Кршљанин о Слободану Милошевићу: ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ СПОЈИО ВЕКОВЕ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: pokretzasrbiju.org

80 година откако се родио и 15 година откако је пострадао

сећање Владимира Кршљанина

Како ће се спојити ХХ и ХХI век, многи Срби нису разумели, па ни многи у свету. Да јесу, Слоба би још био са нама.

ХХ век је био век социјалистичких револуција. А ХХI век је век синтезе праведног и ефикасног друштва (социјализма) са вековним културним традицијама. И век синтезе најбољег у свим културама, најбољег у човечанству, стварно рађање човечанства.

Е, то спајање векова и ту општељудску синтезу, чије дивовске резултате данас видимо у Русији и Кини, започео је Слободан Милошевић.

Слободан Милошевић је био велики Србин, велики социјалиста и велики човек.

Он је унапредио југословенски социјализам и ослободио га од историјских промашаја. Нажалост, тако унапређен, систем је постао сувише добар, да би му западни агресори дозволили да опстане.

Слободан је учинио да васкрсне Историјска Србија – и као велика идеја и достигнуће балканске историје, и као православна вера, и као просвећена демократија, и као братска и савезничка Великој Русији. И наравно, независна, стваралачка и праведна. Па иако су петим октобром и убиством Слободана покушали да је униште, нису успели. Опет је ту. У ствари, ако је васкрсла, она је вечна. Као и за свој народ и његову веру пострадали Слободан.

Имао је безграничну харизму и безграничну скромност. Као политичар – најдоследнији социјалиста, а као човек – најморалнији православац.

Вратио је Косово и Метохију у уставни систем Србије, започео дубоке економске и демократске реформе, супротставио се разбијању Југославије и одвајању делова српског народа од матице. Предводио је борбу народа за слободу и одбрану од НАТО агресије. Захваљујући својој мудрости и вољи народа, у најтежим међународним околностима извојевао је Дејтонски споразум и Резолуцију 1244.  Највише православних храмова је обновљено и изграђено док је он био на челу Србије.

Слободан је био и наш катехон. Србија је привремено изгубила самосталност тек када је он споља организованим пучем оборен. Ни против пуча није применио силу јер је био сигуран у демократску снагу и будућност свог народа. СРЈ је укинута тек када је он послат у Хаг, а Црна Гора отргнута од Србије тек када је он убијен.

Путинова Русија је споразум о слободној трговини потписала са Милошевићевом владом. Осигурала је миран транзит власти после пуча. Дала је гаранције за Слободаново лечење у Москви (на чему се посебно ангажовао бивши премијер Примаков), које је Хашки трибунал одбио. Дала је сагласност за Слободанову сахрану у Москви, уз државне почасти. Јавно и званично је у Савету Безбедности одбацила извештај Хашког трибунала о Слободановој смрти. Супруга и син Слободана добили су политички азил у Русији, а син Марко и држављанство Руске Федерације.

Судбина Слободана је ујединила слободољубиви и прогресивни свет. Са захтевом за његову слободу улицама Хага, од центра до нацистичке тамнице у Шевенингену марширали су 2003. заједно српски родољуби из дијаспоре и западноевропски комунисти, носећи крстове у спомен дотадашњих хашких жртава, уз звуке чувеног „Словенског марша“, који је још 1876. у славу српске борбе компоновао Петар Иљич Чајковски. Међународни комитет за одбрану Слободана Милошевића, као у време суђења Димитрову за паљевину Рајхстага, окупио је најисктакнутије светске интелектуалце, уметнике и активисте.

Слободан је обесмислио најскупљу и најогавнију грешку у историји УН, лакејски орган НАТО пакта – Хашки трибунал. Овај илегални и криминални квазисуд га је зато убио, упркос кампањи за његово лечење, коју је вођена широм света, али која се није довољно чула. Један од првих крупних међународних догађаја о којима је извештавала тек формирана Russia Today – била је сахрана Слободана Милошевића. Остаје морални дуг Србије и света према међународном праву – да се изврши ревизија рада трибунала и судско гоњење одговорних за убиство Слободана Милошевића.

На испраћају Слободана било је милион људи. У Београду и Пожаревцу говорили су Генадиј Зјуганов, Сергеј Бабурин, Константин Затулин, генерал Леонид Ивашов, Ремзи Кларк, Петер Хандке, Михаило Марковић, Милорад Вучелић, Александар Вучић (прочитао поруку Војислава Шешеља), Бранко Ракић… Ивана Жигон је говорила „Пркосну песму“ Добрице Ерића. Прочитане су и поруке Слободанове супруге и сина, којима је онемогућено да присуствују. Опело је служио владика Милешевски Филарет.

За победу над фашизмом и човекољубиви свет, борили су се, раме уз раме, у ХХ веку, православни Руси и Срби. Борили и, уз огромне жртве – изборили, дарујући свету потпуно нови систем међународних односа и међународног права. Тај систем мора бити очуван, јер свет улази у период велике синтезе. Слободан Милошевић је заувек демонтирао хладноратовски покушај раздвајање Руса и Срба. Он је тако својом вером и жртвом васкрсао Историјску Србију и створио нову шансу за Европу, Евроазију, свет. Он је тиме највећа људска достигнућа прелио из ХХ у ХХI век и отворио пут за сарадњу држава и култура, за нови, мирнији и праведнији свет, који успешно предводе моралне силе, Русија и Кина, и у којем Србија данас заузима достојно место.

pokretzasrbiju.org

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.