Џевад Галијашевић: Каква ће бити улога бијелих Бошњака у новој Ал-Каиди која је потребна САД за терор широм Европе

Џевад Галијашевић Фото: РТРС

УБИСТВО шефа Ал-Каиде, др Ајмана ал Завахирија, у елитном дијелу Кабула, са двије ракете испаљене са беспилотне летјелице Hellfire, изазвало је бијес и панику у Сарајеву.

Муслиманска браћа окупљена око свога политичког крила званог Странка демократске акције нису могла јавно ожалити масовног убицу и терористу какав је био Завахири, па је њихов вођа Бакир Изетбеговић (син Алије), у то име „напао“ на Русију и на Србију.

Његове ријечи и увреде без смисла, поруке без значаја, упућене су исконским фанатицима, ограниченог ума који такав стил и говор схватају као вид нужне политичке акције.

Иако се у Изетбеговићевом Сарајеву ово сматра злонамјерном интерпретацијом прилика у вези са Босном, ипак се питање свијести о колективном интересу Бошњака – о савезништву и непријатељству – заоштрава, ових дана, поготово након бројних вијести о величанственим руским побједама у Украјинском рату у коме су Бошњаци изабрали погрешну страну – страну украјинских нациста. Док чаршија упадљиво шути о овим излетима сина првог предсједника Алије, и одласку неколико стотина босанских џихадиста у неонацистички џихад и нови рат – многа питања без одговора, буквално звоне и прште, на јавној сцени.

Вехабијско, вјерско и политичко лудило, открива подложност једног слабо утемељеног и контрадикторног идентитета, разним утицајима и процесима, пред којим је неразвијена историјска свијест просто устукнула отворивши простор јачем идентитету да се испољава кроз Бошњаке.

Јошу првој години рата против сиријске владе, Сиријске Арапске Армије и сиријског народа, који су покренуле Сједињене Америчке Државе 1. марта 2011. на западној војној страни нашле су се двије тзв. џихадистичке војне формације: ДАЕШ-ИСИЛ и Џабхат Фатех Аш Шам позната као Ал Нусра.

Послије убиства Осаме бин Ладена (2. маја 2011.), који је био противник америчких планова и политичке одлуке Муслиманске браће да се насилно и уз помоћ НАТО алијансе и Запада у цјелини сруше арапски режими, обе „проамеричке џихадистичке скупине“ и други, заклињу се на послушност и оданост Ал-Каиди и прихватају врховну команду, војно-политички неспособног „исламистичког мућка“ др Ајмана ал Завахирија.

Приликом организованог доласка у Сирију и босанских брђана окићених титулом муџахедина, њихов командант и „шејх-ул-ислам“ Нусрет Имамовић, даје у име свих Бошњака заклетву послушности Завахирију и Ал-Каиди.

Међутим, амерички савезници, ИСИЛ и Ал Нусра, њихове вође: Ебу Бекр ел Багдади и Мухамед Џевлани, улазе у сукоб који ескалира 2014. Нусрет Имамовић, одлучује да 13. августа 2014. објави Неовисно свједочење фитни у Сирији и потврди своју лојалност др Ајману ал Завахирију.

Свједочење, које је од 4. маја 2015. доступно јавности на вехабијском порталу „Пут Вјерника“, почиње рјечима: „Скорашњи догађаји у Шаму су забринули и збунили многе муслимане. Након што су наде у долазак одавно прижељкиваног хилафета доживиле свој врхунац, десио се неочекивани заплет ситуације. Борци на Аллаховом путу, прије него ли је стварна власт била на помолу, почели су да се боре за власт и превласт.“

Шејх из Горње Маоче, Нусрет Имамовић, поручиће шефу ИСИЛ-а: „Заклео си се Завахирију и Ал-Каиди, као и сви ми“.

Прича око Ал-Каиде иначе, није једноставна а започела је крајем 1980. када „Исламска Банка за Развој“ у Џеди, (Саудијска Арабија), функционише и као секретаријат Конференције Исламске Организације и ствара посебну базу података.

Систем је био далеко јачи него што су тада биле потребе Конференције, па је дио меморије кориштен као база података Исламске Организације.

Земље чланице приступале су овој бази података телефоном, размењивале електронску пошту и користиле је као свој Интранет. У то доба, систем су користили и исламски бизнисмени, њихови пословни партнери и заинтересоване владе држава чланица као и њихове амбасаде широм света.

База је била подјељена у два дијела: информацијску датотеку где су биле одређене потребне информације које се шаљу даље, и датотеку са меморисаним одлукама са претходних састанака.

Ове двије датотеке су на арапском називане „Q eidat il-Мaaloomaat“ и „Q eidat i-Тaaleemaat.“

Обе датотеке су смештене у јединственој датотеци која је на арапском гласила „Q eidat ilmu’ti’aat“, што значи „јединствена база података“.

Поједностављено, Арапи су ово звали само – „база“ и за то су користили ријеч- „ал Qаида“, што у преводу управо значи – БАЗА.

Приступ бази података,тј. „ал каиди“, користиле су многе исламске групе, удружене по разним основама, па је логично да је „базу“ користио и Осама бин Ладен, члан моћне банкарске и грађевинско-предузетничке породице.

Због тога што су „базу“ користиле и „зле државе“, и неке терористичке групе су почеле да је користе. Тако је преко „ал каиде“ ишла и електронска пошта коју су муџахедини ангажовани у Авганистану, Либији и Либану, размјењивали са својим породицама у разним земљама.

Комуникација је обављана преко посебног интерфејса, тако да је била заштићена. У те „зле државе“ укључила се и Саудијска Арабија, у доба кад је Осама бин Ладен радио као сарадник ЦИА у Авганистану.

Из те чињенице, да постоји доба у коме је „ал каида“ била база података, коју је између осталих користио и Бин Ладен, a и других неоспорних чињеница, изграђен је нови мит и покушало се наметнути увјерење да „Ал Каида“ и није терористичка организација и да никад није била у власништву нити под контролом Бин Ладена и Завахирија, што је била само вјешта, пропагандно осмишљена америчка акција.

Иако је за Осаму бин Ладена рат у Авганистану био тачка на којој он и његова организација Мактаб ал-Хидамат излазе на терористичку сцену – ипак је све постало озбиљније, када, под именом Ал-Каида, кроз сарадњу са Западним службама у Босни, коначно, формулишу идеју и акцију организованог насиља које даје политичке резултате.

По први пут се јавља појам „Бијела Ал Каида“ који никад није служио означавању „бакрених“ и „тамнопутих“ радикалних исламиста, афро-азијских досељеника у Француску и Велику Британију, већ се односио на „бијеле“ босанске муслимане.

Упркос Дејтонском споразуму или захваљујући њему, Ал Каида добија свој вјерски простор. „База“ је добила базу за снажно дјеловање и ширење мреже и уз подршку СДА и власти у Сарајеву, отворила врата партнерству и координацији многих војно-политичких акција обавештајне, политичке и економске сарадње са Западом.

Завахири је био „западни војник“, важан, јер је помогао убиству Осаме бин Ладена и његових синова Саада, Халида и Хамзе, те сарадника Заркањија и Авлакија. Убијен је као, погани а немоћни старац, бескорисни вођа на челу некад моћне, данас бескорисне Ал-Каиде. Американцима треба нова Ал-Каида способна да одговори новим приликама и да рашири терор широм Европе.

Западни извори сугеришу да је будући вођа Саиф ел Адел и занемарују синове Осаме бин Ладена који из три државе, са сукобљеним интересима, претендују на мјесто вође: Омар из Британије; Абдулах из Саудијске Арабије и Осман из Катара.

Избор вође одредиће праву улогу, даљи пут и принципе дјеловања нове Ал-Каиде.

sveosrpskoj.com