ВИШЕГРАД: Средњошколци обиљежили 44 године од смрти Иве Андрића

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: С. Гарић

Ученици и професори Средње школе „Иво Андрић“ из Вишеграда положили су данас цвијеће на споменик Иви Андрићу крај вишеградске ћуприје и у Андрићграду, поводом 44 године од смрти српског књижевника и нобеловца Иве Андрића.

Професор те школе Дијана Инђић Милошевић рекла је да су ова обиљежавања значајна јер се на тај начин чува успомена на Андрићева дјела, ученици се подстичу да их читају, анализирају, јер је Андрић најбољи писац менталитета БиХ и Вишеграда и босанског човјека.

„Андрић је долазио више пута у Вишеград и након добијања Нобелове награде. Одређену суму новца поклонио је босанскохерцеговачком библиотекарству. Био је радо виђен гост у Вишеграду и вишеградској гимназији“, навела је она.

Фото: С. Гарић

Ученик четвртог разреда Настасија Пухало рекла је да на часовима српског језика уче о Андрићу и његовим дјелима.

„Поносна сам што живим у Вишеграду и што сваки дан имам прилику да пређем преко ћуприје и што много знам о Андрићу и његовом дјелу“, истакла је она.

Велики српски књижевник и нобеловац Иво Андрић умро је на данашњи дан прије 44 године, а иза себе је оставио велики књижевни опус. У Андрићевом животу смјењивале су се књижевна и успјешна дипломатска фаза.

Фото: С. Гарић

Андрић, рођен у мјесту Долац 9. октобра 1892. године, а преминуо у Београду 13. марта 1975, био је српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.

Године 1961. добио је Нобелову награду за књижевност „за епску снагу којом је обликовао теме и приказао судбине људи током историје своје земље“.

Андрић је у младости био припадник напредног покрета Млада Босна и страствени борац за ослобођење јужнословенских народа од Аустроугарске монархије.

У аустријском Грацу дипломирао је и докторирао, а вријеме између два свјетска рата провео је у служби у конзулатима и посланствима Краљевине Југославије у Риму, Букурешту, Грацу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви и Берлину.

Фото: Срна

Био је члан Српске академије наука и уметности. Његова најпознатија дјела су „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Проклета авлија“, „Госпођица“ и „Јелена, жена које нема“, затим низ узбудљивих приповједака, поетски записи…

У својим дјелима углавном се бавио описивањем живота у Босни за вријеме отоманске власти.

СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.