Тресе се земља испод светиње: Албанци кренули у напад на кључног сведока њихових злодела

ИСКРА на Фејсбуку

фото: CC0 / Pixabay

Манастир Високи Дечани поново је окружен тешким грађевинским машинама које противзаконито пробијају пут Плав – Дечани тик уз капију манастира. Због вибрација већ су могућа статичка оштећења на светињи из 14. века која је, као угрожена баштина, под заштитиом Унеска, али и других манастирских објеката.

Новинар Живојин Ракочевић објашњава да је по плану пут требао да прође са друге стране брда и потпуно заобиђе зону манастира. Самовољном локалних лидера, који имају подршку у Приштини, сеоски пут којим се иде уз Дечанску бистрицу из села у њеној долини, претвара се у магистрални и пролази готово поред манастирске капије.

Тресе се земља испод Високих Дечана – сведока албанских недела

Ракочевић каже да није проблем пут, већ чињеница да су Дечани српски Нотр ДамАлбанци су протерали све Србе који су живели орагански спојени са својом својом светињом, Дечани сада сметају као сведок, каже он.

„Од 1999. године постоји читава серија различитих притисака, од удара минобацача до исламских екстремиста испред капије, графита унутар манастира, невраћања земље коју су сви судови овога света вратили Дечанима, а општина је не враћа, а сада имамо овај пут који треба буквално да разори дечанско имање, да прође испред капије, да онемогући живот, да наруши мир“, каже Ракочевић.

Он додаје да идеја није нова, да одавно постоји комунистичка намера да се манастир претвори у музеј, што би вероватно значило и да се један преостали калуђер претвори у кустоса. План је био и да се изнад манастира изгради велики хотел.

Угрожене и испоснице

Ракочевић каже да је други ниво приче чињеница да се ради о националистичком путу који спаја Плав и Дечане и заокружује албанске територије. Дечани су жртва на том путу, највећи резултат тог пута је заправо поткопавање, уништавање Дечана, истиче наш саговорник и додаје да пут не угрожава само манастир.

„Кањон Бистрице је заштићена зона, ту има много испосница које су осликане, неке и у 14. веку, то су важни споменици који не смеју да се дирају, што је Унеско и предвидео, али нико не води рачуна о томе. Ствар је у томе што тај пут који користе највише шверцери, та нека криминогена структура, а суштински, пут се прави да би се уништили Дечани. Дечани су жртва шверцерског пута“.

На питање има ли на Косову реакција макар везаних за заштиту природе око манастира Ракочевић одговара негативно. Каже да када је нешто усмерено на друге, односно другачије, на такозваном Косову долази до апсолутног консензуса између невладиног сектора, власти и криминогених структура, сви наступају као један.

„Као што не можете наћи реакцију на девастирање Дечана, па чак ни на природу, тако не можете наћи ни ружну реч која је из дечанске светиње отишла према Албанцима. Нема ни једног Албанца кога су Дечани одбили, ускратили му помоћ. Тешко је то рећи, али они се са таквом страшћу и са таквом енергијом и упорношћу труде да уклоне сведоке својих недела, да је то страшно. Дечани се претварају у тог сведока. Нама је неприродно, а морам рећи и лицемерно, да Албанци раде против своје будућности, али у основи је тако. Радити против Дечана, против светиње која је на листи Унеска, која је животни симбол, значи бити против свих нас, бити против себе“, истиче Ракочевић.

Одбрана целе цивилизације

Ракочевића смо питали и колико смо и сами одговорни за оно што се дешава са једном од наших највећих и најстаријих светиња и да ли би покушаји да је заштитимо могли да буду јачи. Каже да је свакако потребно брже реаговати, али и имати у виду да не бранимо само наш манастир, већ једну целу цивилизацију.

„Ово није одбрана Дечана, ово је одбрана читавог система вредности који су наша култура, духовност и државност родили на Косову и Метохији. Бранимо хришћанско и православно наслеђе Европе. Бранимо један начин живота, јер Унеско није заштитио само лепо камење, цркву и дивне фреске, заштитио је и живот, данашње појање дечанских монаха, дуборез који се тамо ради и иконе које се тамо сликају, сир и вино које се тамо прави. То је заштита живота и залог за будућност, та одбрана није лака“, закључује Ракочевић.

За сада је на дешавања око манастира реаговало Министарство културе и информисања које је најоштрије осудило наставак незаконитих радова на магистралном путу у заштићеној зони манастира.

Министарство је упутило протестну ноту највишим званичницима Унеска и позвало их да одмах реагују и заштите објекат културног наслеђа који је део Листе угрожене светске културне баштине.

До реакције Министарства дошло је дан након што је игуман светиње Сава Јањић обавестио јавност о поновним радовима у зони манастира. Он је поново позвао међународне представнике, али и политичке представнике Срба на Косову и Метохији да спрече терор над светињом.

Његови апели крајем маја успели су да на неко време зауставе нелегалне радове на изградњи пута.

 

rs.sputniknews.com, Сенка Милош

2 коментара

  1. Zivanka каже:

    Срамота, докле више ?

  2. Slavica каже:

    Ovi koji ruse ne znaju jer im nije dato da znaju da su manastiri vezani za nebo i da su tu zbog ljudi koji pred cestitim nebom glavu poginju. Sa milosti cestitoga Boga su podizani i sa istim se sve ostalo desava, a ovo sto se radi pokazuje kad se svetinja da onima koji ne znaju sta je sveto.
    Rusite pred onima koji su ko i vi (belosvetska banda) gledaju u zemlju a ne vide nebo nad sobom.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.