Желидраг Никчевић: Шта им је скривила књижевност?

Сјећате се сигурно: као типична филозофски настројена будала, бивши премијер је у свакој трећој на једвите јаде склепаној реченици свечано саопштавао да је нешто МЈЕРА нечега.

И збиља, мало помало – он сâм је постао мјера наше катастрофе. Ево зашто.

Ако ја сад кажем (и лако докажем) да је З. Кривокапић неписмен и да његово бунцање с литературом нема никакве везе – да ли сам ја злобан и политички мотивисан?

Ако кажем да су владика Методије и отац Гојко синоћ учествовали у карикатуралном срозавању елементарног појма књижевне умјетности – да ли тиме вријеђам нашу свету Цркву?

Не бих рекао. Прије ће бити да ови црквени и политички ауторитети вријеђају нас, који још увијек мислимо да је за писање књига потребно знати падеже.

Како је то уопште постало могуће: озбиљни и школовани људи убјеђују нас да је полупијано завијање у ствари опера? Да је тешки инвалид у ствари лаки атлетичар.

Шта им је скривила књижевност?

(Господе Боже, „бајкописац” се ХВАЛИ да је његов рукопис ПОГЛЕДАО Матија Бећковић, кад су се „упознали у пролазу”. И наредио: „Објављуј!”)

Већ сам питао оца Гојка: зар није Христос једном истјерао из Храма трговце и фарисеје, заједно са говедима?

Да сам ја нека власт, ставио бих и Храм и књижевност под полицијску заштиту од трговаца, фарисеја – и говеда.

(Фејсбук страница Желидрага Никчевића)