Вуксановић: Андрић – писац српског језика који припада свима

ИСКРА на Фејсбуку

Миро Вуксановић (Фото: РТС)

Књижевник, академик и предсједник Управног одбора Андрићеве задужбине Миро Вуксановић рекао је, поводом 60 година од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу, да би тебало истицати истину да је Андрић и прије тога припадао свјетској књижевности, те да је он писац српског језика који припада свима.

– Андрић је једини писац српског језика чија су дела преведена на педесетак језика и чија се издања сваке године обнављају – нагласио је Вуксановић за Срну.

Он је подсјетио да је само у посљедњих 10 година изашло око 5.000 Андрићевих радова и текстова о њему.

– Толико за пола века остваре наши познати песници. Андрић је међу нама, јер је његово дело жива књижевност, јер су његове мисли трајног значаја, јер су његове теме вечна прича о човековој судбини која кроз времена остаје иста – истакао је Вуксановић.

Он је додао да је Андрићев примјер јединствен и зато на више начина провоцира људе различитих склоности.

– Он је и жртва непоузданих људи који хоће у јавност преко Андрићевог имена. Андрића треба штитити од лажи и подвала, а то се најбоље постиже објављивањем и читањем његових аутентичних текстова – указао је Вуксановић.

Тамо је, навео је Вуксановић, достојан одговор свима који Андрића руже, који то раде по наруџби и који се даве у својим лошим намјерама.

– Андрић је знао с ким ће имати посла и оставио је дарове свима, по заслузи и правичности – оцијенио је он.

Вуксановић је истакао да је „Андрић место за учење“, те да је дужност свих да поштују пишчева опредјељења.

– Он је изабрао Београд и за живот и за своју Задужбину, а Српска краљевска академија га је изабрала за свог члана кад је имао 34 године. Андрић је писац српског језика који припада свима – нагласио је Вуксановић.

Шведска академија додијелила је 26. октобра 1961. године Нобелову награду за књижевност српском писцу Иви Андрићу.

Било је то високо признање писцу који је романима „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“ и низом других дјела приказао свијету до тада мање познате људе и судбине са Балкана.

Нобелов комитет образложио је награду „епском снагом којом је Андрић обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.

На раскошној стокхолмској сцени, испред дипломатских представника шведске владе, Андрићу је 10. децембра 1961. године уручена Нобелова награда за књижевност.

Андрић је бесједом „О причи и причању“ захвалио за признање.

РТРС, СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.