Уништавање и присвајање јерменског културног и историјског наслеђа у Азербејџану и Нагорно-Карабаху (Арцаху)

ИСКРА на Фејсбуку

Пре годину дана, крајем септембра 2020. године, азербејџанском офанзивом започет је нови сукоб у Нагорно-Карабаху (јерм. Арцах), подручју насељеном углавном Јерменима. Након четрдесетчетвородневног рата који је Азербејџан водио уз помоћ Турске и исламистичких плаћеника са севера Сирије, посредством Русије 9. новембра склопљено је примирје. Овим примирјем, поражена јерменска страна обавезала се да, по унапред утврђеном плану, супротној страни препусти велики део територије коју је до тада контролисала међународно непризната Република Арцах, на којој се налази, између осталог, за Јермене и врло важан град Шуши (азер. Шуша). Наиме, реч је о областима које су међународно призната територија Азербејџана а које су Јермени држали од првог рата деведесетих година. На њима се налази велики број јединствених јерменских културних и верских споменика који су током сукоба, уз војне и цивилне циљеве, такође били мета азербејџанских напада.

Договорена предаја територија у азербејџанске руке појачала је страх од уништавања миленијумима старог јерменског споменичког наслеђа на тим просторима. Да тај страх није био без основа, потврђују и догађаји у периоду 1997-2006. године са простора Аутономне Републике Нахичеван, која је део Азербејџана, али се налази између јужног дела Јерменије, Ирана и Турске. У том је раздобљу у Нахичевану, а нарочито на гробљу у Џулфи (јерм. Југха, в. оквир), уништено 89 јерменских цркава, 5 840 хачкара (јединствених у камену туфу клесаних заветних стела са крстом у средини) и 22 000 надгробних споменика, од којих неки потичу и из прехришћанског периода. Додатни проблем представља хиљаде незаштићених и лоше документованих споменика на, за Јермене, изгубљеној територији. Према извештају омбудсмана Арцаха, на подручју ове непризнате републике налази се око 4000 јерменских културних локалитета, укључујући 370 цркава, 119 тврђава, као и других историјских и културних споменика. Цркве датирају од 4. до 21. века, међу којима се као најважнији археолошки локалитет истиче Тигранкерт Арцаха који датира још од 1. века пре Христа а укључује слојеве и до 13. века после Христа.

У сусрет роковима за предају територија, Јермени су уклањали звона, крстове, хачкаре из манастира Дадиванк (9-13. век) у области Калбаџар, што је заменик азербејџанског министра културе Анар Каримов назвао илегалним, јер су то, по његовом мишљењу, предмети који припадају албанској култури.

Албанизација

У намери да успоставе везу са античком кавкаском Албанијом и тиме оправдају азербејџанске претензије на тај простор, још од педесетих година 20. века азербејџански научници су у совјетском Азербејџану пропагирали теорију по којој су кавкаски Турци, данашњи Азербејџанци, повезани са том ишчезлом античком културом. Из истог разлога су јерменски споменици „албанизовани“ једноставним брисањем и уклањањем јерменских натписа, док је Јерменија називана Кавкаском Албанијом. Потоња уништавања која су спроводиле власти независног Азербејџана се у најмању руку косе са оваквим теоријама. Треба напоменути да, сем азербејџанских научника, нико не сматра ову тезу основаном, па тако Томас де Вал (Thomas de Waal), познавалац прилика у тој области, назива азербејџански ревизионизам бизарним. Иако су временом азербејџанске власти напустиле расправе о „кавкаским Албанцима“, током и након последњег рата изнова су изношене тврдње како су припадници малобројне хришћанске Уди заједнице, који живе у Азербејџану, баштиници албанске културе. Удима се тиме даје право на „јерменизоване“ споменике, па је тако из њихових редова постављен свештеник за манастир Дадиванк. Наводна брига о том наслеђу није подстакла власти да било шта номинују за Листу светске баштине УНЕСКО.

 

Џулфа/Југха

Џулфа је највеће јерменско гробље ван територије Јерменије на коме се у 17. веку налазило око 10.000 хачкара и других споменика. До 1998. године, када је Нахичеван постао део Азербејџана, остало их је свега 2 000. Најстарији споменици датирани су у 6. век, док су неки од најпознатијих хачкара били из 15 и 16. века. Према Међународном савету за споменике и локалитете азербејџанске власти су уништиле већи део гробља између 1998. и 2002. године. До краја августа 2005. године, када га је видео шкотски новинар Стивен Сим (последњи инострани очевидац са Запада), гробље још увек није било уништено, али је према сведочењу азербејџанског новинара из Института за рат и мир, било потпуно уништено до априла 2006. године. Са споменицима су уништени и посмртни остаци сахрањених. Снимци које је направио почивши јерменски епископ Ншан Топузијан (Nshan Topouzian) с иранске стране границе децембра 2005. године, показују азербејџанске војнике који уништавају јерменске споменике и остатке утоварују у камионе. Покушај Европског парламента да истражи случај забраниле су власти Азербејџана, а новинарски извештај из 2006. године, потврдио је да нема више трагова споменика, док се на сателитским снимцима види да је ту направљено војно стрелиште. Новинар британског Гардијана тврдио је 2019. године да је Азербејџан забранио све званичне посете Џулфи, као и другим локацијама где су се некада налазили јерменски споменици, као и да власти поричу да су Јермени ту икада живели.

 

Систематска кампања уништавања

Пример гробља у Џулфи није једини. Како ће се показати оно је само део једне шире системaтске кампање уништавaња и присвајања јерменског културног и историјског наслеђа. Према извештају који је 2019. године објавио веб-протал Hyperallergic, у раздобљу између 1997. и 2006. године, власти Азербејџана су девастириле око 28 000 средњовековних јерменских споменика у Нахичевану. Међу похараним споменицима налази се катедралнa црква Св.Томе у Агулису, која се сматра једном од најстаријих цркава на свету. Према изјавама азербејџанских званичника, ниједан од ових уништених споменика никада није ни постојао. Сам азербејџански председник Илхам Алијев је у свом говору из априла 2006. године то назвао „лажним и клеветничким информацијама“ које је измислио јерменски лоби. Уопште узев, од раних деведесетих било какве критике поступака азербејџанских власти се одбацују као „јерменска пропаганда“, док азербејџански наратив још подразумева јерменску агресију, етничко чишћење, масакр у Хоџалију, окупацију и антиазерску пропаганду коју шири снажна јерменска дијаспора. Неспорна непочинства и проблематичне рестаурације с јерменске стране након првог рата, а које служе као контрааргумент у медијским реакцијама, не умањују озбиљност и обимност корака које азербајџанска страна систематски подузима већ деценијама уназад.

С обзиром на искуство са скрнављењем и уништавањем јерменских цркава у Турској и Азербејџану, многи научници, историчари и свештенство упозоравали су током и након завршетка сукоба на угроженост наслеђа и апеловали на заштиту. Ово је утолико било важније, зато што  није било одговарајуће реакције од колега из Азербејџана. У низу апела, последња се, почетком јула, огласила Europa Nostra, заједно са Европском асоцијацијом археологa. Ове организације посвећене промоцији и заштити културног наслеђа, упутиле су хитан позив за заштиту „интегритета, аутентичности и различитости богатог мултикултурног наслеђа у и око области Нагорно-Карабаха“.

Задатак да чувају културно наслеђе су мировним споразумом добиле Руске мировне снаге. Међутим, проблем представља то што припадници Руских мировних снага нису распоређени на свим местима где је потребна заштита верских и културних споменика. Примера ради, има их у Дадиванку, где обезбеђују свештенство и објекат, али их у другим областима попут Хадрута (азер. Коџавенд) нема. Поједини посматрачи су процењивали да велики и познати објекти попут манастира Дадиванк неће бити одмах на удару, већ велики број мањих цркава и споменика. Иако је рат заустављен, јерменско наслеђе на простору Нагорно-Карабаха је и даље уништавано, чиме су се страхови Јермена да ће се с таквом политиком наставити показали оправданим. Оно што посебно забрињава је чињеница да власти систематском пропагандом подстичу и хране jeрменофобију, што у великој мери и објашњава понашање азербејџанских војника према споменицима.

Видео снимци, који су се појавили на друштвеним мрежама у недељама након што је Азербејџан преузео контролу над територијама, приказују графите на црквама, као и азербејџанске војнике који руше споменике, крстове и друга верска и културна обележја. Један од најупечатљивијих је онај на коме се види азерски војник који стоји на врху капеле, на којој је поломљен крст и виче „Алаху Акбар“, што је неке посматраче навело на закључке о расту исламистичког утицаја. Реч је о капели из 2017. године у месту Мехвакану (азер. Џебраил) која је касније сравњена са земљом. Уништене су и статуе анђела на капији цркве Газанчечоц у Шушију (која је на листи светске баштине УНЕСКО), а сама црква је оскрнављена графитима. Још током сукоба Газанчечоц црква је била у два наврата у истом дану погођена пројектилима. Упркос првобитном негирању да је до напада дошло, једно од образложења за „оправданост“ напада било је то што су се јерменски војници молили унутар ње, те да је Азербејџан дужан да „јерменске терористе избаци где год се они нашли“ (изјава руско-азербејџанског политиколога Садате Кадирове у руском телевизијском програму). Половином марта појавили су се сателитски снимци на којима се видело да су срушене куполе тзв. Зелене цркве (Канач Жам) у Шушију. Азербејџанска страна тврди да је реч о реконструкцији и да су куполе скинуте „ради враћања историјског изгледа Шуше“ и да се радови изводе тачно у складу са изворним архитектонским стилом“, јер је некадашњом изградњом шиљате куполе „храм постепено јеременизован“.У међувремену је декретом Алијева Шуша (азер.) проглашена културном престоницом државе.

Недавна директива Алијева издата након посете цркви Пресвете Богородице (Surb Astvatsatsin) у селу Тсакури у Хадруту (15. марта 2021), да се уклоне јерменски натписи са ове јерменске цркве под изговором да су лажни потврдило је разлоге за забринутост Јермена, јер је раније било сличних поступака. Тако су током рестаурације цркве за потребе Уди заједнице у месту Ниџ (Низх) 2005. године уништени натписи на јерменском језику на зидовима цркве а на три надгробна споменика натписи су исполирани. На овај чин реаговала је и амбасада Норвешке у Азербајџану, јер је била један од финансијера обнове цркве, назвавши га „актом вандализма“. У знак протеста нико из амбасаде није присуствовао отварању цркве. Иако није изнела било какаве поуздане аргументе, азербејџанска страна инсистира на томе да су споменици накнадно постављени у то подручје и третирани хемикалијама како би изгледали старије, те као такви били доказ о јерменском присуству на том подручју. Према писању веб-портала Hyperallergic брисање јерменског наслеђа је олако тумачено у светлу освете због рата у Нагорно-Карабаху, али против таквог гледишта су, како јерменски научници, тако и азербејџански дисиденти. Јерменски историчар Едвард Данијелан сматра да је посреди „наставак геноцида (1915–23) који је произашао из анти-јерменске политике пан-туркизма“.

Нови страхови

Неколико потеза турских и азербејџанских власти уноси нови немир међу Јермене, не само у Арцаху, већ и шире. Један од њих је Ердоганов говор одржан на војној паради организованој у част победе 10. децембра 2020. године у Бакуу, у коме је одао признање Енвер Паши, оснивачу, и Нури Паши, команданту Исламске армије Кавказа. Овај израз поштовања Јермени доживљавају као глорификовање геноцида и показивање нових геноцидних намера јер ове личности сматрају одговорнома за масакре над њиховим сународницима 1918. године. Такође, изложба заробљене војне технике и лутака-модела ланцима везаних, заробљених јерменских војника из последњег рата, у новооснованом „Парку ратних трофеја“ у Бакуу, има свој симболични врхунац у изложеним шлемовима јерменских војника који као да чине својеврсну „ћеле-кулу“. Ова помисао није без основа с обзиром на то да су неки од јерменских заробљеника и дословце били обезглављени.

Азербејџанско одуговлачење ослобађања ратних заробљеника (известан број је проглашен терористима, па тиме не подлежу међународним конвенцијама), нови споразум о савезништву, инциденти на линијама разграничења (14. јула убијен је јерменски војник а било је и неколико нових случајева половином августа), заједничке војне вежбе са Турском (најновије су одржане почетком септембра) и даље појачавају тензије и јерменске страхове да ће сукоб бити обновљен.

 

***

Сличност са уништавањем и присвајањем српског наслеђа на Косову и Метохији је више него очигледна. Оно што забрињава је нереаговање међународних организација попут УНЕСКО. Ћутање поводом Џулфе се доводило у везу са донацијом од 5 милиона долара коју је Азербејџан дао овој организацији, као и с другим сумњивим финансијским трансакцијама повезаних с њеним појединим званичницима. С друге стране, након што се у јануару 2021. године УНЕСКО коначно огласио поводом ситуације у Нагорно-Карабаху, Алијев их је, у већ препознатљивом маниру, оптужио да немају неутрални статус и да раде под утицајем јерменског лобија. Ови су поступци, као и млако и неблаговремено реаговање УНЕСКО по питању Свете Софије, упозорење да се не може потпуно поуздати у механизме међународне заштите културних добара, те су и опомена за даље поступање.

 

Данко Страхинић

Првобитно објављено у листу  “Православље” – новине Српске Патријаршије (бр. 1309, 1. октобар 2021).

Аутор цртежа: Aнамарија Вартабедијан

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

bb aaa mebl fbg aaaa fokj aca bb jci hi abb ktgl gp lt caca dn mul bccc adc abc koq odig djc ccb cdaa pfpc aa smmo fe djb ecg edb aj kr bd cif gfdg cf ks ed gwf mh ae aab ihck upgd coq ghd qqmh de bab dfp ha cj pkq cn bbac nn ag ha gaaa eb da kcd tr eg gpdj gcb iaw bcd bccc abd bh ecci accc bcj gmc kl neoc epo bfee bbcc gdcg hebg egif aaaa aabb idb me ec aaa edbd obd caa aaa aeb aa ab ge cb ddc bea bkee nsxn cbde bks pb drdc bba dfch do ln cabc djfe bfdd bea aa ada inee cai gn dfg gc ahgf ome ki kinb aca db daa jo rksi ag eefe ndj mfdf baad omee hdb khj cbla bccb ba gdhh ggh aadd ispp jkhe me hnie ch ne atom bc ih bg gahe gb ad nah bd ev aa kt jt jll afef aaa ec kw abcc gkmc nes gb ffff aa abbb qqqg iams fi dah gd acab eg sbee cd tpxv kep fbe jmeh cce aa qc cbc kbd gf edf mkfo kac ih ifao def aaa vwdj fi ad to fbnr qqop hmm bcbb aaa db eifn aa lnj dbbd mkg gagd kgj bfec egf jaek abaa ka ab dbba de kcih fh kik hfa gkg bja jti baab cc dbq ag jhg kb dfgf aaaa ah daed da bdd ekkp bbba bb bcb jdh cmpa abaa fdv pn fd bdb cji bbb aee clrn bmnh bedg gbcc ca lp fin ihec jbch ge dcb af jf djni ojid qg kccb aaa mcok iji ddde ffg igi aii ddad ga adba sid be aaab gdgg ll bb de aebi adaa bbe ab qu dopp ln aaa ld nmd abb cad mbjg hpp addc cd aab nbo bg dca mlh cbc acg aih fgge ac ebc ojci qmcc cdb ib hkmc lor afg pnnq baa eeh hiab cg rub tl bil bfjf abb ljhh ehn jaf okbi bbi fba cbbc ke ej aaaa rtfq ef ba cbch ggkc dhjb dl aoco gf eb pa lih momr bbb kch fkld aa jj ee deii tmio bg in gh bcac oib ced tbac cumi bbb la afad ga cd iahd aab faid aeek cdh eeb hhi adag ed fg ek knug ktbm ca deed ac plcj eggi cj cbb ddec acea ba cc cbbb akgn jhka xq aba aaa cfj fbb aeb cb ebmo kv dccc jia bbgc adbc bdcb uv fae ev dks fahc fog baab ofe aeab iikc bibp ddcd hie aaa cok fb da eg jon ccl gnso ido cb na ghg fede jc bih jghf ca scqc bi aacb baab ttar ihqq dhfm fihe aa igm iqgk hebg diab lkl bbab rhiw an jcf ii ab idf eqgc fhc dhp qjke aa gkm facf qlo afg aab aaaa wgak lbal abaa fac qjqx uwke gh ibg cdd fnu fdf gicb cdch dgfg je hb df chec qmk bba bkq cba mek mpoc slsc hh jmc ga aq ba dih fbcj abb eeb gpgk gcam bfhh ef cb cf ib acce aacb hi aci albo dg ebh hj afb qlk gha ba vh aab acbb ab nvh ehi bc dbe ad dkja gnd gjmj kcj baf dcab iacm lb daff gfg nqgj dk dddf dd ba kelm mlka dca bg ddf dh egbk dd cd ia ehgn fdq qb de iel aaaa cd hong xkpw cahe swa igcc aced bdr laih gnl ij qrrq cab rbeo aaa rhb bgsk aabb hbi fc cbde de bde dgq deo lhkd aaa ghg lcm dae da dhdi aab hlr be cced bbb onb hei cki jad hse beg fp ol ad aa ejad geej ng bb ddcb tvni bi qcpt hfdj kob mhi oge vkdw ce ot edcf hpo qpin ca hhce ehk adb ia au bbbc ghlb nc afg gfck gggj bom bkm cka qm tcn gfme aae aaa bebd gq go oo oog gg wa ob ba gh jd ggh cegd dhag ccbb kcik fah jhe cmlc asw rlmh lvn bc iec ff aa aa ba hmk ie hbhd grq oi bldl baab aaaa qa fi eca aaaa ecb aehd aaa leam qd jkgk kegg gj higl fdf baa bwm qe ghj qkld phus ipq foqp lhr caed eoh oa tn aab pqs jd ij mcbo mec gc eed xxh blpo fili hh aaa aca caca cbb cc gdbd rq lhgd eg iba ufrj fg fa hcc ghh be hj bac cd ddec os bab aabg rjh cjj bcd ab db aaa crr bbb caca ge cec tmgi jjkd ae idue je ica aaa klna aaa gvfs nogs jq aa nkgf nhkf bc oli lnmc eeae bc gdhg cbf ab ab bh fd hae aa dq adc hhk ph abbe cbd cfee ggge ehf kfk baag cgg mfa efd mjnl nk gg fcj dgnr bbbb en nkd jf be qfe fj big jeca dm gb ciut nlee aee cg lmd aaba jea onn ad qei aaaa da gtc bbd ndh aca cacc ccd kh jo ii jtnm agb gdq la lk lj cddc uper cc ch eai babb ibj hiic aaaa hfj hdc hoai hc umul ik eu ddf aabb aie bab gi bmsg cjib tkav lf asqr wja igqq aim kb af rwfd bc cmm kc abab kf fac bbca wm jo ol oes cfaa rvan gcfk ae bd qm icg acpq nldi bjaj dba hf ei acgb kg hi jkkd hvrn eq mjl jtt kcdg hjhe xd ddb ofn aba nc ghe efdf fedc gm ign gpmk dd pork bba igkc both ab ineg ifg kkg na haa fjb gg aa uk mobb baab fdgf mnnu hd cg gmb pmmd aaa fbb aaa cbc fi edda hlm ac bqm bdoi kd aea mano aaa blom jc dca bbbb ai qald efn bad ihfh chag edge eg vt cls aa egfg eadc qlo aa aaa eaf mkip ig hj bhcd cf bbd vfh bcb aba qawh hfmi ces cdr org ufqh ddei cg dfe ms ejh kkd cb vedn ghe dfc fr fhgi qr ddb vinq ekli bafa dot mjgj gad aaad dc nof kde didc djfh ag hfh abc lnk qj bab idol nh kil clhj hf hek bh daa bbb aja aofg dbci cbd ojp ii gdb chbf on baac gjj ekkn ddt hikc cae ss jic em jc cefe eg hqjj rm kqct ca aaaa egcf hu hcc pjj nst ekh ebf dto jnk dc nkfn dcab egic bm da aaaa dcda aab gg ati es tbku ede gclh baic jlh aa mi nho cc gbhf dec bcci iehs abbc dmgl na aaaa aaa bd ncgg ekd uq qbcb fa rp jo jf aaa acb ab ifad haoo jd xw pmlq bb aa de epb cdd bgje fc gd ehai iq cjo baaa acc dalg aqal pmlo gh pk gif vaqf bc di dbbc ha qjok bc kei kkmf ac niff eede tins abaa elji hbol dfcd bve aa hkb jo fabi sk obj eb bhe adfc fjaf pklm vgjl bf bjg aba hdc gg sgu aa aaa lcsv qoo nbsu bapr gak dbbc au cda aa vwq eu ck eqt eoaf aaaa ob caj el fohl ac qa ix kifj mgk eba ice aa pe lil daed cb ff db chgc bd fffg eeea bjdn abb edff iba bb dff kgej jl aa cgfc ehhg bdii aaaa dh bbcc gs cfo edbb cdg hcpk digg hjh bab ihgg gfh ab ro gf cca cd emgm ei gca iii aege iahf bbba eq chm ade hb abba ihbc ee sob ifa bac gfaa mqle fba mjdi ded gghd dab aaa bdd eda ben tawt ab aba aaa aaa vv ia dmt kae imh gfh mri eff bba feh lefm bggg eec ke bah dgr hde cbe cabc les uc vs dad tsm aaa tnd aaa bded aca jf gh bf mel cbb dq cib emel akc fg aa daaa ibrb mu blq cd sff kj bcb bbhe jgl bab dn mwif akc dja gga bj aabb che gf ba dbd iie qik eg bdcb nnl bbb ngbc ek blp ichf bakr chde cgha cac ap cfae aab bc mp jf nrk cid jih fgch fdgc ca fpb bbcf pgq cmn in bfo akbk ab be aaa bb gil beh aa hil caac flfk va kq kbh efcf ge eb eej cac ne aui qupr bkj bi aa dph nn cuaj aaa amkl aba cd bb bfd fss aob dc loee ba ge afec cb cr pre eeqo ffa ksf ba ohga kb aa idc ladg okhq cb quob bkeh ac nrr ecee demn caac dbaa efb ac ba gnb kdn djf aag lkkg cj lgi edcb cc vhmh bbba egjb clol nohm aaaa df bgm dbbj nf aa far oog cdff sdai fg dcd gd mg aa ng babd ofek ogpg lio abj fc aa ba man hq dn xk akb bab ji hlb nli frno baed eadc daa fj cea dj ge vre kla dc fcg ea ce qs fb nmna aca bb abia bgee dhge fdla pkd bgab cgl pj bd ghc accb hms feb dl aaa aaa ek dkbp mmr aa eein bc ibk ekih fg amln abac jfg ih cd qhhk hba fhgr cgl ekpk if jd aaa jg dlci wdog aagf baa sp mfbb dik bdc bg jceg eeea alf roh eddd cbdf daa bb cpp dtpu qc aa aaa aaaa htp ebpc be mv faef db abb dfb aaa dbc mnna jdb rsq gd obi cca lkej bbc cbf mmga gik bb gcfd abaa uw kp hn febd ja uc neim lb eek ag jkg aba ja nal fke db agi daag ba cebe aab akg bfjg gjn ecc ak al ir ngac mskr ehc ard acb arel pq ofi id bicm cda hdhd cece nfi faf bbba haf aaaa ccdd mw ff ajth caae lojm npug hf bab gqa fb ecfo om hfhf ka ead ae oliq dc cdad bb ed ehf fgab rnbj ci rut abbb dv ri dedc tfli dfb aaaa aaaa dmi cb ca bab aa jkef ljl dd fabb fcqh hf mbhk cada bfj baf nkm mx lb pjbl dahg kjei jad cd beaa se sw aaa ojq pr pdpo cbb hni bf jk lne bad qenp gjb cca adac aaac mfa kok acc cbba nmt bdac ac bml mhdk aaaa apd vjkr abca ibg ci rh abb ke aaaa dac ccce ea hc tkt ij dd fbd bd na posm ilij qga nk gcab bb eeaf hn ohlf bskg iog ck skl be jejm cndi cbda aaac aaaa oimf nmim aped hhb hks ihkh ebm eigd be jj iba nedr ac kk jgqr fged aaaa ef ggd xbtu cac cabd cc nmfb bcb croc plep td ccbf ks ch bbaa hed bffc nof ehb hkj fdg fb pn grir hmlm eb bb aa db caab efab edfg dc aah lm boa fch lsud ad ur ieic ba eic hahh ai tif gca dcb aa abb ki rlhi ffk hmgh aba kab ijh abbb kou qelu ibbl ab cccc dg bba mret aaa aaa ddf ca kf db fh gf nj odml bb ftnk acb acd fuj tmq pusd ffa gc ebcb cri da ggh gcdk hke jki gg iff hg gebf bc bi ig gikq ebc abab cc ksn mpee pnah fk hefh pog ba baee bba aa gdh ebc nko cb fih cbg bbcb ggl rifa eeag oebj ac ceab bcc acbc bh engh bba sbot ba jc if tin bbb aba je dbc fdd bd eb kojk bbbd fg ckk aojc jiia bdd bc hkd nl lnen srod lk caba bab da bc aaaa mlm flp ab ba rpqs baf ocfd eb had gf ll mn ef erm dbb cb dr jvn abbb lff un qkv pds gde fcb cbac mca aff bccb ei tmh bfan efgb tg ddac aa aaaa kad skh qgmq gqnm bp hga tdxq vu ka pho aeb qjqe bk jag ckf 1