МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Слава Србији – Слава России

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (Фото: dvaujedan)

Ваљда је желео да заподене свађу бедном опаском: “Шта је то, твоја вољена Русија на коленима…”, но залуду му, научио сам се некаквом миру и мудрости да будалама заиста не вреди објашњавати.

А, будала је, заиста, велика, ништаван човек којем је животна радост- нечија мука, но…

Јесам ли му шта одговорио? Јесам, наравно, кратко: “Моја Русија, баш као и моја Србија, никада не могу бити на коленима јер су на распећу…”

Не верујем да је разумео, и ако јесте вероватно погрешно јер сирома мисли да је распеће казна и да је све што за човеком остаје- неколицина уплаканих над раком и товар свелог цвећа, али…

Не могу да се радујем патњи ни највећег душмана а камоли браће, а шта су Србин и Рус до браћа рођена, па и више од тога- један за другог пострадавали, један уз другог васкрсавали, једна им се мајка радовала, једна их мајка оплакивала, једна их заветовала да гроб брата није пањ но праг…

Зато, и сада као и увек- СЛАВА РУСИЈИ за све!

За све што је и сада учинила за Србију, а ми смо некако ћутке, тихо, као у полусну прешли преко свега.

Нигде билборда, нигде плаката, нигде насловница и великих слова о добровољцима који су по ко зна који пут похрлили из Русије да стану у ров уз брата!

Деведесет добровољаца- руских лекара, јунака, ратника и 11 авиона медицинске помоћи!

Више него ко други, али само ове Јуде (све одреда, мизерије политикантске) знају зашто се о томе говорило шапатом, онако успут, но и није њихово да памте, нељуди су то- наше је да не заборавимо да су и у ове дане страдања браћа стајала уз нас, баш као што су им и очеви, дедови, прадедови…чинили!

Не, нису дошли касно, како им неки спочитавају, већ је копрена о њиховом доласку била бесрамно густа и шапутало се, рекох, а ваљало је Србија да зна, као што ваља Русији знати да смо и ми, данас као и вазда, ту да брату понесемо крст!

Верујем да Русији не треба помоћ, али подршка да, и зато нећу дозволити, као што знам да васцела Србија неће, да се ко порадује како је брат “на коленима”, јер док је Србиновог прага- биће и руског огњишта!

Деведесет витезова ће отићи тихо као што су тихо и дошли, но остајемо ми да као распећа сведочимо о слави и љубави два брата с истога распећа!

Слава Србији- слава Русији- слава Господу који нас је занавек благословио да једни за друге не пожалимо живот од живота већи!

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.