Бојо Пижурица: Корупцијо, мајко сваке наде

Бивши режим нам је оставио више епохалних достигнућа. Ипак, међу њима својом заводљивошћу и оригиналношћу, истиче се корупција. У свим својим облицима, навикама, вијугавим спретностима и китњастим преливима. Ових дана се у Црној Гори све живо окомило на корупцију. Замолио бих да нам је оставе на миру да бисмо и ми имали некакву шансу у друштву. Да ње нема како бисмо се школовали, запослили или лијечили. Не можете замислити колико је корупција тежак посао. Ко није неког корумпирао, тај не зна шта су муке. Она у свом најнижем облику отвара велики простор за обичног човјека.
Следећи степен познат је као комбинација. Име је добила по комбију јер комби још увијек није шлепер. Ту се заврши неки послић и подијели ситан ћар. Протури се нека роба, прекуца какав ауто, избјегне какав порез. Углавном, послићи за нижу средњу класу и касу. Комби увијек вози шофер који се зове Мито. Највиши степен је висока корупција. Она се зове скорупција. Скидање скорупа. Ту она тек показује сав свој потенцијал и раскош. Људи мисле да је скидање скорупа изводљиво само на нашим планинама, али изгледа да је то могуће и по латиноамеричким катунима. То се ради тако што се скоруп ставља између банана да оне приликом транспорта не повуку влагу. Занимљиво је то, што он не поприми златножуте нијансе банана, него остане чисто бијеле боје. На тај начин добија на квалитету и цијени. Ту златна боја долази нешто касније. Поменусмо планине. Може скоруп да се скупља по Жабљаку и Колашину, а ми смо открили да приморски катуни и луке могу бити знатно издашнији. То је толико занимљиво да су и неки странци дошли да се увјере колика је Црна Гора крава музара. Отишли смо и корак даље. Примијећено је да се скоруп одлично прикупља и по судницама, полицијским станицама, царинским кужинама и разним другим мјестима. Разлика је само у томе што неко купи у каце, неко у бадњеве, а неко у мјешине. Не, није то она мјешина из стиха –
Препунисте мјешину гријеха! То је писао неко ко нас уопште није познавао. Ријеч скоруп је можда настала од ријечи скор. Колико си прикупио? Колики ти је скор? То зависи од тога како си додао наставак – уп. Управа полиције, управа пореза, урбанистички план, управа путева, успон патриотизма, успјех политике, уплив правосуђа, уставне промјене, итд. Тако настаје више врста скорупа, млади, стари, зрели, окорели, огрезли, ендемски и др. Има ту још сијасет могућности. Преко корупције се чак може добити и држава ако се странцима понуди да зажмуре. То је као она игра ћораве баке у којој је важно да те не ухвате. А кад отворе очи виде неки хотел или порто. Од величине хотела зависи и њихова рјечитост и изјава о регуларности надгледаних процеса. Корупција даље гордо корача и држи се патриотизма и свога тока. А тај ток је најчешће крвоток друштва.

Скорупција ствара високу класу, ткзв. скорупане. Скорупани су драгуљ друштва. Црна Гора је круна а они драгуљи. Они би најрађе сав мрс чували у Црној Гори и то искључиво из патриотских разлога, али су чули да овдје има лопова. Зато су приморани да свој тешко стечени труд чувају по Швајцарској. На сувом и хладном мјесту и већим надморским висинама. Она је име добила не по швајцарским сатовима него по швајц апаратима. Њима се швајцују и варе сефови. Одеш на самит у Ђавос да обиђеш шефове. Прво шефове па сефове. Корупција отвара фантастичне могућности за свакога ко хоће да ради. На тај начин она обезбјеђује рафиниране услове за једнакост грађана. Зато треба да се стимулише и мотивише да би се што брже и ефикасније решавале ствари. Што је више има, то ће и више грађана имати лијеп и удобан живот а то је сан сваког уређеног друштва. Зато треба, не повећавати, него драстично смањивати плате. То засигурно отвара широки пут племенитом дјеловању корупције. И то је једна од великих порука које је оставио бивши режим.
Гаји корупцију да би дуже трајао. А они најбоље знају, трајали су 30 година. Корупција је као она хоботница која, кад јој се приближиш, испушта мастило. Она се укрије а магла мастила остаје и то у виду идентитетских питања. То је још једна мудра порука бивших. А народ, ех народ. Њему остаје онај нулти, невидљиви члан Устава који гласи – Тамо гдје је поштен и предан рад, ту нема напретка. Тај члан је глава Устава. А кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови.