МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Нагази, Ноћна Вучино, зајаши те облаке и гас до даске, исцртај небом још тетоважа…

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (фото: in4s.net)

Јеби га, Швабони мој, кафа на кафу, пљуга за пљугом, суза на сузу…од јутрос, добри мој.

Брату за душу, ваља се…

Лазарева субота, Швабина субота, субота кафе и цигарета, за душу брату, а у тебе душе да суботу попијем и сагорим у недељу, недељу у понедељак, понедељак у…

Колико се то ваља кад чиниш за душу ко небо?
Требао бих поћ у цркву…

Деца су већ била по звончиће и венчиће, Лазарева је субота…
Швабина субота, ваља ми до цркве, хтео сам с клинкама али…
Колику свећу за твоју душу?!
Највећу? Мала је!

Не замери, није од кафе, цигрета, суза…једноставно све ми је данас мало, тесно, кусо, недовољно, ломно…

Придигао бих ово бедно, трошно тело али, кажем ти, све ми је некако ломно.

Као да сам читав од оног јефтиног, кафанског стакла, плашим се преломићу се закорачим ли ка вратима да…
Морам, јеби га, а мука ми је да палим све више свећа за душе…

Мука ми је од оног: “Био је…”, од тога како се лако преметне у “Био је…” неко ко није био већ јесте!
Ниси, брате, био оно најбоље што волим у људима- већ ЈЕСИ оно најбоље!

Нисам те волео него те волим!
Нећу те вечно памтити већ вечно виђати, и готово!
Зајебан дан, Ноћни Вуче!

Немам ја проблем са смрћу, напротив- ето за њом васкрсења, ето оног твог осмеха негде се шћућурио на иконама, гарантујем, ево читавог неба у твојим тетоважама, али, опет, зајебан дан, мој Швабони.

Пијем ли за твоју или своју душу, заправо?
Такви као ти су били оно добро моје душе.
Не претерујем, зајеби сад тај твој осмех…
Све вас је мање да ми је сачувате, јбг!

Човек у суштини ваља онолико колико бољих од себе може да назове браћом…
Значи, ваљам!

И, треба ли сад да ми буде лакше..?
Зајебан дан, мој Швабони, кафа за кафом, цигарета на цигарету, суза на…

Идем, брате, не замери.

Ако се не преломим ко она танка стаклена кафанска чашица за вињак можда и нађем довољно велику свећу, за своју душу.
Твоја је читава од кандила и воштаница.

Идем, при крају сам и с цигаретама а нисам стигао ни до пола…

Ваља сагорети недељу, понедељак, уторак, годину, век, векове…

Нагази, Ноћна Вучино, зајаши те облаке и гас до даске, исцртај небом још тетоважа…

Гас, брате, нек се све сломи, лакше ћу наћи остатке себе…

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.