Сцена из филма, Foto: Cinefest
Бивши председник Уругваја, харизматични Хозе Мухика неконвенционалним животним стилом и хуманистичким начином вођења државе дуги низ година привлачио је пажњу светских медија, а о њему је снимљено више дугометражних документараца. Један од најрепрезентативнијих је дело нашег реноминаног аутора Емира Кустурице „Ел Пепе, један узвишени живот“.
Снимање Кустуричиног филма је почело 2014. године, током Мухикиних последњих месеци на челу земље и првих дана по напуштању места председника, док је радио на својој фарми, шетао пса и бринуо се о свом цвећу.
– Он је вероватно једини политичар на свету који није корумпиран – изјавио је Кустурица за човека познатог као „најсиромашнији председник на свету“.
Мухика је своју плату поклањао у добротворне сврхе и живео у убеђењу да када ти већина поклони власт, мораш да живиш као већина, а не елита. Почео је као герилски борац, пљачкао је банке, борио се против фашиста, и провео је 13 година у затвору где се посветио учењу. Био је министар пољопривреде, затим премијер, и на крају 40. председник Уругваја, вероватно и највољенији председник једне земље у савременој историји.
– Био сам шокиран кад сам видео да људи плачу зато што се председнику завршава мандат. Била је толика гужва да сам замало сломио ногу у покушају да направим добар снимак. Као да су Ролингстонси дошли у град… Постоји разлог зашто су Уругвај звали Швајцарска Јужне Америке. Када паднете у депресију због свега што се дешава у свету, барем имате један пример успешног друштва – изјавио је Кустурица.
Кустурица и Мухика водили су низ разговора на председниковој фарми, током обиласка најсиромашнијих делова Уругваја, затим у седишту Уједињених нација или возећи се по крају у Пепеовој Фолксваген буби из 1987.
Кустурица и Мухика, Foto: CEBEF
Филм, такође, прати Мухику у Костарици, Мексику, Вашингтону и Њујорку где он одржава говоре и упозорава свет на судбоносне последице савременог капитализма. Кроз филм, Кустурица нам даје увид у Пепеову визију планете и борбама за власт, делећи идеале које је Мухика подржавао читав живот.
Кроз филм упознајемо и његову вечиту партнерку, уругвајску потпредседницу, Луцију Тополански, као и његове пријатеље и политичке саборце, од којих су многи били затворени са њим током диктатуре у Уругвају.
– Не бих био то што јесам. Био бих замрзнут као статуа без година проведених у самоћи у затвору – каже Мухика делећи са Кустурицом своје искуство које је имао као политички затвореник у седамдесетим годинама, током периода државног тероризма широм Латинске Америке.
Од првог затвора, који је сада претворен у тржни центар, Пепе се присећа година у којима је његово ратно име било Факундо и када је бити млад револуционар значило радити на егалитарном друштву без глади, неправде и опсценог богатства.
Пепе никада није допустио да ти идеали нестану и они су га претворили у најнетипичнијег председника на свету: донирао је своју плату сиромашним заједницама, никада није напустио своју фарму и никада није везао кравату или користио кредитну картицу. Комбинујући своју улогу у канцеларији са великом страшћу за гајењем цвећа, он је трансформисао Уругвај у узор иновативне и прогресивне политике у областима као што су заштита животне средине и легализација марихуане.
– Достизање утопије захтева темељну промену свести. Кроз свој животни пут и лични пример, Хосе Мухика даје наду у остварење идеала. Његова љубав према животу и природи је у сржи његове идеологије. Дубоко импресиониран њим и његовим радом, тужан што моја земља никада није имала таквог председника, славећи утопију и врлину, направио сам овај филм – казао Емир Кустурица.
– Занима ме тај човек који је срећан док вози свој трактор и ради на фарми, човек са научном преданошћу свом цвећу, човек који је у исто време имао снажан утицај на свет политике, управо зато што је тако јединствен – додао је редитељ о свом приступу снимању филма „Пепе, један узвишени живот“.
Филм говори о искуству припадања урбаној герилској групи и прилици да се затим постигну мир и мудрост да се преиспита савремени свет.
Овај документарац посвећен Хосеу Мухики, имао је светску премијеру на 75. Мостри. Српски редитељ и бивши уругвајски председник уписали су се тако пре пет година међу звезде венецијанског фестивала.
– То је једина биографија у свету коју бих ја радо заменио за своју… Он је био, како они зову – милитантни политичар, па је на крају завршио као председник. Политичар који напушта сцену, а сто хиљада људи долази да му каже да га воли и плаче за њим, то је каријера политичка која није постојала, барем да ја знам – казао је том приликом за РТС редитељ Емир Кустурица.
Мухика је тада изјавио да је било тешко да од левичарског герилца преко политичког затвореника стигне до председника државе.
– То вам је као када велики брод морате да возите правим путем. Нисам о томе ни имао времена да размишљам, али живот и његова стварност једноставно вас подстичу на то – рекао је бивши уругвајски председник.
Он је последњег дана на месту председника државе, поручио народу: „Не одлазим, ја тек долазим.“
– Хтео сам да кажем да ћу се и даље борити за идеје. Трудим се да сејем идеје. Попут биљака које ничу из семена, од којих неке процветају, тако и ја покушавам да сејем идеје међу младим људима – објаснио је за РТС Мухика.
Подсетимо, филм је 2019. године имао српску премијеру, а приказан је и на отварању Кустендорфа.
„Да нисам био у затвору, био бих слабији, површнији, окренут личној користи… Рећи ћу ти нешто, Кустурице, некад је лоше добро. И обрнуто, добро је често лоше“, једна је од мисли из филма Пепеа Мухике
„Ако те је изабрала већина, мораш да се трудиш да живиш као већина, а не мањина„, још је један став који Мухика говори у Кустуричину камеру.
У филму Кустурица вешто комбинује интервју с њим и његовим политичким саборцима из млађих дана, са документарним материјалима, Мухикиним сликама, исечцима из новина… док истовремено снима Мухику у башти док негује цвеће, вози трактор, посећује сиромашне квартове…
Од половине филма пред нама је слика Мухике непоколебљивог револуционара који се не каје што је у младости пљачкао банке изражавајући тако протест против капитализма и банкарског система, који сматра највећим злом
„Нашли су начин да се богате а да ништа не раде. Кад уђеш у банку са калибром 11,43, осећаш се моћним“, говори Мухика кроз смешак.
Кустурица снима Мухику и док се због својих идеја сукобљава на улици са својим вршњаком, политичким неистомишљеником. Интервјуише његову жену, такође левичарку револуционарку, која му је фалсификовала документа и тако је кренула њихова љубав коју ништа није могло да уништи до данашњих дана. Мухика и његови пријатељи се не либе да проговоре о актуелном политичком тренутку оптужујући Америку и НАТО за изазивање криза по свету.
Кустурица коначно успева да ухвати емоцију Мухикиног последњег обраћања са места председника. Људи пресрећу његову „бубу“ на путу ка централном тргу са заставама да га додирну и пољубе. Новинари га питају шта је радио последњег дана: „Возио сам трактор“, каже.
На тргу народу поручује: „Да имам два живота, опет бих се борио за тебе“ и „Хвала вам на загрљају“.
– Најважније од свега је што смо добили документ, профил једног човека каквог више нема. Где у свету постоји председник који одлази и ког испраћа 200.000 људи? То је значење тог наслова „Пепе, један узвишен живот“. Највећа срећа је кад човек може да буде близу таквих људи и кад може да проведе неко време с њим – истакао је Кустурица наком приказивања филма на Мећавнику.
Филм је те године имао и домаћу премијеру на Фесту, а Кустурица је тада изјавио:
– Сам крај много говори; један владар предаје ленту, људи му одушевљено аплаудирају на одласку, и он потом, без икакве пратње, са својом женом оде на пиће у један од барова у Монтевидеу. То је данас незамисливо, не само у Србији.
Хосе Мухика преминуо је јуче у 89. години.