В. Кецмановић: Нинова награда је постала „награда за југословенство и антифашизам“

ИСКРА на Фејсбуку

Foto: iskra

Књижевници Владимир Кецмановић и Игор Маројевић, који су међу 18 писаца потписника писма о бојкоту награде недељника НИН за роман године, објашњавају да је највећи проблем са овим признањем некомпетентност жирија. Маројевић је ФоНету изјавио да би жири требало да чине петоро књижевних критичара који прате савремени српски роман, што са овим жиријем није случај, јер у њему влада произвољност. Он је упитао зашто људи који се не баве савременим српским романом, одлучују о савременом српском роману.

„Шта један песник који жирира Бранка Миљковића зна о савременом српском роману, шта о томе зна уредник једног доброг часописа, али који се бави углавном страним писцима, шта зна један филозоф који каже да је ова књига одлична? За то је потребно поткрепљење, а он не зна основе писања о књигама“, рекао је Маројевић и то оценио као аматеризам.

Кецмановић је у ФоНетовом серијалу Без рукавица истакао да у жирију морају да буду људи који се дуже време баве критиком и имају угледа у томе, а да иза суда књижевног критичара мора да стоји одређена школа „То је као да кажете он има таленат за лекара, па може да вас лечи. Говорим о Теофилу Панчићу, кажу он се дуго бави критиком. Знате колико надрилекара има у Београду, дајте их ставите у неку комисију да одлучују о нечему“, рекао је Кецмановић.

Он сматра да у жирију за награду недељника НИН не би требало да буде ни филозоф, ако ће то бити озбиљна награда. „Имате човека са никаквом школом за књижевност, другог човека са никаквом школом за књижевност, који се бави филозофијом. Не испуњавају основне услове. Не знам шта је Маријан Чакаревић завршио, али његов критичарски рад је танак“, оценио је Кецмановић.

Ни Кецмановићу, ни Маројевићу, није се допала изјава уредника културне рубрике у НИН-у, који је рекао да он одлучује о жирију, па га Кецмановић назива „клинцем“, док га Маројевић назива „чиновником“. Маројевић је још негодовао због његове изјаве у којој се пита да ли неко очекује да НИН-ова награда „нормира“ културу и узвраћа да се од НИН-ове награде управо то и очекује.

Као још један од проблема, двојица потписника издвојила су то што се, према њиховом мишљењу, награда додељује само за одређену тематику, ону која се односи на југословенство и антифашизам. Маројевић је оценио да је избор књига, као и састав жирија, био „идеолошки монолитан“. „Све се тиче екс ју простора и уопште југословенске идеје и ревитализовања те приче“, прецизирао је Маројевић.

У средини која има 200 романа годишње, различитих тема, различитих поетика, тако свести на идеологизоване књиге, према његовом уверењу, значи да политички разлози имају превагу у односу на књижевне.

Кецмановић додаје да је приметна потпуна идеолошка острашћеност у жирију, која искључује било какву књижевну расправу. „Они кажу да их занима југословенство и антифашизам. Ко се тиме не бави, он није подобан да се разматра. Онда нека кажу да је то награда за роман који се бави југословенством и антифашизмом. Пошто то неће да кажу, онда ми нећемо да им дајемо легитимитет“, поручио је Кецмановић.

Он је нагласио да је „завршио са НИН-овом наградом“, док је Маројевић истакао да је и раније желео да се повуче, али да је видео да индивидуални чин не помаже, већ да само колективни гест може нешто да направи. Маројевић је објаснио и да раније књиге није повлачио јер је био уредник у Лагуни, и да је био лојалан као уредник, како је сада лојалан као аутор.

Он је подсетио да је овогодишњи добитник Саша Илић једном раније повукао своју књигу из конкуренције за НИН-ову награду, да то није образложио, да је био противник НИН-ове награде и тражио од неких добитника да је врате, па је сада ред да „видимо њега“.

Маројевић је, ипак, оценио да је књига Пас и контрабас Саше Илића једна од бољих међу добитницима у овом веку. Кецмановић је оценио да је занимљиво да представници жирија спочитавају прошлогодишњем добитнику НИН-ове награде Владимиру Табашевићу што се придружио бојкоту, али им не смета што је овогодишњи добитник давно прогласио бојкот и никада га није повукао. „Они су му под бојкотом дали награду и под бојкотом ће да је прими“, предочио је Кецмановић.

Упитан о ставовима да су међу потписницима бојкота награде они је нису добили и да је зато и бојкотују, Кецмановић је одговорио да међу 18 потписника, њих 14 ове године није конкурисало за НИН-ову награду. Он тврди да „жири инсистира на томе да би на тај начин објаснили мотивацију, јер им не одговара да је објасне на други начин“. „Интересантно је да се одговор базира на тој причи, јер немају одговор на питање о својој некомпетентности и идеолошкој затуцаности“, рекао је Кецмановић и додао да им смета и што је потписник и Табашевић, који је добио награду.

Маројевић, који је био у ширем избору за овогодишњу НИН-ову награду, као „пијачарски аргумент“ тумачи наводе да они који губе имају право да се љуте. Како је поручио, њему награда не треба, јер је он своју публику давно стекао и да није рањеник који не може другачије да стекне публику.

Приликом доделе НИН-ове награде 20. јануара, председник жирија Теофил Панчић рекао је да су овакве и сличне критике већ део традиције, али и да се жири руководио искључиво квалитетом пријављених романа. „Награда иде само једном и љуте се многи који нису тај један или та једна те године. За то имају разна покрића“, оценио је Панчић.

Према његовом објашњењу, „некад су она идеолошка, некад су питање компетентности или некомпетентности жирија или чак корумпираност жирија“. „Дакле, увек постоји разлог којим ће човек који није добио неку награду прогласити себи и свету око себе ‘зашто је није добио кад сви знају да је требало да је добије’“, рекао је Панчић. Он је истакао да је жири остао у границама елементарног интелектуалног поштења и да су реакције које је изазвао и које ће тек изазивати – последица те чињенице.

 

Насловна фотографија: Медија центар Београд

 

Извор ФоНет/Данас, 23. јануар 2020.

standard.rs

3 коментара

  1. Mišo каже:

    Jugoslovenstvo propalo ono što je je Srbiji nanelo samo štetu na svakom polju njenog postojanja na sreću više ne postoji.Neznam na koje ovaj mudrac sa papira misli, Jugoslovenstvo. Pitam se kome to ovom izjavom čini uslogu onima koji su uz pomoć srpske krvi i života srpsskog naroda dobili države pa sada pljuju po celom svetu po srpskom narodu blateći i ujedno i sve što je srpsko kao da treba da nestane sa lica ove zemlje.
    Slobodumni ljudi se bore protiv totalitarizma a to su podjednako i fašizam i boljševizam, koji je preko Broza i njegovih istomišljenika ušao na prostaru propale jugoslovenske države.

  2. Milo каже:

    Jugoslovenstvo i nazovi antifašizam kao svojevrstan fašizam. Ko ne vidi, kao da ne vidi ni šumu od drveća.

  3. bogdan šuput каже:

    Ovo su povredjene „sekaperse“
    upstalom,nijedan,svojim književnim uradcima ne dobacuju do šireg izbora za NIN-a

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.