Крваве мрље на плашту краљичиног витеза

Фото: ИН4С

„Тони Блер ће добити титулу витеза. Краљевско образложење неће споменути лажи и смрт стотине хиљада мушкараца, жена и деце. У међувремену, Џулијан Асанж чека да га пошаљу у неку рупетину у Америци зато што је разоткрио ратне злочине. Срећан јубилеј.” Ово је став Џона Пилџера, документаристе и борца за људска права, с којим се слажу многи Британци и милион и по потписника петиције организоване још у јануару, кад се сазнало да је краљица одлучила да ове године витешку титулу додели бившем британском премијеру. Критике јавности да Блер „није витез већ ратни злочинац” (понајвише због одлуке да Британију уведе у рат у Ираку) нису спречиле да се он домогне највишег степеника у тамошњем класном друштву, доступног онима који се нису родили као аристократе. Док је бивши лабуристички премијер парадирао на традиционалној церемонији пријема на Дан подвезице, 13. јуна у капели Светог Ђорђа у Виндзору, забележени су протести на улицама, а пажњу медија скренуло је то што су окупљени, међу којима су били и чланови породица војника погинулих у Ираку, скандирали: „Блер је ратни злочинац.”

Ипак, Блер је постао витез Реда подвезице и члан ексклузивне двадесет четворке, којој припадају и супруга принца Чарлса и војвоткиња од Корнвола Камила и баронеса Ејмос, бивша генерална подсекретарка УН, ветеран лабуристичког покрета и прва црнкиња с овим одличјем. Реч је о најстаријем одликовању и трећем најзначајнијем, после Викторијиног и Ђорђевог крста. Установио га је енглески краљ Едвард Трећи. Број чланова је ограничен, па се именовања нових витезова не организују сваке године. Имена нових витезова Реда подвезице традиционално се објављују 23. априла, на дан Светог Ђорђа, заштитника Енглеске, па је британска јавност остала затечена јер је одлука ове године изузетно обзнањена уз традиционалну новогодишњу листу одликованих Британаца.

Сер Тони није једини премијер ни лабуриста који се одласком из здања у Даунинг стриту број десет винуо у ред витезова. Харолд Вилсон, такође лабуриста, постао је члан Реда подвезице по одласку с дужности 1976. године. Маргарет Тачер чекала је на одликовање неколико година, као и Џон Мејџор.

Блер се најдуже начекао, али је дочекао да постане витез, што му неће опростити потписници поменуте петиције, који тврде да ће последњи атом снаге уложити да му се титула одузме. Многи међу њима називају га плаћеником. Замерају му, осим ратова, и то да је, пружајући савете „лидерима земаља у којима нема демократије” обезбедио премијерску фотељу, те да је, газећи по угледу своје земље јурио за новцем. Нису заборавили да је по истеку премијерског мандата свој утицај утопио у пет милиона фунти годишње вредан ангажман пружања саветодавних услуга председнику Казахстана Нурсултану Назарбајеву, у Британији познатом као „један од пет најгорих светских диктатора”.

Слику о Блеру неће опрати краљичино „помазање” у очима оних који кажу да је, не једном, него четири пута, увео Британију у рат, набрајајући – Сијера Леоне, Косово, Авганистан и Ирак. Посебно им смета ирачки печат, од када је извештај Чилкотове парламентарне комисије (формиране после повлачења британских трупа из Ирака у јулу 2009, на чијем челу је био угледни правник сер Џон Чилкот) утврдио да је зарад своје оданости некадашњем америчком председнику Џорџу Бушу преварио британску јавност тврдећи да Ирак поседује наоружање за масовно уништење, после чега је Лондон улетео у рат против Садама Хусеина. Тада је и актуелни премијер Борис Џонсон, а у то време градоначелник Лондона, тврдио да је Тони Блер луд и да му је потребна „професионална психијатријска помоћ” јер одбија да призна чињеницу да је америчко-британска инвазија на Ирак директно узроковала данашње крвопролиће и дивљање џихадиста у тој земљи. На друштвеним мрежама ових дана освежене су фотографије терористичких напада, као и протеста на улицама Лондона кад су грађани носили маску с ликом Тонија Блера чије су руке огрезле у крви. Многи се не либе да кажу да је витез Блер постао тамна мрља и на гоблену краљичиног платинастог јубилеја.

Љиљана Вујић/Политика

ИН4С