МАКС БЛУМЕНТАЛ: Процурели подаци о медијском рату Британије против Русије

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Daniel Berehulak/Getty Images

Процурели документи показују да су у тајном програму енглеског МСП-а усмереном на „промену става према Русији“ и „слабљење утицаја руске државе“, поред обавјештајних служби и Белингкета, учествовали и Ројтерс и Би-Би-Си. Министарство спољних послова Енглеске финансирало је Ројтерс и Би-Би-Си ради прављења низа тајних програма усмерених на поспешивање свргавања режима у Русији и подривање руског утицаја у источној Европи и Средњој Азији, показују процурели документи.

Материјали показују да Задужбина Томсон Ројтерс (Thomson Reuters Foundation) и Медијска акција Би-Би-Си-ја (BBC Media Action) учествују у тајном медијском рату против Русије. Делујући посредством полутајног одељења енглеског МСП-а под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама (CDMD), ове две медијске организације деловале су руку под руку с обавештајним агенцијама у оквиру тајног тела званог Конзорцијум. Програмима обуке руских новинара под надзором Ројтерса, британско Министарство спољних послова настојало је да произведе „промену става учесника“, подстичући „позитиван утицај“ на њихово „поимање Уједињеног Краљевства“.

„Ова открића показују да су, упоредо с нападима на Русију у парламенту, британски агенти користили Би-Би-Си и Ројтерс за примену управо оне тактике за коју су политичари и коментатори оптуживали Русију“, рекао нам је Крис Вилијамсон, некадашњи члан парламента који је покушао да упозна јавност с тајним делатностима МСП-а, али су му одговори на питања ускраћени позивајући се на разлоге националне безбедности.

„Би-Би-Си и Ројтерс се представљају као недодирљиви, непристрасни и меродавни извори вести из света“, каже Вилијамсон, „али су овим документима и једни и други компромитовани у великој мјери. Овакви двоструки аршини додатно нарушавају углед политичара естаблишмента и назови-новинара медијских корпорација.“

Представница за штампу Задужбине Томсон Ројтерс Џени Верекер посредно је потврдила веродостојност процурелих докумената у одговору на питања која смо поставили електронском поштом, додавши да је „закључак, пак, да је Задужбина Томсон Ројтерс била укључена у ‘тајне делатности’ непрецизан и погрешно представља наш рад за јавно добро. Деценијама отворено подржавамо слободу штампе и помажемо новинарима широм света да развију вештине потребне за независно извештавање.“

Инфилтрирање у руске медије

Процурели документи веома су слични документима повезаним с МСП-ом Уједињеног Краљевства које је између 2018. и 2020. објавила хакерска скупина Безимени (Anonymous), која тврди да је заслужна и за објављивање ових докумената. Октобра 2020. писали смо о процурелим материјалима које су објавили Безимени, у којима се открива широка пропагандна кампања за свргавање режима у Сирији коју је финансирало енглеско Министарство спољних послова. Убрзо потом, МСП је устврдило да је дошло до провале у њихов рачунарски систем, потврђујући тиме веродостојност докумената.

Нова документа подробно показују како су Ројтерс и Би-Би-Си – медијске организације које спадају у највеће и најпознатије у свету – покушале да изађу у сусрет позиву Форин офиса за помоћ у „ширењу наше поруке у Русији“ и „супротстављању званичној верзији руске владе“. Према речима директора CDMD-a, међу главним циљевима МСП-а било је „слабљење руског утицаја у непосредном суседству“.

Ројтерс и Би-Би-Си наметљиво су тражили вишемилионске уговоре у сврху подстицања британских државних интервенционистичких циљева, обећавајући да ће култивисати руске новинаре на курсевима и обиласцима Енглеске које би финансирало МСП, успоставити мреже утицаја у Русији и око Русије, и рекламирати натовску причу у областима у којима се говори руски језик. У неколико предлога поднетих британском МСП-у, Ројтерс се хвалио мрежом утицаја широм света састављеном од 15.000 новинара и чланова особља, од којих 400 у Русији.

Пројекти енглеског МСП-а извођени су прикривено, у ортаклуку с наводно независним, извиканим медијским испоставама попут Белингкета (Bellingcat), Медузе (Meduza) и Медијазоне (Mediazona) коју је финансирао Пуси рајот (Pussy riot). Белингкет је учествовао и у интервенцији енглеског МСП-а у изборима у Северној Македонији 2019. на страни натовског кандидата.

Обавештајне агенције које су надгледале операцију, Цинк нетворк (The Zinc Network), хвалиле су се успостављањем „мреже јутјубера у Русији и Средњој Азији“ и „пружањем подршке учесницима за међународни платни промет а да притом не буду регистровани као да примају новац из иностранства“. Фирма је истицала и своју способност пружања „широког спектра“ подршке противвладиним демонстрацијама у Русији.

Нови документи пружају и битне разлоге о утицају чланица НATO попут Уједињеног Краљевства на протесте по шаблону обојених револуција у Белорусији 2020. године, и покрећу узнемиравајућа питања о сплеткама и немирима везаним за притвореног руског опозиционара Алексеја Наваљног. Осим тога, материјали озбиљно доводе у питање независност двеју медијских организација које спадају у највеће и најпрестижније на свету, раскринкавајући Ројтерс и Би-Би-Си као обавештајне испоставе на јаслама британске безбедносне државне структуре, без икаквих скрупула у својим информативним операцијама.

Низ званичних докумената с којих је у јануару 2020. скинута ознака тајности открио је да је Ројтерс током шездесетих и седамдесетих година ХХ века тајно добијао новац од британске владе ради помагања антисовјетској пропагандној организацији под вођством енглеске спољне обавјештајне службе МИ6 (MI6). Енглеска влада користила је Би-Би-Си као параван за прикривање уплата тој медијској групи. Објављивање ових докумената навело је представника за штампу Ројтерса да изјави да „договор из 1969. [са МИ6] није био у складу с нашим Начелима поверења. Данас то не бисмо учинили.“

У Начелима поверења наводи се да је мисија Ројтерса „очување независности, интегритета и непристрасности у информисању“. У свом систему вредности, Би-Би-Си тврди да је „поверење темељ Би-Би-Си-ја. Ми смо независни, непристрасни и поштени.“ Нови документи, пак, очигледно показују да су и Ројтерс и Би-Би-Си поново ангажовани у јавности недоступној вези с енглеским МСП-ом на супротстављању и подривању Русије.

Године 2017. непрофитни огранак медијске империје Ројтерса, Задужбина Томсон Ројтерс (Thomson Reuters Foundation, TRF), званично је конкурисала да „ступи у уговорни однос с министром спољних послова, ког представља британска амбасада у Москви, на пројекту ‘Проширење капацитета руских медија’.“ Писмо је 31. јула 2017. потписала директорка Ројтерса Моник Виј.

Ројтерсова пријава била је одговор на позив за давање понуда МСП-а, које је тражило помоћ у примјени „програма тематских посета руских новинара и медијски утицајних особа Уједињеном Краљевству“.

У сарадњи с британском амбасадом у Москви, МСП је настојало да произведе „промену у ставу учесника“, подстичући „позитивну слику“ њиховог „виђења Уједињеног Краљевства“.

Године 2019, МСП је изашло са сличном иницијативом, овај пут саставивши агресивнији план о „супротстављању званичној верзији руске владе и њеној надмоћи у медијима и информационом простору“. Практично, британска влада настојала је да се инфилтрира у руске медије и врши своју пропаганду преко мреже утицаја руских новинара обучаваних у Енглеској.

На оба позива МСП-а Ројтерс је одговорио подробним понудама. У првој, медијски џин хвалио се успостављањем мреже од 15.000 новинара и блогера широм света путем „интервенција на изградњи капацитета“, тврдећи да је у Русији барем 400 новинара култивисано програмима обуке.

Ројтерс је тврдио да је по налогу британске амбасаде у Москви већ организовао десет посета Енглеској у сврху обуке за укупно осамдесет руских новинара, предложивши додатних осам, обећавајући „промоцију културних и политичких вредности Уједињеног Краљевства“ и „стварање мреже новинара широм Русије“ којима ће спона бити „корист за Британију“.

Ројтерсова понуда истицала је институционалне предрасуде и интервенционистичке намере које су карактерисале његове програме обуке. Дајући подробности о низу програма финансираних од стране енглеског МСП-а посвећених „супротстављању руској државној пропаганди“, Ројтерс је званичну причу руске владе изједначио с екстремизмом. Иронија је да је своја настојања да је ослаби назвао „непристрасним новинарством“.

Истовремено, чинило се да Ројтерс признаје да је његова прикривена сарадња с британском амбасадом у Москви крајње провокативна и да може разорно деловати на дипломатске односе. Помињући посету руских новинара финансирану од стране МСП-а, организовану усред афере Скрипаљ, пошто је британска влада оптужила Москву за тровање пребеглог руског обавештајца који је шпијунирао за Британију, Ројтерс у пријави наводи да је „[Задужбина Томсон Ројтерс] у сталној вези с британском амбасадом у Москви ради процјене ризика, укључујући ризик по углед амбасаде.“

Упадљиво је било Ројтерсово помињање белоруске ТВ станице Белсат и њеног нарочитог значаја „за капацитет стратегије Владе Уједињеног Краљевства за откривање и супротстављање ширењу руских информација“. Описујући себе као „прву независну телевизију у Белорусији“, Белсат је, јасно је из Ројтерсове понуде, орган утицаја НАТО-а. Са седиштем у Пољској и финансиран од стране пољског МСП-а и других влада ЕУ, Белсат је имао утицајну улогу промовишући по шаблону обојених револуција протесте који су избили маја 2020, са захтевом за оставку белоруског председника Александра Лукашенка.

На крају приче, изгледа да је Ројтерсова пријава прошла, пошто је јула 2019. Ројтерс склопио уговор с Фондом за конфликте, стабилност и безбедност енглеског МСП-а (Conflict, Stability & Security Fund, CSSF). Али изгледа да ни једна ни друга страна нису хтеле да јавност зна за њихову сарадњу на пројекту супротстављања Русији. Уговор је носио ознаку „поверљиво“.

„Ослабити утицај руске државе“

Програми откривени најновијим цурењем докумената одвијали су се под окриљем полутајног одељења МСП-а под називом Развој медија и супротстављање дезинформацијама (Counter Disinformation & Media Development, CDMD). Под вођством обавештајног оперативца Ендија Прајса (Andy Pryce), програм је био обавијен велом тајности. Британска влада одбила је захтев за слободним приступом информацијама у погледу буџета овог одељења, одбацивши захтев чланова парламента попут Криса Вилијамсона да се објаве подаци о буџету и плану рада одељења, позивајући се на разлоге националне безбедности.

Током састанка уприличеног у Лондону 26. јуна 2018. Прајс је изложио нови програм енглеског МСП-а „за слабљење утицаја руске државе у блиском окружењу, заложивши се за стварање конзорцијума фирми које би помагале британској држави при успостављању нових и наизглед независних медија ради супротстављања руским државним медијима у непосредној сфери утицаја Москве, као и на појачавању порука влада у служби НАТО-а“. Правдајући све претпостављаном руском намером да „сеје раздор и подрива демократске процесе“, кампања коју је изложио Прајс била је агресивнија и далекосежнија од било чега у чему је Русија ухваћена да чини на Западу.

Прајс је истакао да је тајност од суштинског значаја, упозоравајући да „неки од прималаца новца не желе да их повезују с МСП-ом“.

Годину потом, исто одељење МСП-а изложило је програм до 2022. године који би био финансиран с 8,3 милиона долара новца британских пореских обвезника, с циљем успостављања нових информативних медија и подршке постојећим медијским операцијама „ради супротстављања руским покушајима сејања раздора“ и „јачања отпора непријатељској руској пропаганди у балтичким државама“. Британска влада стога је окупила низ обавештајних агенција ради организовања премоћи натовске пропаганде у медијима на Балтику.

Како се види на доњем документу, Би-Би-Си је очито успешно конкурисао за учешће у тајном програму на Балтику посредством своје непрофитне фирме Медијска акција Би-Би-Си-ја (BBC Media Action).

Би-Би-Си је понудио да учествује и у посебним медијским пропагандним програмима МСП-а у Украјини, Молдавији и Грузији. Као кључне савезнике у конзорцијуму навео је Ројтерс и сада угашену обавештајну агенцију Актис стратеџи (Aktis Strategy), која је учествовала у претходним програмима британског МСП-а.

За локалног партнера Би-Би-Си је узео Хромадске, медијску мрежу из Кијева насталу током такозване мајданске „Револуције достојанства“ из 2014, којом је уз помоћ ултранационалиста свргнут изабрани предсједник и инсталиран натовски режим. Хромадским се учешће исплатило скоро преко ноћи, добивши први новац и логистичку подршку од УСАИД-а и милијардера и медијског могула Пјера Омидјара.

Медијска акција Би-Би-Си-ја предложила је да се преко Актиса ради на успостављању и ширењу натовских медија у областима сукоба, попут Донбаса у источној Украјини. Био је то школски пример информационог рата.

Пропаганда МСП-а Уједињеног Краљевства упозоравала је да би „структуре блиске Кремљу“ могле подрити пројекат уколико за њега дознају. За медијску организацију која тврди да јој је поверење кључна ставка у систему вредности, Би-Би-Си је свакако деловао уз висок степен тајности.

Конзорцијум

Међу обавештајним агенцијама које су конкурисале за учешће у Конзорцијуму финансираном од стране енглеског МСП-а биле су Цинк нетворк и Албани комјуникејшнс (Albany Communications). Како је новинар Кит Кларенберг навео у извештају о процурелим документима, објављеном 18. фебруара, ове фирме „имају безбедносно проверено особље, појединце који су раније службовали на највишим нивоима политичких, војних и безбедносних власти. Осим тога, имају велико искуство у операцијама информационог ратовања по налогу Лондона широм света.“

Раније познат под именом Брејктру (Breakthrough), Цинк је по уговору радио за енглеско Министарство унутрашњих послова на тајном спровођењу пропагандних медијских пројеката међу британским муслиманима, под фирмом иницијативе за дерадикализацију. У Аустралији, Цинк је ухваћен да ради на тајном програму промоције званичне владине политике међу муслиманима.

Бен Нортон је писао о учешћу Албанија у медијској пропаганди с циљем свргавања режима у Сирији према плановима Запада, истовремено пружајући пропагандне услуге по налогу сиријских екстремиста финансираних од стране чланица НАТО-а и монархија из Голфског залива ради дестабилизације земље.

Конкуришући за учешће у програму МСП-а Уједињеног Краљевства на Балтику, Албани је предлагао сатиричне „интерактивне игре“ попут „Путинове томболе“ ради подршке руској опозицији. Албани је рекламирао медиј са седиштем у Летонији под називом Медуза као „водећег заступника ових игара“. Као један од најпопуларнијих интернет сајтова међу руском опозицијом, Медуза је добила финансијску подршку шведске владе и неколико натовских задужбина које финансирају милијардери.

Радећи по уговору за енглеско МСП, Цинк нетворк је тврдио да „пружа подршку“ не само Медузи, већ и Медијазони, наводно независном медију који су основала два члана антикремаљске извођачке скупине Пуси рајот (Pussy riot). Један од оснивача Медијазоне, Нађа Толоконикова, била је за говорницом с бившим америчким председником Билом Клинтоном током конференције Клинтонове задужбине 2015. године. Следеће године, Толоконикова је за оснивача Викиликса, Џулијана Асанжа, који је тренутно у затвору, тврдила да „је у вези с руским властима, и мислим да је поносан на то“.

Осим „подршке“ „независним“ медијима који су били на линији по питању Кремља, Цинк је био изричит у жељи да се смањи видљивост руског државног медија RT.com у претрагама на интернету.

Подстицање протеста

У документу под ознаком „приватно и поверљиво“, Цинк је открио улогу Конзорцијума у успостављању „мреже јутјубера“ у Русији и Средњој Азији са сврхом пропаганде Уједињеног Краљевства и његових савезника из НАТО-а.

Према Цинку, Конзорцијум је „пружао подршку учесницима на слању и примању новца и из других земаља тако да се притом не морају регистровати да се финансирају из иностранства“, ради заобилажења руских прописа којима се захтева регистрација свих организација финансираних из иностранства. Целокупан програм прикривене пропаганде Цинк је спроводио у име „промовисања интегритета медија и демократских вредности“.

Можда најпознатији руски јутјубер је Алексеј Наваљни, некадашња маргинална фигура националистичке опозиције, номинован за Нобелову награду пошто је био мета покушаја тровања који је односе Русије и Запада свео на ниво оних из доба Хладног рата. Конкуришући за уговор с МСП-ом, Цинк је открио да је играо закулисну улогу у „активирању спектра садржаја у року од 12 часова од почетка протеста“. Остаје нејасно јесу ли ове делатности укључивале Наваљног или његово непосредно окружење, али је Цинково откривање докумената очигледно потврдило улогу британске обавештајне службе у подстицању протеста 2018.

Руска обавештајна служба објавила је тајно снимљени састанак одржан 2013. године између Владимира Ашуркова, извршног директора Наваљнијеве организације за борбу против корупције, и Џејмса Вилијама Томаса Форда, за ког се сумња да је агент британског МИ6, који је дјеловао преко британске амбасаде у Москви. Током састанка се чује како Ашурков тражи 10-20 милиона долара да би се створила „знатно другачија слика“ политичког окружења.

Ашурковљево име појавило се 2018. у процурелим документима који су разоткрили тајну мрежу утицаја енглеског МСП-а под називом Иницијатива за интегритет (Integrity Initiative). Вођена од стране групе официра војне безбедносне службе, тајна пропагандна група деловала је преко гроздова медијског и политичког утицаја на распиривању варница између Запада и Русије. Ашурковљево име било је на списку антируског грозда из Лондона.

Војни директори Иницијативе за интегритет недвосмислено су зацртали свој план. Како показује ниже приказани документ, циљ им је био коришћење медија, трустова мозгова и њихове мреже утицаја ради подстицања највеће могуће хистерије о наводном злоћудном руском утицају. Откад су покренули своју тајну кампању, скоро све жеље су им се оствариле.

Уплитање у С. Македонији

После тровања, Наваљни је сарађивао с организацијом за „отворено“ новинарство Белингкет, са седиштем у Енглеској, у сврху приписивања злочина руској безбедносној служби ФСБ. Иако је добро познато да се Белингкет финансира од стране америчког НЕД-а (National Endowment for Democracy, NED), организације америчке владе намењене операцијама збацивања режима широм света, та чињеница никад се није појавила у безбројним текстовима које су медији, укључујући Ројтерс, објавили о овој организацији.

Белингкетова улога као партнера Цинку у Конзорцијуму финансираном од стране енглеског МСП-а можда ће додати још један слој сумње у њене тврдње о својој независности. Белингкет је у документима објављеним 2018. наведен као кључни члан Цинкове „мреже невладиних организација“. Као члан мреже наведен је и Институт за државне послове (Institute for Statecraft), истурена фирма Иницијативе за интегритет.

Оснивач Белингкета Елиот Хигинс категорички је демантовао да је примао новац од стране МСП-а или да је сарађивао с њим. Кад су, међутим, 2019. године процурили неки Цинкови документи, Хигинс је признао да је одређена верзија Цинковог предлога добила зелено светло МСП-а.

Кристијан Триберт (Christian Triebbert), припадник Белингкета наведен као могући инструктор у Цинковим документима, тренутно један од руководилаца у Њујорк тајмсу, тврдио је да је обука предвиђала најобичније радионице о „вештинама дигиталног истраживања и провере“.

Оно што ни он ни Хигинс не помињу је да је Цинк задужио Белингкет да „одговори“ на изборе за скупштину у Северној Македонији 2019. године. Улог је био велики, јер се одлучивало хоће ли та државица ући у НАТО и ЕУ. Победио је натовски кандидат, не без мале помоћи британског МСП-а и његових савезника. Према Цинковој понуди, Белингкет је обезбедио обуку за мрежу Мост, македонску медијску организацију. Белингкету се касније придружио и ДФЛ Лaб (DFL Lab), пројекат Атлантског савета из Вашингтона, финансираног од стране НАТО-а и америчке владе.

Пошто је учествовао у тајној интервенцији у Северној Македонији финансираној од стране енглеског МСП-а, Белингкет је уочи скупштинских избора у Северној Македонији 2020. објавио чланак под насловом „Руско мешетарење у Северној Македонији“.

Посљедњих година Би-Би-Си и Ројтерс играју све агресивнију улогу у демонизовању влада у земљама широм света у којима Лондон и Вашингтон настоје да свргну владајуће режиме. У помоћ им прискачу развикане интернет истраживачке организације попут Белингкета, које као да су никле преко ноћи.

Објављивањем горенаведених докумената мора се поставити питање јесу ли ове цењене медијске организације заиста посвећене независном и етичком новинарству као што тврде. Иако на сва звона разглашавају вести о „ауторитарним“ државама и злоћудним делатностима Русије, не говоре скоро ништа о сплеткама моћних западних влада које су им у непосредном окружењу. А можда само неће да уједају руку која их храни.

 

Макс Блументал је главни уредник портала The Gray Zone (Сива зона)

 

Превод: Стање ствари

Извор The Gray Zone/Стање ствари

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.