ДУШАН ПРОРОКОВИЋ: Необичан посао Приштине са Данском

фото: З. Шапоња

Због чега ће Данска слати мигранте који су прекршили закон у затворе на Косову и Метохији? И због чега нико други на свету, изузев Руанде, није хтео да пристане на овакав аранжман?

Business as usual (уобичајен посао)! Тако саопштавају из Приштине. Из овог посла, прича се, изгледа да могу зарадити око 200 милиона, плус још 60 милиона евра, намењених „зеленим пројектима“. Мало ли је на ову скупоћу? Мало ли је прилагођавати се „зеленој агенди“? Ипак, посао је крајње необичан.

Јер, са друге стране у овој трансакцији налазе се Данци који би да шаљу затворенике на издржавање казни у институцијама за извршење кривичних санкција на територији Косова и Метохије.

Због тога су већ закупили 300 затворских ћелија у Гњилану. Наводно, дански затвори су претрпани, немају више где са осуђенима.

Какво је стање у „тој Данској“ када више нема места у затворима? Како им се исплати да закупљују места другде и троше паре које су могле остати у земљи? Напослетку – где баш пронађоше Косово на географској карти?

За Аљбуљену Хаџију нема дилеме: „Ми имамо довољно капацитета да сместимо затворенике, а услови и институције су оцењени као кредибилни и све је спремно да у сарадњи са Данском извршимо трансфер кажњених.“ Биране речи, као да се ради о трансферу туриста.

Дански министар правде Ник Хакеруп још се нада како ће овај аранжман „омогућити Косову да улаже у затворски систем и да унапреди своје капацитет кад је у питању владавина права“. Још да некако упакује и европске интеграције у ово и сви срећни и задовољни.

Шта се крије иза?

Међутим, иза овог договора крије се нешто сасвим друго. И због тог „другог“ у овакав „посао“ са Данском нико није желео да уђе. Осим власти у Руанди, са којима је разговарано на тему процесуирања захтева за „дански азил“ у тој афричкој земљи (што звучи још невероватније него прича са Косова!). И албанских колега из Приштине по наведеној теми, подразумева се.

И ту је могућност да објекти буду под управом Данске и подлежу данским законима још и најмањи проблем. Данци се, наиме, суочавају са „таласима миграната“ који су приспели у државу претходних година. Упркос покушајима да се покаже како је ситуација „под контролом“, ствари постепено „измичу контроли“. Један део друштва није одушевљен овим трендом, а изгледа да већина није одушевљена тиме што међу придошлима има и оних који би да наставе са „старом праксом“, не показујући жељу да се прилагоде новим традицијама и вредностима.

Међу најпопуларнијим политичким фигурама у земљи је Ингер Стојберг — доскорашња министарка за имиграцију и интеграцију. Доскорашња, зато што је смењена, а затим у децембру 2021. године и осуђена на 60 дана затвора због кршења Закона о одговорности министара.

На терет јој се ставља „раздвајање мигрантских парова“, или прецизније формулисано „брачних другова“. Заправо, ради се о томе да је министарка захтевала да малолетне мигранткиње, старости од 14 до 17 година, буду смештене одвојено од пунолетних миграната који су се представљали као њихови мужеви или су то заиста били.

У медијским написима наводе се појединачни случајеви, па тако и да је петнаестогодишњакиња била удата за мушкарца старог 32 године. Стојбергова је тврдила да се ради о „одвратном феномену дечијих невеста“, који се иначе манифестује и „куповином невеста“, те да је њена одлука помогла заштити малолетних девојака (у појединим случајевима и млађих малолетница). И то таквој врсти заштите, коју у својим матичним државама нису могле уживати. Џаба, спочитано јој је да поступа супротно члану 8. Европске конвенције о људским правима.

Реакција власти

Случај данске политичарке покренуо је „лавину реакција“, актуализовао „мигрантску тему“ и натерао руководство земље да агилније реагује. Једна од агилнијих реакција јесте и закуп затворских ћелија у Гњилану. У косовско-метохијске затворе на издржавање казне неће бити упућивани Данци, односно држављани ове земље, већ мигранти који су прекршили закон. Након одслужења казне, предвиђено је, враћаће их у земље порекла. Копенхаген ће моћи да гледају само на разгледници!

На критике активиста за људска права, поменути министар правде понудио је објашњење: „Учинили смо све што смо могли да то буде у складу са законима. Важиће потпуно иста правила као и за затворе у Данској. Депортовани осуђеници и даље имају право на посете, иако ће то, наравно, бити тешко“.

Биће тешко!? Неће бити тешко, биће немогуће.

Под притиском јавности и суочавајући се са бројним дневним проблемима, власти траже начин да „пливајући мимо ограничења“ домаћег законодавства и одредби међународних конвенција пронађу начин да и убрзају депортације и одврате неке нове мигранте који би кренули пут Данске. Нико од политичара не би да заврши као Ингер Стојберг. Популарност прија, али на кратак рок – губе се све функције. И још су за вратом активисти из невладиног сектора, којих не мањка нигде.

Шта ће рећи „зелени“

Целокупан аранжман са Приштином прави се због овога. Унаточ невештом маневру који чак укључује и донације за „зелену енергију“. Интересантно је, сада, како ће на ово реаговати спонзори албанске државолике творевине!? Немачки „зелени“, рецимо! Највећи савезници Албанаца су, по правилу, и најватренији „борци за људска права“, што укључује и другачији однос према мигрантима од овог који се промовише договором Копенхагена и Приштине.

У политичкој и економској изнудици, приштинске власти нису много размишљале о понуди Данске. Несумњиво, користили су и Данци разне канале да би њихова понуда била прихваћена. Али, посматрано са неколико различитих аспеката, оно што се данас чини обећавајуће већ сутра може постати проблематично. У овом договору – ништа није уобичајено, ништа ту није as usual!

 

Насловна фотографија: AFP/Mark Ralston

 

Извор Спутњик, 23. јануар 2022.

standard.rs