Миша Ђурковић: Обичан српски во и корона

Миша Ђурковић (Извор: Политика)

Као и огромна већина поштених српских волова, ја и даље покушавам да мислим и да користим здрав разум и логику

Пре 120 година, Радоје Домановић је написао једну од најважнијих својих сатира под насловом „Размишљања једног обичног српског вола”. Иако се и на почетку те приповетке врло мудро каже да се од размишљања код нас вазда само могло имати штете, мени ђаво не да мира те сам из позиције једног поштеног вола почео да размишљам о корони, вакцинама, затварањима и другим чудесима која по свету трају ето већ две године.

Најпре заиста се осећам као во Сивоња кога и његов пар Галоња и сви други лепо упозоравају да није за вола да мисли јер се зна ко о овим сложеним стварима има да мисли. Ево Кона, Дарије, Бате Тиодоровића, Јанковића, Зорана Радовановића – они већ две године објашњавају, мисле и терају да се вакцинишемо и да тиме решимо све проблеме. Ево и они из иницијативе Уједињени против ковида такође мисле за нас, и траже да се још брже вакцинишемо и да се  још више затварамо. Пулмолози, епидемиолози, анестезиолози… сви мисле за нас и знају боље од нас.

Али мени као и Сивоњи ономад опет много тога није јасно. Решим се стога да направимо трибину на институту и да позовемо доктора Несторовића па да човека који је у почетку такође био тамо и мислио са њима, а онда некако испао из тог тима, испитамо о свим  тим силним питањима о којима ови што мисле за нас не говоре, и о тим бројним питањима које нико нигде више не сме ни да постави на било ком медију. Дошао човек, на трибини било 20 људи уживо и више од 100 преко „зума”, направили сјајан разговор управо о конкретним проблемима које људе занимају, окачили снимак на „Jутјуб”, за пет дана га погледало преко 50.000 људи итд. Схватили смо најпре да заправо нико нема појма шта се ово дешава и како из тога може да се изађе. И паде нам на памет да је од свега најважније да не престанемо да мислимо и да бранимо своје право на логику, мишљење, избор,  дакле на све оно што нас чини људима. Пардон, воловима.

Но одмах се опет јавише силни да нас подсете да није за вола да мисли јер има ко то може да ради. Новинарка корпоративног таблоида која текстове потписује иницијалима, ставила на насловну страну да је скандал што покушавамо да мислимо и да питамо, а професора универзитета, нашег госта, назива Доктор Хаос. Други „новинар” из занимљиво такође корпоративног медија, наводно опозиционог, дошао да напада човека, све слагао у извештају, и пре свега нам послао поруку да за сваког вола који покуша да мисли постоји топли зец.

Не прође пет дана од качења видеа, а оно хоп – укинуло га. Након што је неки локални корпоративни Алекса Жунић пријавио, „Јутјуб” скинуо видео објашњавајући да „он спада у материјале који могу навести људе да сумњају у инструкције које даjу локалне медицинске власти или Светска здравствена организација”. Шта би Стаљин дао да је могао да смисли тако софистицирана објашњења за своју цензуру: „Друга Јежова више нема на слици јер је могао да наведе људе да не поштују инструкције локалних политичких власти”.

Но волу нема помоћи. Кад му се једном ослади да мисли и да пита он не може да се заустави. Па ево само бројних питања на које бих заиста волео да ови што мисле за нас пробају да нам одговоре. Дакле, да ли вакцинисани могу да преносе вирус корона? Зна ли се у којој мери, после колико времена? Ако преносе једнако као и невакцинисани (а многи то тврде) која је поента ковид пропусница и раздвајања вакцинисаних и невакцинисаних?

Зашто Аустрија а и друге земље које имају велики број вакцинисаних уводи поново „локдаун” где једнако затвара и вакцинисане и невакцинисане? Зашто терате људе који су прележали корону да се вакцинишу ако већина њих има дугорочни или трајни имунитет? Зашто Србија нема никакву статистику о томе колико се људи по други пут заразило, колико од  њих има тежу слику и колико је умрло? („Политика” је недавно пренела да немамо док у Аустрији добијете потпуно прецизне податке за то.) Зашто Србија нема или не објави тачне податке о томе колико је вакцинисаних у болници – Хрватска на пример прецизно даје да је тај број око 30 одсто. Како уважени епидемиолози тумаче чињеницу да корона букти на Гибралтару са 99 одсто вакцинисаних или у Португалији где су се хвалили да  више немају кога да вакцинишу, а да је минимално присутна у Африци где нису вакцинисали ни шест одсто становника? На основу чега се у Аустрији (где су од 1938. до 1945. владали еугенички закони!) од првог фебруара уводи принудна вакцинација?

Хајмо још: ако годишње по званичној статистици од ковида умре 5.000 људи, а од свега осталог што се не лечи због њега скоро 30.000 људи,  зар није време да се преиспита читава стратегија? Коначно, како је могуће да се и даље не зна да ли је у питању вирус или можда хибридни вирус природног или вештачког порекла? Откуд оволике мутације итд.

Да закључим: као и, чини ми се, огромна већина поштених српских волова, ја и даље покушавам да мислим и да користим здрав разум и логику. И чак пошто више без (западне) вакцине не могу да путујем и да радим свој посао, примио сам „Рај-фајзера”. Но господо, молим вас, оставите се идеја да нам вакцинишете децу…

Опрема: Стање ствари

(Политика, 28. 11. 2021)

stanjestvari.com