МИША ЂУРКОВИЋ: Како избећи западне замке у Црној Гори

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

Тројица политичких лидера групација које би требало ускоро да формирају прелазну владу у Црној Гори потписали су ових дана споразум о основама рада будуће владе. Они су потписе ставили на три папира: један је латинични (ваљда, црногорски језик), други је енглески и трећи немачки. Не постоји ћирилична верзија и не постоји, нпр. превод на руски језик. Уз оно што пише у споразуму где нпр. остаје химна ратног злочинца Секуле Дрљевића која вређа осећања сваког Србина у Црној Гори, па и нормалних људи других нација и вера, јасно се назире профил једне будуће политике са којом се српски народ неће усрећити.

Отуд ово моје реаговање које има за циљ да врло прецизно укаже на замке које се Србима у Црној Гори спремају и на реалне и достижне приоритете онога што нам предстоји.

1. Дешавања у Црној Гори су овдашња верзија београдског петог октобра. Дакле, ништа се од овога не би десило да странци (Американци и Енглези, и уз њих Немци) нису решили 2018. да је време да Ђукановић заиста оде у прошлост. Он се тада кандидовао на изборима супротно њиховој вољи и освојио мандат чиме је купио још две године за себе. Да то није урадио ДПС би и даље био на власти, али би он већ био лично угрожен. Тако је жртвовао фирму, али сачувао себе, бар за неко време (надам се да ће ови несрећници што их сада вода к’о телад ово прочитати и схватити како их је господар жртвовао).

2. Милу је Закон о слободи вероисповести требао да направи вештачки проблем и да тиме по ко зна који пут убеди странце да је он једини који може да реши проблем, сачува стабилност, „заустави Србе и Русе“, итд. И вероватно су га странци успут и подстакли да крене са тиме, али су са друге стране потпуно охрабрили другу страну да крене у масован покрет отпора. Наравно, црква и народ су јуначки устали и испевали једну библијску епопеју од Берана до Бара и Боке и они носе највећу оперативну заслугу за ову победу. Но немојте да нас то завара, јер без страног фактора коме се нова власт окреће к’о сунцокрет данас, не би било ничега, а Мило би лако купио или гепековао неколико посланика, као што је то и раније радио.

3. Срби су, наравно, изнели сву муку отпора ових година, као и литије и највећи део процеса смене. Но планови странаца су да се, као и у Србији, све то у врло кратком року релативизује – да се Срби и православци искористе као прашинари, а да иза неког новог Коштунице нахрупе нови агенти утицаја Запада који ће наставити да у идентитетском смислу раде све исто што и до сада.

4. Отуда Срби сада имају два паралелна задатка: један је да учествују у демократској транзицији и демонтирању режима Ђукановића и ДПС-а, а да у исто време воде рачуна како да бране интересе, идентитет и место српског народа у овој новој констелацији односа.

5. Наш интерес је да Црна Гора буде што је могуће слободнија и демократскија, да у њој свако слободно каже ко је, како се осећа и шта жели. Што буде демократскија то ће, наравно, бити и српскија, као што је увек и била. Отуд ће странци и чинити врло брзо све што могу да почну да сузбијају демократију и да усмеравају политичке процесе у правцу који њима одговара.

6. Већ су почеле поново будалаштине које је носила почивша Народна странка и са којима је референдум изгубљен. То је она прича како не треба народ да се дели, како су Црногрци и Срби исто, итд. Као што је сто пута доказано, то је прича која води ка нестанку Срба и српског имена у Црној Гори. Дакле, да кажемо врло јасно: ми са Ранком Кривокапићем, оним несрећницима са Цетиња и оном стоком што пева Томпсона и „Србе на врбе“ немамо ништа заједничко нити имамо интерес да их учимо историји и да им доказујемо да су њихови преци оно парче земље назвали Обилића пољана.

Приоритет Срба, у овом тренутку, јесте попис који долази следеће године. Желимо да у слободној Црној Гори сви они људи који себе виде као део укупног српског корпуса и желе да деле судбину укупног српског народа следеће године слободно могу да кажу да су Срби и да говоре српским језиком. Такође, желимо да ови људи који се осећају Црногорцима могу слободно то да кажу, а они нек се сами између себе договоре како се дефинише црногорски идентитет, које ће писмо и језик да користе, итд. Морају да добију мањинско право да користе своју Никчевићевску латиницу на пример, иако њоме у овом тренутку не пише нико до поменути Ранко. Више никада не сме да се деси да било ко било коме другоме забрањује да слободно искаже своју припадност.

7. Српски народ у Црној Гори је у страшно тешко време успео да изгради врло солидну мрежу институција која нас је одржала за време Ђукановића. Од Матице и ИН4С-а, преко ФК Грбља, удружења писаца, Српске куће и разних других организација. Све то уз помоћ Србије и Републике Српске морамо најпре одржати, ојачати и развијати даље. Борба Срба за своју позицију у Црној Гори тек предстоји.

У том смислу треба размислити и који су најбољи облици политичког организовања. Демократски фронт је, на пример, одиграо велику историјску улогу у процесу обједињавња свих за промене и вероватно ће и у нареним месецима транзиције имати још посла. Но лично бих волео да поново видим Српску народну странку као снажну странку српског народа у Црној Гори.

Отуда, браћо Срби на опрез и на окуп, да следеће године покажемо стварну снагу на попису, а онда да изборимо место које нам припада у новој демократској Црној Гори.

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.