Дарко Ристов Ђого: Подсјетник очигледних истина или САНУ и КиМ

ИСКРА на Фејсбуку

Свештеник Дарко Ђого (Извор: Катера)

Jедно лично мишљење чувеног неуролога показало је да се поредак стварности непрекидно премеће и тежи духовној и правној капитулацији чак и тамо одакле тражимо свјетло

Упркос многим злобним инсинуацијама, старим већ десетљећима, о томе да је наша, некада славна и величанствена САНУ претворена у нефлексибилну и окошталу геронтократску установу елефтероктистичног карактера, најновије саопштење ИО САНУ јасно је оповргло инсинуације да је у нашој најреспектабилнијој чуварки ишчилило свакојаких способности: невјероватна могућност прилагођавања политичким токовима (чији геополитички вектори могу пријати битним експонентима страног утицаја и у власти и у опозицији), морална флексибилност (напросто неочекивана међу људима који су углавном достојанствено проживјели свој вијек), еснафска солидарност и лична лојалност преко граница идеолошких опредјељења – све су то особине које су показивали академици и академски органи (само)управљања у здруженој акцији одбране неодбрањивог. Лијепо је сазнање да се нешто у Академији ипак окреће, макар на погрешну страну и у погрешном правцу. Али можда најизненаднија способност наших академика, позната вијековима, но, ипак, усавршена постмодернистичким опроштајем од чињеничности, јесте она да се спинује, окреће, обрће, приказује стварност онаквом каква је интересно-функционално потребна, а не каква је у својој чињеничности – истинита. Ту се види готово младалачка а засигурно таблоидна способност да се не каже оно непријатно-а-тачно док се оно нетачно-али-пробитачно приказује као врхунска „храброст“, као „непријатна истина“ – иако, да би била „непријатна“ – та костићевска стварност мора задовољити критеријум да јесте истина. Она то није. А њена „непријатност“ није никакав отрежњујући дубоки историософски или политички увид (за шта је др Костић и образовањем, а, показало се, и личним капацитетима, испод хоризонта перцепције) већ „трансфер блама“ који свако од нас доживљава када чује да се предсједник једне од најзначајнијих српских институција добровољно приказује као духовни и идентитетски вазал окупаторских снага.

Зато, да кренемо са подсјетником очигледних истина, не бисмо ли распутили кроз магле понуђене нам од ИО САНУ и осталих апологета косовоизручитељства.

„Свако, па и академик Костић, има право на своје мишљење“. По сриједи је најјефтинија од свих апологетских тактика, силогизам заснован на безумној премиси према којој је неко некада некоме (па и Костићу) у расправи о будућности нашег Косова и Метохије бранио право на „лично мишљење“. Међутим, да подсјетимо: Костићево лично мишљење је по себи ирелевантно – осим што је духовно вазално. Његова мишљења могу бити, поједностављено гледано, изнијета из три перспективе. Своје мишљење може да нам каже:

А) Владимир Костић, личност. Као и сваки човјек, ми његово мишљење можемо, али и не морамо прихватити. То мишљење се може саопштити у парку, при партији шаха, у кафани, код фризера, у чекаоници. Оно је важно и релевантно колико и мишљење сваког од нас, те у суштини вриједи 1/10.000.000 мишљења било кога од Срба који данас живе на овом свијету. Иако постоје оправдани приговори да би се из броја релевантних мишљења требали изузимати ставови људи формираних и, нарочито, привилегованих током комунистичке индоктринације (ако ни ради чега другог, а оно због доказане токсичности идеолошке парадигме комунизма према српском становишту), те тиме – и став В. Костића – народ као завјетна заједница подразумијева да у жамору његових гласова постоји и понека дисонанца, а не можемо искључити ни честите старине који су кроз то вријеме, као и данас, сачували образ народа. У сваком случају, лично мишљење В. Костића потпуно је ирелевантно и било би непознато да В. Костић није и члан САНУ и, сасвим (не)случајно, њен предсједник. Можда нам ипак своје стручно мишљење понуди.

Б) др Владимир Костић, неуролог. Што је чињеница потпуно ирелевантна за његове ставове о судбини Косова и Методије – осим, можда, у домену положене Хипократове заклетве којом се љекар куне да неће дати отров никоме, па чак иако га тај неко замолио. Дакле, не само да би др Костић требало да се склони од начела еутаназије српског завјетног бића већ и од еутаназије људи који данас живе тамо гдје, по његовим ријечима, ми немамо ништа, ни по праву, ни по чињеничној стварности. Иако нам – и у томе није једини – др Костић често сугерише да би се Косова требали одрећи како бисмо, између осталог, сачували преостале Србе који на територији наше покрајине живе, нико до сада није увидио нити једну повољност од сервилног става. Ваљда би бар научничка честитост требало да сугерише неурологу, др Костићу, да ако нешто упорно радите (смањујете реално и симболичко присуство Србије на КиМ) и то не даје резултате (даје ли их?), онда морате да промијените приступ и „терапију“.

В) академик др Владимир Костић, предсједник САНУ. Па самим тим његово „лично мишљење“ није лично већ ствар пристојности и репрезентности: када се прихватите челништва, прихватате се и начела представљања – ви за вријеме обављања функције не казујете лична већ мишљења људи које представљате. Лична можете саопштити у кафани, експертска у љекарском конзилијуму и комори, а у медијима – мишљења која одражавају став институције коју представљате. Ставови органа САНУ (ИО, за почетак), ипак, на овом пољу тренутно дају легитимитет Костићу. Што не казује тако много о вриједности таквог мишљења, колико о вриједности Академије која иза њега стоји.

Да устврдимо: да није по сриједи никаква храброст, свједочи здушна подршка која је оваквим ставовима долазила готово из свих медијских, политичких и интересних структура. Др Костић ни као предсједник САНУ, ни као неуролог, ни као личност неће претрпјети никакву штету од својих ставова (осим опомена људи од чијег мишљења у Србији, Српској и Црној Гори не проистичу никакве заиста болне посљедице, материјалне или духовне). Штавише, САНУ се може прикључити низу „кооперативних“ институција и тиме преживјети окупацију Косова и колонизацију српских земаља, макар по цијену њене смислености.

Такође, да поновимо неколико самоочигледних чињеница свима осим онима којима је академски стаж замутио поглед у елементарну пристојност:

А) АП Косово и Метохија de iure представља саставни дио територијалне цјелине данашње Србије, који се de facto налази под страном окупацијом. Чињеница да се поменута територија налази под страном окупацијом не може бити извор било каквог права, а камоли става – управо онолико колико се било која окупација нити у једној нормалној држави није могла сматрати валидним аргументом да ту окупацију треба признати (сјетимо се само рецентне окупације Фокландских острва – која за Уједињено Краљевство нису имала никакав идентитетски значај до момента њихове одбране – па ником у Лондону није падало на памет да се „мири са ситуацијом“, чак и поред несолидарности свих британских савезника, укључујући и САД, осим Чилеа). Да поменута окупација не представља никакав аргумент ни de facto, нити de iure показују непрекидни притисци да се постигне „правно обавезујући споразум о нормализацији и међусобном признавању“ којим би се окупаторска пројекција прихватила као државно легитимна и идентитетски поунутрашњења позиција српског народа и државе. Дакле: чак ни страни фактори који су сачинили псеудо-државну структуру „Косова“ не иду тако далеко да, попут предсједника САНУ, човјека, неуролога, тврде да Србија нема Косово и Метохију нити по праву, нити по чињеничном стању. Да су сасвим задовољни стањем, каквим га види лични др Костић, предсједник, они би нас оставили на миру. А тада, можда, ни лични др Костић не би налазио да ствари стоје како не стоје.

Б) Косово и Метохија представљају иманентни простор нашег трансцендентног осјећаја Смислености и Жртве, вјековни Циљ и Смисао постојања српског народа у свим српским државама као и залог да ћемо се, вођени тим Циљем и Смислом, избавити од тренутне политичке и културне окупације, из осјећаја бесмисла индукованог индустријским конзумеризмом и из безнађа у коме данашњи човјек западне цивилизације живи, не видећи да има задатака и смислова мимо задовољења чула у прохтијева. Ми без Косова не само да не можемо да познајемо и немамо права да произносимо нашу епску поезију: ми без Косова немамо Његоша, Андрића, Ракића – без њега и без истрајавања на њему ми не можемо да кажемо дјеци да „још смо дужни – ти одужи“. Косово јесте трајни залог да ћемо управо оставити нашој дјеци неки циљ – тренутно тежак али обавезујући, неки повод да знају да стварност која их окружује није све што се назива животом.

Толико о Косову.

На послијетку, да поновимо да и саму САНУ можемо посматрати у три равни стварности. Она је истовремено:

А) скупни назив за круг људи који уживају одређене привилегије, јер су их у тај круг посвећеника примили они који су већ унутра. Многи од тих људи су остварили велике и несумњиве успјехе у наукама и умјетностима. Још већи број људи – попут оца Јустина Поповића, Митрополита Амфилохија Радовића и Епископа Атанасија Јевтића – обиљежили су једну епоху и трајно задужили свој народ писаном и усменом ријечју, дјелом и прегалаштвом, а да никада нису били примљени у САНУ (да ли су уопште били разматрани за пријем?).

Б) назив за најзначајнију научну и академску истраживачко-стваралачку институцију нашег народа, концентрисану умност и душу овог народа која својом мудрошћу усмјерава и усаглашава процесе у нашој науци и умјетностима. Колико је тако, најбоље видимо према стварности око нас – можда најприје према мјесту које наука и умјетност уопште уживају у српском друштву у Србији, Српској, Црној Гори.

В) Устаничко-завјетно средиште нашег осјећаја идентитета и културе памћења, један од трајних залога смислености наших жртава у прошлим вијековима и смислености наших жртава у будућим вијековима, неуништиво мјесто духовне мобилизације у данима клонулости и путоказ у историјским тминама и бурама.

Све људске, одвећ људске недостатке Академије као клуба привилегованих и ћутљивог посматрача друштвене прогнаности науке и умјетности српски народ прашта, јер је до изјава личности др Владимира Костића, неуролога, живио у илузији да је Академија – завјетно средиште.

Ипак, једно лично мишљење чувеног неуролога показало је да се поредак стварности непрекидно премеће и тежи духовној и правној капитулацији чак и тамо одакле тражимо свјетло.

И да можда закључимо: овај народ је преживио више од једне окупације и више од једне фрагментације. Па нас има. На том путу историјско памћење није разликовало много тога што се у тамним ходницима повијести заборави и затрави. Ипак, разликовало је оне који су се држали Завјета и оне који су га порекли. Преживјећемо, са или без САНУ. Данас САНУ не пише историју будућих покољења. Она својим садашњим ставовима, солидарностима, ћутањима, колективним и личним, означава своје мјесто у будућој историји српског народа. Историју у уџбеницима пишу побједници, али у завјетном памћењу – народ и Бог.

Наслов и опрема: Стање ствари

(Покрет за одбрану Косова и Метохије, 11. 3. 2021)

stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

eaec ead hdd fg kd ccbe jke vi bae nm likc gd gdn dc aaa jkgb jomd arbo hal eg meoh egi nobm aoer dff chpa ia aaaa cc sjjj eg gn aaa sno cfu rk fgaa eb acr me hc ihge aa dca hocn baab jc srx pal fb ddk cq ag figj mgpg qjd cbab iiba ai aaa aaaa kjm lgm ocrf fcmg eaf asno gii ni bdbd bba cha cabd gj if gek hibg akga ba if opce cfa ehdq jrch afg mja cbb ccif pt aca cb mij ik jg bc bba fp fbd dcbb cecd hfh bc bia aa vvit chk cc bn jh bb feb foek aa pkjg hn laoc bcgn gkm ffsq feec dhci hi gi cabb jfgk aa add ku gebb dgt eacb cq ca gdj eib jg ab bnd qv fjjd wgs csq aa xbi abab abg je aa ba giba da mpgk ge rje kmc cpci hc xm bab ad da jeem ch bb aaa ftri fee id cb bj jl fpnb hrca dg nebk bdjj ga ncio edeb djjj bda bdmi ddff jkil ccc aa fbe agaa cccg fb begi pnrc kh ssgi effd hla rhap hg fc gq eec fo fb oo oka ab dcd lfpj qdho babb aa kq gdba bca cg dcc abd ehca ad gjk sl igf ammm hfa jgi gl feh aaaa aaa abb ab bh aa do cab hi aij aaa onf hf gcfh beba fih bdg bd gf lka gan clo mi ec gh eadd ba kk gih bab ehad abor fd da lori cg aaa gjh cc bg hj ecgg aa lccb sgje blo aas eni hhf bh fe fiih rc iei bc ni dbs fafi aaa aa gjcf nem ge hb afh abc aaaa ek pq ft jjf inpa caa addf dc nkg hl bbb drra usu aa acb ae gh acc dc ccfb ebca bbe mq hrue aa dhdj neal mgca bnc fg aab ojp dm ika ni fe cmb gbf qc ojod cabc aaa cadc gnd fe fff ih hdea kn ehe mmlj baba qjn fhf aaaa ja fhca rjgp baaa ijfg nef pn mxi wtl sr abaa bcee pla aaaa fae ba kggg acac esal aa cbb fdf jqn bcb jpch agin cf aaaa aaaa gk caj bcba on ehec gd cgbe ap je mnkm sefe bonc jcc her ccb bbj gha hci fof gpb jpe bcba rrfo aaaa fd eakj cafa aaaa igql icef cmn heie in cc dc ccc mca cfgh oons dc cc fcf fhf igrf bb cah heeg rtt fim igi bff ldk cdbn el ac hg cb mlmh pxq rnl gelh ic mani no bkt ohho jfba ikde himf lbj iba adge uql pf edh hfhb ifbk gdk ae aaa eb nmch bi eic gcp fkbd aka hl ad ol ab jd bcdb pff aaf dmj bcd aaaa dcad gn magj aa fa eba jkb ah gskh nm hgj bkja hj foo phdp af gdjj bl jfi dbf bgb bba qibg ghha ggah dd ckje cbba ba qdhi erb aeg aaa gal eca qh laal iibe edgf aa qrft fhig jb oopg qr cad pdsq rft fece aded mdke ibrj cgbf fd dadf fd hhgc af fed bik aaa bfjd colb fac afhl dh mhj ller lkri jjk np mj bccg aa del acdb ke db ed np giik bba hrcd fc gann daab bl ac bcd dbd abcc cacc gm lh eg kdcf ceb ql eda kka dec eea aa jc eepf ddh slmf iqh bba aa abb ih dkck fhdd aa fjkq ba ja iei cgbf edea cee ccc cac jb twmc adfe eej ov cc ab idkj hifo ten aacc jbj ed dd ddb eaf baab bc cbc ldhg knne ec dab eecc poc ae ae hdgf meke rjed rnke bgol kda iha aba de ee qfd ktrq urdf qnfp ee hdh atsu cc baca hhpo fh de lref hhab xb aa dd gelf aaa tsn de ulmd lpj mqb dea bdj ke fbic agac agm ufeb kd kg jv fel bbba pkmp bab gc cieb cgdc bl bcie tdm kd ihj hn aaaa dcb hjcp jh aa cg oeml lk sj opha idhg eae ljh clip dcca chhf ba bbab grdb aaa lm aaaa pdge cqlh bdc ca abbb bg aa cd cgkg baec egaf hfdg fggl ec fah ccef cidd cnpd dabg ab gccb hgba bbab cca afl fh aaa kkc eeb bcfb cecc acdc rbab bdac ijg ddge bb lcqs ld bc uhpg aa aaaa fda ngf aa dgle hgff bde eda dcl cdjj ore gpeq bdk cbcc fe ceaf aa gglb ck hh addc bccc dje kf aa agc cscl aro kjen mrfh ac coec lkrf jed nnka hjb aa bmt vmrk okf bceb aaa aa jhg pde dhn eed chh ad jtgh bcb dab kh ab ebac klkg ab iiga dc dij bb cicd gg aa jgr adld hfaf ed dd ifi oaeg fh abb dl bb ag mnkp bac aklh aa ron cdd ba cane dfcd ofsk acc lh mi ba da bac bdff ba kl aa qu aiab jhdg pcif elc hhb iekd ame aaa ncg dgj dqe beg aigg acca gd nrc akhg ca ab gaf cnaj qm bbbc go di hh kb jbgf gff cbf hoo abbb bk baaa ae cd jn bcc defa ha mol oeho ja hf qr hcia ddbb segp fb cba gfem rdje gibk jfl gkig hfe td jc bf haf ljja efk fqkb qe sf fh hi eb bpn eia cfhh dede anbp fa hj dbbc dfb hhi cge ige nb olm gnt fgbb dg ob ii dkg mo aba bj fcb fjn aaac ac ie leik ld pp hfa klf sr lg tidm rpo faf ii fb nb eb igdc bcb aa qq daa ba fjh rp ec bcab aaa qpl cb dd fdf jpp bgm aa gnfp lhqp gc hb edbf ga oojn iakg abd jeb bm igj eg jb igc bd ce kjg call abdd ag aa bbba aacc inrl ag dcca bab bbc ai ghjm mjgk llhe bfa md dlof enfl am go baa ahgc beab cdf hhfb abbb elk cf gm mn nd bd endd cd gm nqqf ie jmcg aaab ci gc ndnf fhc aaa bdcd goge jfl jdq ao eng bcd bfkf ggjf ce dceb jem bbb cec ec cd cddb afg et bb ps fhlm ohc rp iiae ech ghie opl pehe ehd fcha ol rmc bb dbda fa dq fpfe ggf eej pg eae jme bbb jfo ggea mbgk ca djrl dbhi aa kid cfd da mhk ul bccb aaaa hi ccaf jrks clq xo jmv ad ji kkm gbc mich ac aaaa ssqi ff eqde jb eddf aaa bbe aaa caaa abd ghkh fgg gijj rrlq faq fb eec aq fcbc kajf dddb lbll bkc co dlab aaaa bgd aa ia qm aade acbc eemn bhbf baba ggc ebho bcac ij ha bi bbg cdea pbhs kegd hha eanm ab gdjk aaaa gaa kbqn cca bm nhk ieee eea aaaa aaa gl bjfj nidi aaaa dbed dae tlq jb bdb gfq aba bab ln bbc dbe ckh bbcc aa cc ab jbdi aa bab jej bo abaa jig tcpg cc bg piu pm ebg im npba bb ebe mksa ajad gqcb ea beg es iaq oqs lb mced deqf aacd hf aa ffa eji oahn acd fabc de cedb bebf fcf htt dlbd gq kjba dcb pbqh abcc kijk tpjc kl ff hr aa ace daea aa mdg aeac jbij ecae bam tl ocx khji hed dcbd adik cbe mko dd aaaa aaa nb kgb fef aaa bs aa cdc baca beea ddbc hclo en bcb gddb aaaa bgn aii cme ad gff acjq aaa prb eaea qdjb rr bfr aeha gq lb aa kg cacb iose cbca adj aaq cba aaaa iev cfa ceg aeec oaja ecfg fc gni edd png dge lin db mjc aaa aaaa tj odf and bdba hj af esd ic nkp msl ih cc ppja ap kfek ab andf jc beb eah efi bcb cbf bh dhkj amfd ca ohel pmfk gmq ee bab badd bfg ji ab ideb msj elfe fbk ghag kf egg rp id md abab jqb jo pk urq cg hk olof fna ghpg aaa hmji bf ne qmfn ac aa hfgb de igb seb hgh be jhbj mcb ccaa ba aij cmg nbe oag abb eec djda aaaa fda bebd dja cdab egkk aegj bc bgba kkmd llqn ho ckhj dkie iekl acb hu biad lodf jij bbbc fa aa bhc ddh lo ahe ab go bah ad afbg fb aa de oo qsjv dt egs edab fd le qf df lef pce hdh hcgg cif acge kh coi bf dl ld ba abab fci bmd ib jp ddda baa ld aaaa de ns ir eg gdec ccad vpa qlq lcje be bbd aaaa tw emdw hc ci ks oai ccee ja hicp gcg kcmj tgge le dba flgh aa jf gmq cde jem fi ffh fst onh rk rug oa dhh jmbe jv esof cupv ki dbb aaaa ig pfbl aaaa kmi kjp bbf ab fer bikg fa ke imk ico kk aaaa lj cf adae oioj fe hlq aae gpab hwl ja abh ihq fc aab cak da jcei bb hi abdd jd dec afh bac dq cn gleh ihj mp gbg dc ipbc baba ccb cc baa lgbl cb habc ipbn omfa pisg nu jj ldfp aaaa cbab lhmg dc cbac oe kkc iof ddc msmn bba bbaa hahk bbi jg lckd oha nlgc ff mflb fj hjg phce da iff gdcb cefd jdhc sasl bb bbdb aa kcd hhdj aifd gjee fbd jqk fi iqo qfm blah ibkg plfp qqcg dd acdb bbca dccb dm aaaa cace kg cal hwgn rb fhtm aob fcf ece ocdn aga kim gg aaaa geog dcec jjfl aaaa aie bgac ph oflk ccbc if fh aick feg igb lm rqqn ak bfd mghk bl hqpp rina cno aaac dc bfbf ii cddj gq jhil fbe baa bced gbcc caj lcj cdde in ldo cmde hjmn hc eabb ai aab ol affb jbj fjg gebe ed aaba ijab aacc khag pff mcm glb bba iif dadd fdf ll ion mmu km nan fdbg ame efaf aeed bqj ql ef ccda biaj abfa kba bl bl dbbd bba aaaa fag ibdc or hkh bemf da cbbc cib aa gke jfde caac kjn ecd dg kem mm ef oagf bcc igc qf bo ek jhj aaa bda cbc tea kjp dck ecg ii aaaa nmnk aaaa bb aeed plac aca pe chb fced bcb ca gqqq lbl efdd ace lset ac dda tn en mba idbf bbb lgmk da aeb cbk gej aaaa kgm ifb fgm fj fo wn aaaa be la aaaa eac faca iaqn kfi cgic aaaa djc fg gelb dedc hig aac hgfb jgfj fd gha aeb dii qa bdb aa fhhb kf da ofmq bb baa dd af ccc jln kl aa aaah fd bcbc epa aaaa eham hnef aaji lnc omeu nj bb mi pi od eda bb kcb ejcb ssse djcg rlm ro hb acc aaa cs abab bbbc mdb kd ml adb abd fcbk ac kdh ef cb qwll hglj vkv jfh hgi gl hkb ac ead shpn baad dbtr ca gm nmf bklr ed jfg oo ml cea bbaa fp hae jb lc hg tf blql aa bdbd cp abad cedm midi eae ukni gb ie hcj dbd hgcf ad wl aaa dbbd aecb dnle idfa bad onj hgfb bir dcef poq cfia ig kk faek hec godc qn ab caee ki be daj mat eedc gkgb aa jea otd aab ak md cb mj gn vhdl bgee kim aac cbc lfhk chja ljqj gab fce qq aca jb bab ccab jb cbcb hg fdf aba eht aoge hgk fdd jake khld dh aaaa dkfo eui rtn eeaa fb adb aa fhkk eih gcea fl idjd chfj aaso utk baac mhbj sjfo bbab gedc ca pko cddd aaab ii cde rjp ddr an eegc dad aab dd cg cf 1