Александар Дугин: Кад се постави питање истине, и Русија се пречесто обраћа глобалистима и либералима

ИСКРА на Фејсбуку

Александар Дугин (Извор: Печат)

Суверенитет који је Путин повратио има технички, ресурсни и материјални карактер. Очигледно да савремена Русија нема интелектуални суверенитет, нити разумљив суверени Логос

Држава се понаша као да има монопол над истином. И то чини свака држава, чак и ако то сама на све могуће начине негира (у том случају, монопол је пренет на неку наднационалну структуру).

У средњем веку се то отворено признавало и означавало посебним термином – auctoritas, што је истовремено подразумевало и непорециви ауторитет у области знања и постојање државне моћи довољно јаке да поткрепи тај ауторитет.

Применимо сада тај принцип, који је апсолутно тачан, без обзира да ли се прокламује или скрива, на нашу државу. И ту нам већ постаје непријатно.

Ако руска владајућа класа има монопол над истином, а она се понаша као да га има, онда би то требало да се бар у нечему манифестује. То јест, владајућој елити је сасвим могуће, и више од тога, неопходно – упорно постављати питање: шта је (по вама) истина?

И да видите само шта ће онда бити…

Одмах ће постати очигледно да власти нешто крију.

И следећи корак: постаће јасно да оне о томе уопште никада нису размишљале и да се нису ни најмање потрудиле да трагају за истином (на коју имају безусловни монопол који произлази из саме природе власти).

И ту долазимо до објашњења читавог низа тешких тренутака савремене Русије.

Русија заиста има одређену количину суверенитета коју је Путин борбом повратио после 90-их или је изнова створио. Али, тај суверенитет има технички, ресурсни и материјални карактер.

На нивоу истине – епистемологије, идеја, нормативних структура мишљења – постоји огромна празнина. Сасвим је очигледно да савремена Русија нема интелектуални суверенитет, нити разумљив суверени Логос.

И пошто је то тако, кад год је потребно донети фундаменталну (а не практичну или техничку) одлуку, темељи се траже у нечему спољашњем – оној инстанци која претендује да поседује истину на глобалном нивоу. И зато често имамо осећај да су у Русији од 90-их институције спољне управе остале нетакнуте и да земљом још увек управљају неке друге инстанце, а не постојеће структуре власти.

Наша власт има монопол над оним што ни сама не зна. А када се отвара питање истине, она се по том питању обраћа онима који инсистирају да је знају – либералима и глобалистима.

И мада се то не догађа сувише често (због тога што се за истину код нас нико особито не интересује), у одређеним – критичним ситуацијама – управо то се дешава.

Опрема: Стање ствари

(Факти, 9. 9. 2020)

stanjestvari.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.