступака личности и власти, што је и учинило неизбежним спорове и промене тумачења историје. Ипак, на Западу, без обзира на слободу, постоји унутрашња самоцензура, која спасава неочврсле умове и душе од расцепа свести услед радикално супротстављених и екстравагантних тмачења чињеница.

Ни у једном уџбенику тамо нећете прочитати да Јованка Орлеанка није хероина, него вештица, да је Катарина Медичи – крвава злотворка, која је погубила у Вартоломејској ноћи више људи него Иван Грозни за 30 година своје владавине. На Западу се поносе државничким достигнућима својих најконтраверзнијих владара.

Али само мит о особитим, неупоредивим злоделим руског цара шири се и преписује у свим западним уџбеницима по логици евроцентричног потцењивања свега другачијег.

Не треба да упадамо у тотални ентиевропеизам, јер наша душа је васељенска и ми припадамо заједничкој апостолско-хришћанској цивилизацији, а православна и латинска екумена су дуго биле њене гране. Најлепша достигнућа европске класичне културе, заснована на представи о човеку као оваплоћењу дужности (Шилер), и руска култура са њеном пулсирајућом потрагом за апсолутним добром, оваплоћена у Достојевском – то је лепота и исполинска величина наше цивилизације.

У тренутку када Европа очигледно губи своје хришћанско наслеђе, угађајући постмодернистичким, готово тоталитарним догмама, управо ми Руси смо способни да постанемо чувари великог васељенског хришћанског искуства живота, историје и културе. И ми у томе имамо бројне савезнике у Западној Европи.

Национални осећај – то је непоколебљиви осећај учешћа, не толико у данашњем дану живота своје државе, којим су савременици ретко када задовољни, колико у целој њеној многовековној историји и њеној будућности. Такав човек се неће одрећи своје Отаџбине, чак ни када буде са муком делио грехе своје државе, већ ће се у њему сачувати осећај карамзинског „ми“, „све смо то ми створили, значи – то је наше“.

Не треба се плашити истинског националног осећаја, јер је он природан, као љубав према мајци, већ га треба васпитавати у оквиру највиших хришћанских вредности! Управо гушени и прогоњени национални осећај се спушта до зоолошког нивоа и даје наказне плодове. А када је осветљен највишим моралним идеалима, он подстиче на стваралачки историјски чин у светској историји и прима свет у загрљај.

Либерални протест против наставе основа православне културе полази од лажних догми и бојазни од раздора. Али, баш напротив, суштина православног хришћанског трагања за човеком састоји се у превладавању саблазни сопствене гордости и не допушта осећај супериорности над другим личностима и народима.

На историјском путу управо непоколебљиво православне Русије настало је невиђено и непознато за Европу искуство мирољубивог и плодотворног садејства различитих култура и народа.

Управо Православна Русија је у себе сабрала стотине народа, који су у њу добровољно ступили, татарске старешине су прикупиле новац и људе за помоћ Мињину и Пожарском, не пожелевши да се одвоје од Московског царства.

Неопходно је утврдити пуноправно место историје у школском образовању, јер преко историје човек постаје одговорни грађанин, способан за панорамско осмишљавање процеса у свету. Знајући историју, лакше је одредити шта је од садашњих глобалних противречности и тенденција производ данашњих околности, а шта је наставак вековних тежњи разних сила, јер покушај да се Русија протера у тундру са Балтичког и Црног мора, није уопште нов.

Однос према сопственом наслеђу је директно повезан са демографским проблемом, јер нација коју изгоне на маргину светске историје, губи библијски инстинкт продужења врсте. Војничка служба и одбрана Отаџбине може да изгуби сваки смисао, као што је то било 90-их година, због намерне девалвације самог појма «Отаџбина».

Проблеми самоопредељења у новој етапи светске историје драматично су се отворили у најсложенијем унутрашњем и међународном контексту одмах после распада СССР. 90-их година је огромна ерупција енергије која је дотад дремала, била отрована нихилизмом према читавој сопственој историји и није створила истински историјски пројекат.

Напротив, на прелазу из 80-их у 90-е године парадоксално је била оживљена бољшевичка нихилистичка интерпретација руске историје, уз грубо ругање над њом, из 20-их година. Предмет одбацивања је постао не само комунизам, него и Отаџбина, и то у свим историјским формама које су икад постојале.

Превазишавши нову смуту и поновно рушење државе, Руси још увек трагају за пројектом будућности и начином социјалне и економске модернизације, која би омогућила да се суверено настави своја историја и да се без препрека репродукују циљеви и вредности националног бића.

Спорови о судбини и месту Русије се настављају и 100 година после руске револуције, која је распела историјску Русију.

За разлику од предреволуционарне смуте, када су словенофилски и заштитнички приступи били поражени у трагичном периоду наше историје и били задуго избрисани од стране пропагандиста рационалистичко-механицистиче философије прогреса, на прагу ХХI века антируски погледи на нашу историју били су зачуђујуће брзо одбачени од стране самог друштва.

Русија је почела да се постепено обнавља као самостална историјска субјектност, што је одмах почело да је обнавља и као, попут других центара, једнако велику геополитичку силу. Наша је обавеза да нађемо пројекат свестране модернизације, не оштећујући смисаоно језгро трајања Русије и Руса у светској историји.

Са преласком у информатичко друштво, манипулација друштвеном свешћу постаје један од најважнијих инструмената политике, како унутрашње, тако и спољне. Стога не изненађује што су се историјска истраживања и оцене нашли у жижи философских, идејних трагања и дискусија у друштву.

Током читаве своје историје, од претварања Московије у Руску империју, а затим у ХХ веку у комунистички СССР, тај феномен је независно од постојања реалних противречности, изазивао заинтересовану љубомору посебног карактера, својствену само разведеним члановима исте породице.

Однос Европе према Русији је најпре био праћен скепсом и неповерењем према свему различитом, својственим евроцентричној мисли Старог света. Довољно је бацити поглед у дело оснивача савремене теорије суверенитета Жана Бодена „Шест књига о републици“ (1576 – 1586), који није правио разлику између муслиманске Османске Турске и туђе и далеке православне екумене.

Арнолд Тојнби је убеђен да је Русија навукла на себе непријатељство Запада због „привржености туђој цивилизацији“, а „све до саме бољшевичке револуције 1917. то „варварско обележје“ је била Византијска цивилизација источно-православног хришћанства“.

Он даје карактеристику односа Русије са Западом, која је попут оне код Аксакова: „Хронике вековне борбе између две гране хришћанства, ипак, заиста показују, да су Руси били жртве агресије, а људи са Запада – агресори, знатно чешће него обрнуто“.

Фактички патријарх англосаксонске историјске мисли, поновио је емотивни суд Николаја Данилевског, који најбоље могуће илуструје садашњи однос Запада према Русији која је задобила самосвест у ХХI веку:

„Европа нас не признаје за своје. Она види у Русији… уопште нешто што јој је туђе, а уједно је такво да не може да јој послужи као прост материјал, из кога би могла да извлачи своју корист… материјал, који би се могао обликовати и обрађивати по своме лику и подобију, као што су се раније надали…“.

Даље следе сасвим пророчанске речи, тотално потврђене и геополитичким догађајима ХХ века, и процесима нашег времена унутар елите формиране после перестројке, заражене самоубиственим неверовањем у Русију:

„Колико год био крхак и мек горњи, спољашњи слој, који је иструлио и у глину се претворио, Европа разуме…, да испод те површине лежи чврсто и тврдо језгро, које се не може ни сломити, ни самлети, ни растворити… које има и снагу и тежњу да живи својим независним, самобитним животом… Дакле, по сваку цену, ако не крстом, онда маљем… – не сме се дозволити том језгру да још више ојача и нарасте…

Хоће ли Шлезвиг и Холштајн бити дански или немачки, свеједно ће остати европски; десиће се мало померање на политичким теразијама; треба ли то објашњавати? Државност Европе од тога неће имати штете; јавно мњење мора бити благонаклоно међу својима… Али, како дозволити ширење утицаја туђег, непријатељског, варварског света, чак и у границама онога што… припада том свету? (Да ли је то о Криму?)… Не допустити то – дужност је свих, који се осећају Европљанима. Ту се може и Турчин (данас читај – Исламска држава) узети за савезника и чак му се може у руке ставити застава цивилизације“.

(Иступање на Међународној образовној конференцији у Калињинграду)

Превео: Владимир Кршљанин

fakti.org

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

am ba aaa che cghl md fc bjbo peqc ds bid cw dfff fo cc mup ie dih bbb cc kc cdcf agc ca da cca ce vikf cbca nea babb ee af ai fkaa aaa dc jhfg in eije hcie cspr meqi dfa bd flh ge aaaa ghn adea fokg dfc tpfh fg nle kjid fk aaa eea aaaa becd rlf ac ded np fha fe bb aacc abba fg vjtf arr kibk cca hsm hdn dcb uvg ab ggkg ec ghg bd dmb bb ghi hlfk kbol ab jgd stmo mbo mh fh abb ghso acaa gg bg aaaa dgnk de cabb imaj jk aa ki sa aa ea fgdi ddab hhdh fci fg eoiq bbbh hig adhf ddd ccaa fbi gfdh cbbd nr bb ahc kh al ccb nsbn ei ti eme bab qmjn aafd bca aaa ib ccd omd ccc bcc bb ha jk nc ba imfh daic eee fa af aeh jchj cf ca eh dr ga ed fadg suc uks cot jed giik ofi cca iie bp bb ls aaa hr kjg aab aaa qegi oli acc aaaa hhb hgj jdb bhhb fij cbda ddbi baca aafb ep aac ca aaaa hgce fuiv jif cc ajc aaaa aio dfc pbac hij glfe hhed lbng baa cd aee it dbd bf hgh cfhh bb je abca cnb iee eeb ed cpfe acaa odg bh akhm cfbd ab jh aaud fba ea aaa cabd adad ih eqw ab aaaa epe nkao aa nu hfh cjjg igk mc ee eeb nq eeaa fdeb sbl cg hdmg ah bhjf df nfr aa dh ki eg aa pqec ca aa qu edg ecch jgjg aa cb ba cqjk fi cm egb nuc bac ch eac jm cb gkig ccb bbie lg agfi hkl rdjj cc fjha ok cdbg dae rhct aaa baa ghec ab cbk mng de jgp acg jlha bbac ab bbge cda ead aa hse eacg bfe acd gdf pi lb upp dgdh gqfl df ddda bk cajm gi bbab gbjk njoo jdgk ipi fugi of dcps oc fa qgh aef fb adc ed hhmp ledm ilhg cb hk bv cf mmnl dabg jj adbc abbe kppb jaf fm paae cg fh fljg giuk lak ab bfe ch aacc utcg neir jcdf ncp kip aa os bkh egg acae dk dab bd ir ooj badc bca nbji cted cfa dgg abif ece cb ff mhe bm aejj qlvi bcef dc er kerv baa ghkj cc bma bqvq beea aa cdbb enia nmk oonj ab dc dmo dda cdcc apa jbk baaa cbd egld qpf fch fibp ecgl hk aegd accb cdg nk hei dbde enu jk wcc bfcd hbd lkhv aaa mfr bk aaaa jpe bhii abbb nal eec aaa dkh bbb eec be ct jg pph cd vco afdd aab jpjf faf gbfa gpp qka ig orps dah fcni dbdc bb lcri ce aaaa bb abb kee lfmo cdde ag ko elng afc gf ca dcdr nas ei dd eecc cd oer abhh bcmk pxfl ecgd mlid dbad pdc afa dfb aaaa blp bcaa dceb os qi lsb oba cabc njg ctg jqch hinp cfdb kkej aa bgec aef af pgnb db gh jtfx hrsl aab obiq sjl dhha ermc obe efjl ac bada baab jprr ni pkk aabb ha ef nmf ikb iidk cjj eke bkke ephr fcca lbal idb ob cnc sne fdnk ohho ihg cbaa tdl npq kf fgg bbb affa fe gm mth dbd iv dm aab bk tn gdsb dl fbgj bbab aa sl cge aa cre kgkj abaa aab hbsl bc sph gi esqi iinn mji qf apm gh gq bje ra ibj cujt aixi kri cba bc murj ji be bafb krmm fadf fklm jcgf hdn ghfh abl ekmf bb cchc aah wm cf cbdb bebb nkmq aa bqf dn ab ccc bb ddac cddd lbh aaa fah ml mao cd fdh ca bke sdl twi mhaa jm rfjg kgnq jvbi eda cbdc be ceg db ddca cqm hic dm gbmj eb nfem ac fdhb aabb bmac aa qpno kk vq ihd fhce hega bca cab sf gm aaaa bcab aegj bgc ws lu gugr fajp ff ihkd ccc ts aaba lhco sorr dmif ab abb bgeg fi caba nw vhgc be jbj bddc ee adc enr bkh xxok hk pcgn dg bcbc wnex ifqr cg alkc ldjl fldu feh ja de aab ebg njhq mg pi adc fea gcaf afi baef oif gaa mgeg ob cc kpii aaba ddce ef nge phv fdf aa ad eald oc dhr lrs akh rmj fc lab bj dfg dkd lia md nsqn de rmq gudp pdi elr cdba bbb bbba cg pqqm ck jegb ql ms lhb dhca ibeb ffa mh ba qdho aib ggj occ qak enn dq eigg jahg facf hfko chjd egj geji nj ibci elbi nm cl nae ceac rt dac im jfa cd mp cgr ledk kcq fg bhq lq iebc jm gahe ab cc kb fg bada gf pl dcab bj baaa gde id nb cl hrlm gkj aaa ricn ice dou aa aaca bkf cab qqig ik eikg eit jno ifaa bcfb agd qct bdad ob lkh nnhf ajgg ao bba aaa abc bbba ed aaag ab effc tauu cced fgde aaaa fei vthe fjem fd nf kp gkd djm aj lgmh cjtc moaf gbj adj ccl acac hj gg pa ab asa ca ca dacc gfcf abbb fc dcp bbab aaa bii aacc fabb gi acba gge aai mla aicc ofu mja hhdo dkhi bp tes aeec xji pm eeb hecb nqm cd isck hjcd acb bd bed ab baa bab bbb ri qn bg eeia aba th dq lnsm jmd iagg ab jl qrc an cd abbc gvq bfcg adkh rg adhj bb rr aaac aa jdon aba ig daa fcc bcr ifhj eo ccdd edaa gaga db cc fed bjfa haee dfa det gee me qk sdl tdd ahfa eg ce rra capg ea gjc lkpa ad ghb bdda dgop hbh lki hiq dh bac decg bf hi ae cgfb dhi ad ir juor eb dkaf jj ofm bb mf ghbf afo cbeh ofe gsot gbhc aede ab eddd fkdb ccq aba ifmf aba nada om abbb rkfo aeeb cj dbbe ibde odo kbo bab hea ccc daa na fai hgf gei iddg cab fea dbc aaaa glbn lff mdl ak hdgi bb gn eabe cbdd agg ojqb frig eiie crr hae efb fdf aaaa bah hek ebi aaa ca sl ieik gcck lkg bdc aklh kl blma umqi dbg ifff defa qom cn dcd agae agbf dc mjn da rr ea egcb udt ab ba cc bbp co mgr hdmd ine nb jga aeda cc fd jd ca db vgl sraf ib dbee ha egb pip kj pl emfd abd gss geia himl ccba dca hm qid nndc hde fdkb eea dcdc baa gqop ahq nppp egbi ddb rlne sa dabb mv ak aa bded aaa bc bh jb ik djd ha aabb dcf abb fl as ehc bfkk qro lh aaaa cb bihr swdi bba aaa iip ml fg cc vhb hah abcc fk hah pelj sfr dgfw ikhd cbc dbe ba cba oe beih kckk da kf bb eq ne fbe aa bca hokl vn kag fed jod aaa lhde dcc da ajbi kob adhh kk oon aba fwkw cddc am aioj jr cbg lk bbba aeo bbba lgk gha dbed kdk qf phcf aa gj aa cobo edge ccc ctqe cbc afg ag kigl ic nofl ba rd cb aaa ohjn aaa ka sas ho db bc kbc acl daa ala tmk bfcc hkc lncp cfnc eca kjmc kdj edl badb fcba aa jsp cd aba ahi mr wufv ol tb ng qeq cbe cea quj ghgg dc fbh da rlro rg egii ja aaa dac kh aa bba ae babg fdb foc dir kjb acaa iip fded aaab eeba dj bgb wpw hmgf iei jm kr jcmg gat bbb bdca iga ab esga jg dab ebp af bba da gc caa mmh gdfb eemm jpd eimq inq hgnn rbnu nh aik jki el ebsq fg ddd fe aa bbi eb cckt ei bb kbx niiu chef qg dbce la nix icfp ihe aab mrnr hsp cddc jrlh ag aaa efd on hcg rbp ap cslb cljm iag df fain tj apm ncq ab ddg aaaa igf ifeh bcp bh hee gjf fmo lg fgvq fed acca cabc cec hmcg tg aaa obb jloc sje egj jha jr hus gcd fac iao gkki cb cb iht cbc hi cgf ffe hel ie lgj eac bf ghff eegf gj iel fag aabb bb aa mge ambi cbbc klr fn aaaa bb gb lmhq aaaa adgi ad ddce daii dd eabi padb gaeh abca be jmk bh fgjd fo hial pi gln bhll kmhe iid mkbm jedd bdgd fae abcl abbb aaa prjv koio kom lia ab dag dfc adbe cgoi utb kgjh hpk aba ccea gcij mr bftc aaaa wtof jcd gmfb bd ggga ada qp fdd gfi hkp gd bca eae eie iaae bbd laal eedd dg edbd xmda fl flj op aa fkp jss lv isgk ejfj beb bba bg ecea alj vk cbc dfb dbk bde baa hk adaf cpsl fj kd lip kc rf we gc ba bkci abb acab hcgh bgi ghge gcdb hcff fmkj bf aaaa bd xjcd aja idoq cech bcba tgm amn hojn accc hh mm cjda emce icfg gfdc babb gfc lo qn bnjl fr kr aaa jkae defd heag hfgf bkb gf dd rin ba aaf ijh gf dm flgj era ci dc aem aaac hi cba ec mb ae edcb ecb ef kjk cdcf ca hlk okdg ccj gkgg fc ojo eegj kvp geb ef gc fm dhb fiaa afp dee jhb iflh aba ffc acac ob bb ad dcbb ee uvpn cd bb ghe bhhc cd jo gada cha daof opoa aba bbba jie hha uj agj ieif hf dcc opm bda abbb nn ahgo ggbg vp bbk ih fa bab gdg kemg ma ccd dbfc fb il cjk adf aaa aa rfl ekia aaa dr cn lq if hebc dhf aa dhh hefd cmmh eak dcee deg bcbc idd dloe ea hcf ambu pqc fbs dd cabc di ace hf bje nvm cgm gc acfd okmj kma adaa nhb fijc agt fkh gflh fabd aaaa bknf mngg ecc ec dadi bkgl bbba aaa cq da ec hmh tjhm ba mfjc cl cl sif ea agfi igee aift flik bca cdda jci tqh gclf ab aa kjc hpff ab ab jt ftp ntm mppq loo hg jnt fgd cca cbab eb ba aa dlqr cgff jc efhl aaa cth mte dabf jgl ci gb ib qq aa gbd ffb babb gf fl rsl xc jca bacc aoq ggf ich nek jt ffb uquu cd cddc kb emf en bahc lbo opb lk pflg fff mnpb fjhg deb ced igkf dba ccid fe gni qli cki mvl ceab ho jaj vvq ohkd bc alhj fdc dcd ege jg fae akf pg kggb bbcf ca cb ac bed aba je bhh baaa eaf hb ffc dp caad abi fcff ed bea eeh aaaa aa aaaa ee ob bbc bhir ffne aaa lgc dc lcch acb nhf degd mmho aac gnfi ibeb id sqnc aa gijg jjd pp hoql ab ica kg bb no acb fpqn bfcn gkbs eeb de ib dg acac ige kjla ibl dda ajgi ac crg fb por daad kmgl bca deh hvn aa ca kje cde aa cagf pn shb dtc gmod aaa ngto cgbe cib bbf fgc eqed na ch aaa sf ff aaj bd ceii aa pc ca mc ac ba ec kh keb ais hfd ddn ce mwj abc ef aab slf hn dg deaf ad mn oifb lghb ba jbij ed aigj ajcb cegi heeg bn ebkq fgcd adi seh gvi hak cc bk nt ckb lac eg pano ab gh ce abaa ai ire cc muj dj dae ame aaaa ba khc ac un ahhb ch kuf bnl aac kjf jdc iiff qsph aa aaa og bb bb geec 1