ТЕМЕЉ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА: Славимо Св. Ћирила и Методија и пишимо ћирилицом

Фото: in4s.net

Фото: in4s.net

Православци широм свијета данас славе Св. Ћирила и Методија. Ћирилично писмо, њихов аманет и један од темеља националног идентитета Срба преживио је многе ударце и притиске у историји, али је данас на издисају међу Србима. Стање је тим горе што јој пресуђују Срби сопственом вољом.

Док се народи, попут Руса, Бугара и Грка поносе својим писмом, користе га на рачунарима, мобилним телефонима, при писању, штампању књига и новина, употреба слова из азбуке Вука Караџића у Срба као да је постала срамота. Док су се Грци и Бугари изборили да евре штампају на свом писму, код нас се ћирилица доживљава као застарела, превазиђена ствар, која служи за „наметање српског национализма“.

Називи фирми великом већином написани су на латиничном писму, на енглеском или пак италијанском језику, док је тек понеки натпис на ћирилици.

„Ћирилица је данас у веома неповољном положају у Србији и, нажалост, не видим начин како можемо да се одбранимо од опште употребе латинице”, песимиста је лингвиста Иван Клајн.

„Латиница је европско и међународно писмо, које се користи у математици, хемији, за аутомобилске таблице и докле год будемо имали двоазбучност, биће у предности над ћирилицом. Ако се у будућности покрене иницијатива за одабир само једног званичног писма, плашим се да би избор пао на латиницу“, истиче Клајн.

Латиница је данас распрострањена и у просвети. Многи професори често на табли пишу латиницом, док су књиге на факултету такође већински на латиници.

„Мислим да би макар књиге на факултету требало издавати на ћирилици, а тешко је очекивати да ће се пословни свет одрећи латинице. Не мислим да ће ћирилица да нестане као писмо у Србији, али ће се тешко рехабилитовати, јер многи Срби латиницу доживљавају као своју, а не нешто хрватско. Двоазбучност је тренутно наша судбина, а ћирилицу морамо макар одређеним законима да заштитимо од даљег пропадања”, сматра Клајн.

in4s.net

Тагови: , ,