Зашто је закон за Хиландар који доноси Србија – историјски

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Спутњику уступила Задужбина Хиландара

Пред посланицима Скупштине Србије предлог је историјског закона о очувању културно-историјског наслеђа Хиландара који ће осигурати подршку у очувању манастира. Закон неће штитити само Свету српску царску лавру, већ и наше културно наслеђе на целој територији Свете Горе, каже за Спутњик директор задужбине Хиландара у Србији Миливој Ранђић.

Држава Србија ће по први пут законски бринути о очувању културно – историјског наслеђа манастира Хиландар, али и оног које није материјално.

Закон о заштити културно историјског наслеђа Хиландара

Миливоја Ранђића затекли смо управо у Хиландару где су у току договори око плана обнове у следећој години.

Наш саговорник не крије задовољство због доношења овог Закона, јер је, како каже, реч о сталној бризи за очување наслеђа на Хиландару. Он објашњава да је подршка заправо усмерена према циљевима који сами по себи дефинишу значај и важност Хиландара.

„Усмерена је на очување саме установе, као најстарије српске установе, то подразумева бригу за његов текући живот, али изнад свега за заштиту непокретног наслеђа, градитељског наслеђа, за заштиту покретног наслеђа, а ту је и посебна подршка истраживачким активностима и презентацији наслеђа, блага Хиландара, од његове ризнице, која је својеврсни музеј, до живог наслеђа манастира.

„Хиландар сабира, он није један прост манастир, говоримо о нечему што би се код нас у Србији дефинисало као просторна културно – историјска целина. Дакле, говоримо о интеракцији више фактора, манастирског братства, манастирских здања, посебног начина живота који се овде гаји и онога што је у окружењу манастира“, каже Ранђић и подсећа да на простору од Хиландара ка морској обали има још неколико десетина споменика културе који су део његовог наслеђа.

Српско наслеђе на Светој Гори

Када мислимо на Хиландар, често кажемо Света Гора. Ранђић објашњава да та формулација није далеко од истине, јер српско културно наслеђе, не у формалном, већ у смислу припадности по пореклу, постоји изван основне просторне културно – историјске целине манастира са непосредним окружењем.

„Говоримо о испосници Светог Саве у Кареји, о Моливоклисији, једној прелепој келији са дивним сликарством из 14. века. Говоримо о још неколико келија, о томе да нам се рукописно наслеђе налази и у другим манастирима. Бранковићи су били и ктитори манастира Светог Павла где се до 19. века налазила и Саборна манастирска црква коју је подигао деспот Ђурађ. Бранковићи су и ктитори манастира Есфигмен. Наши владари, посебно цар Душан, а пре свих Свети Сава помагали су и друге манастире, ту је и Радич Поступовић који је био ктитор манастира Констамонита“.

Закон о очувању културног и историјског наслеђа предвиђа и формирање Комисије за манастир Хиландар, као посебно радно тело. Слична комисија постоји и сада, састављена је од највећих стручњака из области културног наслеђа.

Од почетка обнове ова комисија је дефинисала приоритете обнове, према пројектима распоређивала новац, али је и обављала надзор над извођењем грађевинских и конзерваторских радова и пратила да ли су средства наменски трошена. Пред новом комисијом биће и нови изазови.

„Средства за обнову изгорелог дела су углавном обезбеђена, сада када се ради надаље, морају да се одређују приоритети. Њих ће пре свега ће на предлог манастира, али и Задужбине и установа заштите, одређивати комисија. Ту морамо да будемо реални, једно је обезбедити средства, али морамо да испунимо и друге ресурсе, људске“, истиче Ранђић.

Истраживање непресушне ризнице

Трећа, једнако важна целина Закона односи се на истраживачке делатности везане за Свету српску царску лавру. Хиландар је непресушна духовна, али и историјска ризница из које су, управо током обнове избијали нови слојеви.

„Део људи који овде бораве да би изводили радове, обавља и истраживања. Сви градитељски радови које смо обавили на реконструкцији, које нам је, нажалост, омогућио пожар, дали су нам нови увид, не само у технике градње, већ и у боље разумевање структуре којом је манастир настајао и на који начин се развијао. То нам је доста помогло и у разумевању шире слике о манастиру Хиландару“, каже Ранђић.

Грчка је, иако је била закључана, омогућила приступ нашим стручним екипама и радницима, Ранђић се нада да ће пандемија ипак стати, јер ће то олакшати посао, а на реду је највећи изазов од великог пожара.

Обнова још два конака

„На реду је обнова преостала два конака Дохије и Игуменарије, једина два конака који још нису сређени. Дохија би до краја године требало да буде под кровом, на њој ће бити посла и следеће године, када коначно почињу и радови на Игуменарији, конаку из кога се 2004. године проширио пожар. Изазов, пре свега статички, биће два параклиса са куполом. Истовремено радиће се и на проблему југозападног бедемског зида, чија је нестабилност била и основни узрок пожара, због пуцања канала димњака“.

Србија је до сада за обнову Хиландара дала 1,7 милијарди динара, највише у овој години, 360 милиона динара. Процена је да ће обнова манастира у целости бити завршена до краја 2023. године.

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.