ВЕЛИКАН: Селимовићева дјела доказала истрајност

ИСКРА на Фејсбуку

(Меша Селимовић) Фото: архив

На данашњи дан 1982. године преминуо је један од најзначајнијих писаца 20. вијека Мехмед Меша Селимовић. Стваралачки опус овог књижевног великана оставио је значајан траг у корицама свјетске књижевности.

Мехмед Меша Селимовић био је члан Српске академије наука и умјетности, а његов књижевни опус отвара бројне теме о малим обичним људима уплетеним у вртлог националних интереса.

Завршио је Филозофски факултет у Београду и до Другог светског рата био је професор у Гимназији у родној Тузли. По изласку из усташког логора 1943. године одлази у партизане, а након рата постаје директор драме Народног позоришта у Сарајеву, умјетнички директор Босна-филма и главни уредник „Свјетлости“.

– Меша Селимовић је до свог пуног стваралачког гласа и мјере дошао тек са романом „Дервиш и смрт“ који је објављен 1966. године, односно романом „Тврђава“, који се појавио 1970. – сматра Ранко Поповић, професор на Филолошком факултету Универзитета у Бањалуци.

Због прогона којем су га подвргли поједини политичари, највише због тога што је себе дефинисао као искључиво српског писца, Селимовић је прешао у Београд у којем је остао до краја живота.

– Тамо се позиционирао врло препознатљиво и карактеристично, негдје између мудре сентенциозности Његоша и лиричности народне баладе. Између разобручености надреалиста и стишаности реалиста – додао је Поповић.

Најзначајнија дјела којима се уписао у корице српске књижевности су романи „Дервиш и смрт“, „Тишине“, „Тврђава“, „Магла и мјесечина“, али и бројне збирке приповједака, студије, есеји и мемоарска проза.

Меша Селимовић је добитник бројних књижевних награда и признања.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.