Трг од ћирилице 2020: У одбрани светиња силом свједока Божијих

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: ИН4С

Пише: Протојереј ставрофор Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски

Једна од ријетких културних манифестација, ако не баш и једина, која ће ове године бити уприличена у Црној Гори јесте јединствена српскојезична светковина православне вјере и културе – “Трг од ћирилице“, која се, седму годину за редом, одржава у Херцег Новом, ширећи се из њега мјестимично и у друге градове Црне Горе и Боке, као што су: Будва, Бар, Цетиње и Подгорица. Седми “Трг од ћирилице“, који се отвара у Херцег Новом 2/15. августа 2020.г., на дан градске славе, љетњег празника Светог архиђакона Стефана, једног од небеских покровитеља Херцег Новог и самих његових земних оснивача – “краља Србаља“- Стефана Твртка Првог Котроманића и војводе од Светога Саве – Стефана Вукчића Косаче, протицаће у знаку великих годишњица Српске Цркве и културе, у служби текуће свенародне одбране црквено-народних светиња у Црној Гори.

У атмосфери пандемијских пријетњи и страхова, али и опште угрожености традиционалних хришћанских вриједности, и посебно светосавског духовног, културног и материјалног насљеђа у Црној Гори, на овогодишњем “Тргу од ћирилице“, упркос свему, с Божијом помоћи и благодарношћу Господу и нашим светим прецима, прославићемо, ако Бог да, 800 година од првог, Спасовданског сабора аутокефалне Српске Цркве у Жичи, 800-ту годишњицу на том црквено-државном сабору произнесене прве завјетне српске бесједе – слова првог архиепископа српског Светога Саве “О правој вјери“, и 800-ту годишњицу изласка на свијет прве завјетне светосавске књиге – “Законоправила“ Светога Саве. Прославићемо исто тако и 190 година од престављења Светога Петра Цетињског и 100-ту годишњицу уцјељења и обнове 1767. г. насилно од Цариграда укинуте Српске патријаршије. Обиљежићемо такође пригодно и 100-ту годишњицу упокојења митрополита црногорско-приморског Митрофана Бана и 70-ту годишњицу упокојења великог архијереја и патријарха српског Гаврила Дожића, као и 140-ту годишњицу рођења великог српског пјесника Владислава Петковића Диса и 125-ту годишњицу упокојења књижевника Љубе Ненадовића.

Неке вечери биће посвећене и занимљивим друштвеним темама као што су “Српско (национално) и вјерско (православно) осјећање у листу ‘Глас Црногорца’ из броја у број“ , “О Божијим и људским законима, у свијетлу Закона – безакона о слобоdи вјероисповијести“, “Претварање српског културног насљеђа у туђе“, “Српски језик у званичној и незваничној употреби у Црној Гори“, а уважени предавачи говориће и о уже теолошким темама као што је „Стари и нови човјек као библијска и социо-политичка категорија“.

Овогодишњи “Трг од ћирилице“, чији су организатори, као и до сада, ИИУ “Светигора“ Митрополије Црногорско-приморске, Архијерејско намјесништво херцегновско, Удружење књижевника Црне Горе, Удружење издавача и књижара из ЦГ и НВО Карађорђе, док је Општина Херцег Нови покровитељ манифестације (и једним, мањим дијелим МИП Србије), због пандемијских неприлика биће временски скраћен и територијално, у погледу учесника сужен, то јесте неће, како смо уобичајили до сада, трајати мјесец дана него само тринаест, а због мјера надлежних државних органа (затворених граница, карантина) изостаће гости из Србије, Русије и Бугарске. Учесници ће бити углавном са простора Црне Горе и из сусједства, као страни држављани које црногорске власти не обавезују на изолацију и карантин.

Од укупно 13 предвиђених вечери “Трга од ћирилице“, њих осам биће одржане у Херцег Новом, једна на Цетињу, двије у Подгорици, а двије посљедње у манастиру Морача. Отварање “Трга од ћирилице“ биће уприличено у Његошевој школи на Топлој у 12 часова, а након поздравне ријечи предсједника Херцег Новог, манифестацију ће отворити митрополит црногорско-приморски Амфилохије словом о Светом Петру Цетињском чије су ријечи – “у имену Божијем је суд и правда“ мото овогодишњег “Трга“. У манастиру Морача 28. августа на завршетку манифестације биће представљена новообјављена „Сабрана дјела патријарха Гаврила Дожића“ у издању ИИУ “Светигора“ и уручене награде „Трга од ћирилице“ – “Печат херцега Шћепана“ и “Ћириличник“ овогодишњим добитницима. „Печат херцега Шћепана“ примиће књижевник мр Живојин Ракочевић из Косовске Митровице чије укупно стваралаштво, како се истиче у саопштењу нашег жирија, представља „племенит и драгоцјен допринос култури“, који својим значајним дијелом свједочи да “иако рањено, наше срце на Косову и Метохији куца и обнавља се“. Награду “Ћириличник“ примиће представник Удружења књижевника Црне Горе, које, упркос свим притисцима и покушајима да га угасе, опстаје као моћни источник високог умјетничког стваралаштва и “истрајни и достојанствени борац за очување српског језика и писма“ у Црној Гори.

Средишње теме овогодишњег “Трга од ћирилице“ свакако су везане за светосавску духовну истовјетност (идентитет) наше помјесне Цркве и њено одолијевање настојањима недобронамјерника да је прекрајају по инославним и политичким агендама својих пролазних земаљских царстава.

Оваквим обиљежавањем важних чињеница наше помјесне црквене историје, културе и просвете, ми приносимо и благодарност нашем првоучитељу и првом архиепископу Светоме Сави, уваженом и омиљеном у васколикој православној васељени свога времена, славећи га и данас, на трагу његових савременика, као „Апостола од Христа посланог“, који је “Српску Цркву својих учењем и својом светошћу украсио“. Славимо га тако од свег срца и ми, пастири и духовна чеда светосавских Епархија Црногорско-приморске, Будимљанско-никшићке, Милешевске и Захумско-херцеговачке Српске Православне Цркве на територији данашње Црне Горе, које било народности, који ријечју и животом исповиједамо и држимо јеванђељску вјеру православну и стајемо у одбрану наших светиња од свих храмокрадица и душегубаца, бивајући спремни у сваком тренутку на сваку, па и највећу жртву да бисми их заштитили.

ИН4С

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.