Михаило Меденица: Исток је суштина – запад је рок трајања на амбалажи…

Михаило Меденица

Грешиш, исток није мој, исток није ничији, исток је свачији… Исток није страна света, исток није супротност западу, исток је суштина а запад постоји само док га трошиш и док те троши…

Пише: Михаило Меденица 

Запад је цивилизација машине – исток је цивилизација душе!

Запад је живот учинио лакшим – исток је живот учинио лепшим.

Зар није лепши чим је лакши?

Не, напротив, лакоћа је лажни дар а лепота је спознаја, слободна мисао, растрчани поглед, промишљање…

Мислиш да тога нема и на западу?

Има али мораш бити богат да би био слободан – исток је богатство слободе за коју запад не би жалио новаца, али се не купује.
На западу се слобода производи, као и свака роба, има свој рок, кварљива је, људи журе да је потроше до истека рока…

Све је на продају, и на том твом истоку!

Грешиш, исток није мој, исток није ничији, исток је свачији…
Исток није страна света, исток није супротност западу, исток је суштина а запад постоји само док га трошиш и док те троши…

Глупост! Ево, реци искрено где би радије живео да можеш да бираш?

Видиш, у томе и јесте суштина- не морам да бирам, ја већ живим тамо где ми је најлепше, то је исток па да си и на западу- запада, схваташ..?
Рекох ти да исток није страна света већ мисао!

Најлепше ти је ту где живиш као пас?! То ти је та мисао?

Живим тешко, да, али исток у мени је та утеха да сам и у тескоби потпуно слободан.
Немам колико ми треба али заправо имам и више него што ми треба јер знам колико ми је потребно, све преко тога је хтење што меље и сатире човека у човеку.

Шта, не би волео да живиш пристојно?

Ето, то је тај запад у теби! Зар није пристојан живот ако га живиш по мери човека у себи и човека у другима?
Живим тешко али живим лепо.
Немам да приуштим деци довољно, буде дана и када се безмало гладује, али то је ништа ако сачуваш лепоту живота.
Опет ти кажем, лепота је кад си и гладан али кад је човек у теби сит! Без хране можеш неколико дана, али без душе- ни трен!

Значи, запад нема душу јер се живи лепо?

Запад нема душу јер не зна шта је лепо, схвати!
Запад је кад морају да ти напишу: „Не гази траву!“, а исток је кад је нећеш згазити, не мора нико то да ти помене.
Запад је страх од Бога, исток је љубав према Богу!
Плашим ли се Господа – плашићу се себе, а уплашен од себе начинићу највећа зла…
Исток је сидриште човеково.

Дакле, на западу баш ништа не ваља?!

Ваља, наравно! Ваља исток!
Западна постигнућа су живот учинила лакшим, тачно, али као вапај јер су од живота начинили пресуду, казну, оков и камен.
Исток није супротност западу, исток нема супротност јер ни живот је нема. Смрт није супротност, то је будаласти страх да од човека остаје онолико колико спусте у земљу…
Исток је промисао, запад је етикета на амбалажи…
Ти си сит и теби је то довољно, једина ти је мисао како да свариш све то – ја сам гладан, али нисам очајан због тога, имам стотину питања и наћи ћу стотину одговора док ће тебе ситог појести глад за једним јединим одговором: како да свариш све то!
Ти живот једеш, облачиш, обуваш, качиш на офингере, кријеш по кутијама- ја га једноставно волим, навучем га као најомиљенију подрану мајцу и идемо…
Исток, добри мој, није тамо где ћеш показати руком супротно од запада, већ тамо где ћеш поћи кад те живот зове, а не кад живот дозиваш док му не истекне рок с амбалаже…
Исток је та жеља у теби да разговарамо до јутра, да као контрираш док се радујеш човеку што се рита у теби.
Исток је то што силно желим да разговарам с тобом знајући да то није губљење времена, јер где се човек са човеком разговара ту се минути „уситне“ на векове, ако ме разумеш..?
То је исток, где не мислимо исто али нам је силно потребно и дивно да се разговоримо.
Запад је колико ћемо вечерас потрошити да сви виде- исток је колико ћемо сутра дати, да нико не види…
Михаило Меденица

in4s.net