М. Данојлић: Добро против зла, вечност против садашњице

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Jason Redmond/AFP/Getty Images

Дакле, у јесен 2019, састану се Рокфелер, Ротшилд, Бил Гејтс, Џорџ Сорош и још неколико милијардера да размотре стање на планети. Прва и једина тачка дневног реда била је Кина. Она све опасније угрожава Слободан свет, ограничава му простор ширења и напредовања. Захваљујући слабо плаћеној радној снази и њеној обесправљености (треба рећи да тајкуни Кинезима на томе потајно завиде) свет је преплављен јефтином робом из те земље. Жути мрави су се размилели по Азији и Африци, нагризају и Балкан, од Пирејске луке до Смедерева, Бора и Будимпеште. Некадашњим Путем свиле надире ала решена да прогута западну цивилизацију. Рецепт овог привредног чуда је прост: од капитализма је преузета похлепа у освајању тржишта, а од комунизма вештина кроћења и покоравања радне снаге. Добронамерна упозорења западних државника о нужности поштовања људских права, као и о заштити природе, одбијају се од Кинеског зида. Ту је, још, и застрашујућа демографска плодност: из сваког евентуалног рата Конфуцијеви потомци ће изићи са довољно материјала за препород. А ми, јадни не били? Последњи је тренутак да се нешто предузме.

И ту паде предлог који се некима већ вртео по глави, али су се, као жртве лепог хуманистичког васпитања, устезали да га обелодане. „Хајде да покушамо са тровањем! У Вухану већ имамо лабораторију са погодним вирусом, треба га само пустити на улицу. Мала грешка, непажња, и ето га на градској пијаци, на аутобуским и железничким станицама. После ће ићи само од себе. Олакшаћемо их барем за трећину становништва. То је убојитије оружје од атомске бомбе, а руке ће нам остати чисте.“

И тако поче ова епидемија, да се настави онако како њени изазивачи нису предвидели. Кинези се, и ту, најбоље снађоше: са влашћу нема шале, тамо народ слуша своје вође. Ђавољи вирус, убрзо, удари преко континената и океана, па стиже и у Њујорк. Врховни штаб милијардера-завереника одржа ново саветовање. Да гадна обрта! Они су смерали да поморе трећину Кинеза, кад оно, отров дошао у госте тровачима. После дужег договарања, сковаше план како да и ову воду окрену на своју воденицу. Испоставило се да је прва жртва епидемије сиротиња. „То је као поручено! Превише се намножила, не знамо шта ћемо ни куд ћемо са њом. Гладно и жедно, љуто што се родило, стално негодује, као да му је неко други крив за несналажљивост у животу, а нас, милијардере, кад би могли, живе би на ватри пекли. Много их је, мора се отпунити што је препуњено. А онда ћемо, упоредо са чишћењем загађеног тла, кренути са гигантском производњом вакцина, процветаће фармацеутска индустрија, а у њу смо већ уложили знатан капитал.

Ограничићемо слободу кретања, увешћемо продају и доставу робе преко интернета, па ћемо се, и ту, овајдити. Ово ће дотући ситну локалну привреду, позатвараће се мале трговачке радње, очистићемо простор, и велики капитал ће, кроз широм отворена врата, грунути у свет. Уз помоћ јавних гласила, и иначе у нашој служби, преко државника изабраних по нашој вољи, коначно ће на Земљи завладати Нови светски поредак. За сопствену безбедност не морамо бринути. Повући ћемо се у небодере од слонове кости, или на острва у нашем власништву, а пучина, ’стока једна грдна’, нека се трује, псује и јадикује. Пуштаћемо све нове и нове сојеве, и нове вакцине, пазећи да се руске и кинеске, јефтиније, а по некима и боље, не ушуњају у посвећен простор. Сиротињи ћемо растројити живце, многи ће потражити излаз у самоубиству. У сваком случају ће увући рогове у главу, престаће штрајкови и захтеви за повећање куповне моћи, свако ће бити подмирен могућношћу голог преживљавања. Власти ће најзад добити оно за чим од памтивека жуде – апсолутно мирне и покорне поданике…“

… Нисам присталица теорија завере, не верујем у њих, то јест не волим их и сумњичав сам према њима, а опет, изложени сценарио, као једно од могућих објашњења садашње епидемије, има неких додирних тачака са оним што се дешава. Он, уз то, показује шта обични људи мисле о својој економској, финансијској и политичкој елити. Доживљавају их као разбојнике и пљачкаше, очекујући од њих све најгоре. Ако су, у Ираку, могли потаманити пола милиона деце, што не би, другим средствима, наставили на глобалном плану? Потплатиће кризне штабове, уз корону ће убризгавати стерилизаторе и излуђујући страх од непознатих последица. Већина ће савити шију. Помоћни токови размене ће, под њиховом контролом, остварити неочекивану добит. Само у првој години кризе Амазон је остварио профит од 200 милијарди долара. Вирус ће се потврдити као спасоносна инјекција посрнулом капитализму.

Теорија завере продире у делове свести који измичу здравом разуму. Њени докази нису изузетно јаки, али су наши противдокази још слабији. У питању су различита осећања и доживљавања, а сва су осећања равноправна, и сваки је доживљај, по мери своје снаге, истинит. Људи слуте да нешто није у реду, и те се слутње делимично потврђују. Дидије Раулт, угледни марсељски микробиолог, дугогодишњи управник универзитетске болнице, управо је објавио књигу у којој, документовано, износи како је фармацеутска мафија спречила употребу јефтиног лека по имену хлорокин, од релативне помоћи у сузбијању COVID-19, искључиво зато да би наметнула коришћење својих много скупљих и не увек дејствујућих вакцина. Циљ операције није излечење него згртање пара. Масовне вакцинације, којима нема краја, доносе незабележени профит. Сумњивих радњи је било и у недавној прошлости. Прво су се појавиле луде краве, па сида, па птичји и свињски грипови, и неке владе су морале набавити огромне количине вакцина које су остале неискоришћене. У француском Заводу за производњу домаћег лека против вируса већ две године траје необјашњив застој у раду. Може се претпоставити коме тај принудни одмор иде у корист. Установа је, у међувремену, остала без половине запослених, што не забрињава њеног директора. Он, некако и однекуд, и даље има месечна примања у висини од 508 просечних радничких плата. Понекад је, ето, довољно не радити да би нерадник, а с њим и неко други, имао лепу вајду.

Потплаћеност немачких здравствених радника од стране фармацеутских фирми је општепозната ствар. О томе су снимљени целовечерњи документарни филмови.

Угрожен од своје прождрљивости, капитализам настоји да благовремено предвиди неке опасности. Године 1953. у Њујорку је одржан тајни састанак фабриканата цигарета, поводом открића да пушење изазива рак плућа. Узнемирујуће откриће, ваљало је нешто предузети. Са цигаретама? Не, него са информисањем потрошача. У помоћ су позвани неки угледни научни радници са задатком да релативизују узрочну везу између пушења и опаке болести. Једни су за ту услугу били дебело плаћени, док су други у игри учествовали као корисне будале, бесплатно. Забога, има страсних пушача који доживе стоту годину! Довољно је истаћи један такав случај, да се тврдње медицински истраживача доведу у сумњу.

Од наведених примера, до замишљања велике завере, само је један корак. Са мало маште, ето полицијског романа са стотинама хиљада мртвих, и неухватљивим убицама. Па како, онда, да верујемо властима, телевизији, кризним штабовима, Светској здравственој организацији? Шта им значи оно умро од ковида и умро са ковидом. Неповерење нас искључује из људске заједнице. Неке епизоде упућују на апокалиптичке визије Откривења Јовановог.

Очајавамо. Заборављамо да се, уз сву распојасаност ругобе и зла, свет држи на добру, на човечности, на борби за смисленост. Међу мрачним завереницима морао се наћи бар један частан и племенит човек, заклетник правде и истине, неки нови Асанж, да провали криминалну заверу. Живот, ипак, није онолико ружан колико нам се у тренуцима очајања чини. Силе истинољубивости и правичности рачунају са вечношћу, док је зло нестрпљиво, жури му се, што ухвати у садашњици, то му је. Добро рачуна на дуге стазе, његова ће бити последња. Нажалост, многи је неће доживети.

Money, money, money: мора да је одвратно живети у свету богаташа.

 

Аутор Милован Данојлић

standard.rs, Печат

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.