Бајден и проблематика геополитичког троугла

ИСКРА на Фејсбуку

Насловна фотографија: Tim Rue/Corbis via Getty Images

Нема сумње, како се кристалишу политике Бајденове администрације према Москви и Пекингу, тако се појављује и „асиметрија“ у геополитичком односу САД-Русија-Кина

Привилегију да први постави питање кинеском државном саветнику и министру спољних послова Вангу Јиу на традиционалној конференцији за медије одржаној прошле недеље на маргинама 13. Националног народног конгреса у Пекингу, добио је новинар ТАСС-а. Овај изузетни гест, бременит симболиком, асоцира на моменат у којем Бог нуди Авраму потомство бројно попут звезда на небесима.

Порука гласи да иако се међународни систем суочава са проблемима, Кина свој однос са Русијом сматра за главну снагу глобалне стратешке стабилности.

Ванг је рекао: „Заједничко држање Кине и Русије остаће стуб светског мира и стабилности. Што нестабилнији свет, то већа потреба да се развија сарадња Кине и Русије. Кина и Русија треба да једна другој буду стратешка подршка, развојна шанса и светски партнер. Ово је истовремено искуство стечено кроз историју, али и императив у актуелним околностима“.

Додао је: „Поставићемо пример узајамног стратешког поверења тако што ћемо чврсто подржавати једни друге у очувању суштинских и најважнијих интереса, заједнички се супротстављати ‘обојеним револуцијама’, супротстављајући се дезинформацијама и штитећи национални суверенитет и политичку безбедност“.

Нови концепт безбедности

Наравно, војни савез тренутно није опција. Како је Јанг Ђин са Института за руске, источноевропске и централноазијске студије при Кинеској академији друштвених наука у Пекингу (која се налази под контролом Државног савета) то недавно објаснио, формално савезништво не би било „флексибилно и донело би нове проблеме“.

Међутим, два дана након што је Ванг говорио, ТАСС је известио о неформално-дипломатском руско-кинеском догађају на којем је московски стручњак Алексеј Маслов – директор Института за Далеки исток на Руској академији наука, без обзира на све, ипак предложио неку врсту савеза. Упозорио је кинеску страну да ће Бајденова администрација појачати притисак на Кину „у неколицини главних области“, као и да је она посвећена да по сваку цену спречи Пекинг да уђе у високотехнолошку сферу, нарочито са европским партнерима, и имплементира стратегију „Made in China 2025“.

Маслов је истакао да ће САД наставити са стратегијом изолације Кине и Русије. „Сједињене Државе покушавају да окруже Русију и Кину групама конфликата. Покушавају да наметну нови систем светске контроле кроз управљање конфликтима. За сада су Русија и Кина у позицији да се бране или правдају. По мом мишљењу, заједнички руско-кинески концепт је јако важан корак како би се стабилизовао свет“.

Маслов је изнео став да би Москва и Пекинг требало да размисле о успостављању здруженог, свеобухватног система безбедности, који би покривао и друге области поред војне, и то енергетику, банкарство, емитовање информација. „Стога, Русија и Кина могу да понуде нови концепт светске стабилности кроз нови концепт безбедности“, закључио је Маслов (ТАСС).

Контекст ове размене сигнала јесте да је први састанак Бајденове администрације са високим званичницима Кине заказан за следећу недељу. Вашингтон и Пекинг су најавили (овде и овде) да ће се амерички државни секретар Ентони Блинкен и саветник за националну безбедност Џејк Саливан састати са Јангом Ђијећијем – чланом Политбироа и директором канцеларије Комисије за спољне послове Централног комитета КП Кине, и Вангом Јием у формату „2+2“, у Енкориџу на Аљасци, током 18. и 19. марта, у циљу реализације стратешког дијалога високог нивоа.

Интересантно је то што је до четвртка, када је Маслов по други пут говорио о Кини, он наступио значно пасивније. За московске дневне новине Независимаја газета је изјавио: „Упркос све горим политичким односима, кинески извоз у САД се током претходна два месеца попео за 21 одсто. Дакле, ове две силе јачају своју трговинску размену, уместо да је умањују. Према томе, заоштравање тензија док су обема економијама потребни бољи односи, било би просто неразумно“.

Маслов је истакао да амерички председник Џо Бајден не само да настоји да покаже како је његова политика према Кини другачија од оне Доналда Трампа, него жели и да демонстрира да је спреман на конструктивни дијалог са Кином уколико Пекинг узме у обзир захтеве Вашингтона. Маслов очекује да ће се преговори о трговини наставити на темељима споразума прве фазе из децембра 2019. године.

Но, важност Масловљеве анализе налази се у његовој отвореној процени да Кина и даље има велики интерес у Сједињеним Државама јер не жели да изгуби америчко тржиште, али да тачку спотицања представљају кинеске технологије, којим САД нипошто не желе да дозволе приступ западним тржиштима. „Практично је немогуће споразумети се о томе, па зато питање трговине постаје најважније“, наводи Маслов.

Руска стрепња

Масловљеве контрадикторне оцене указују на растућу стрепњу у руском уму – без обзира на Вангове речи. Заправо, на конференцији за медије одржаној у петак у Пекингу, одговарајући новинару CNN-a на питање о формату „2+2“, премијер Ли Кећијанг је веома позитивно говорио о преговорима у Енкориџу. Рекао је, између осталог,

„Неке разлике и неслагања тешко се могу избећи, а нека од њих могу бити веома акутна. Али оно што је најважније јесте како излазимо на крај са тим разликама и неслагањима. Кинески и амерички народ имају и мудрост и капацитет. Ове две стране морају имати дијалог и интеракцију базиране на узајамном уважавању и једнакости. Надамо се дијалогу у неколицини области и на разним нивоима. Чак и ако не успемо да све да решимо у догледно време, таква размена мишљења помоћи ће у јачању поверења и развејавању сумњи. Такође ће нам помоћи да боље управљамо нашим разликама и да их ублажимо.

Кина и Сједињене Државе имају заједничке интересе. Постоје многе области у којима ове две земље могу да сарађују. Прошле године, кинеско-америчка трговина оборила је рекорд и достигла вредност од 4.1 билиона јуана, што је раст од 8.8 одсто у једној години. Ове две земље морају да уложе више енергије тамо где се слажу и да прошире заједничке интересе. Као сталне чланице Савета безбедности УН, ове две земље деле значајну одговорност за очување светског мира и стабилности, те промоцију светског просперитета и прогреса. Морамо се оријентисати на будућност и превазићи препреке како би кинеско-америчке односе покренули у правцу целовите стабилности“.

Заиста, за осам недеља од Бајденове инаугурације, САД улазе у стратешки дијалог са Кином како би преуредиле односе. Са друге стране, америчко-руски односи су на силазној путањи – више санкција, више претњи размештањем војних снага, више узајамних оптужби. Суштина је да Бајденова администрација не показује интересовање за побољшањем односа са Москвом, упркос испољеној жељи друге стране да се покуша. Нема сумње, како се кристалишу политике Бајденове администрације према Москви и Пекингу, тако се појављује и „асиметрија“ у троуглу САД-Русија-Кина. Русија ће пажљиво пратити развој догађаја на преговорима у Енкориџу.

Комбиновано надметање

Имајући наведено у виду, „асиметрија“ се такође протеже и на амерички приступ Кини. Блинкен избегава да ово назове „стратешким дијалогом“ и нем је поводом питања о било каквом наставку и његовој условљености продуктивношћу предстојећих разговора. САД су очигледно извадиле кутију са алатима из совјетске ере, па је предигра врло наглашена. Један разлог могао би да буде то што САД морају да пацификују своје савезнике, нарочито ону „индо-пацифичку“ екипу. Тако је било провокативних америчких коментара о кинеској реформи изборног система у Хонгконгу, осетљивом питању Далај Ламе које је везано за кинески Тибет, итд. Још прошле среде се ракетни разарач америчке ратне морнарице сјурио кроз Тајвански мореуз, што је био трећи пролаз америчког ратног пловила кроз ову област откако је Бајден ступио на дужност председника.

Фундаментално је то да се Бајденова администрација неће одрећи свог непријатељског менталитета према Кини (што рефлектује и домаће америчко становиште), па ће односи остати у сложеним оквирима надметања комбинованог сарадњом и системским ривалством. Не чуди што кинески аналитичари упозоравају против било каквих високих очекивања од предстојећих разговора, али истовремено црпе тиху сатисфакцију из чињенице да је Бајденова администрација преузела иницијативу да закаже „стратешки дијалог“ високог нивоа, и то што је пре могуће – што је само по себи „позитиван развој“ који сигнализира наду да се преко преговора високог ранга „смер односа две земље може вратити у стабилни и конструктивни колосек“.

Важно је што је предложени нови „2+2“ формат скројен тако да служи потребама дијалога између два нивоа доношења одлука у Вашингтону и Пекингу, што би могло да утре пут за ресет кинеско-америчких односа. Дакле, не само да донесе предвидивост и стабилност, него и ране плодове.

Како замах против пандемије добија на снази, а огромна економска помоћ од 1.9 билиона долара бива законски одобрена, Бајден ће сада тражити успехе на спољнополитичком фронту који би могли да се претворе у потпору његовој домаћој агенди, али и да помогну у решавању светских изазова. Пекинг то зна и биће спреман са својим предлозима за ресет.

 

Насловна фотографија: Tim Rue/Corbis via Getty Images

 

Извор Indian Punchline

standard.rs

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.