Танасић: Српски језик најпоузданији чувар националног и културног идентитета

Срето Танасић Фото: СРНА

Директор Института за српски језик и књижевност у Академији наука и умјетности Републике Српске Срето Танасић рекао је да је српски језик најпоузданији чувар националног и културног идентитета и да је усвајање готово идентичног закона о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличног писма у Српској и Србији добар, нужан и дуго чекан потез.

Танасић је рекао да се према томе каква је језичка ситуација и какав је однос државе према националном језику може просуђивати и какав је однос према народу, националној култури.

– Језик је најпоузданији чувар националног и културног идентитета. Он је највећа ризница знања о нама, о ономе што смо радили и што су нам други радили, у српском језику је записана наша духовна и материјална култура – рекао је Танасић у интервјуу за Глас Српске.

Он је додао да смо на српском језику створи писану баштину којом би се поносили и много већи народи, те навео примјер Мирослављевог јеванђеља које је написано на српској верзији старословенског језика које представља драгуљ у српској, словенској и свјетској баштини.

– Има разлога што се у оба закона у наслову помињу уз употребу заштита и очување српског језика. Свједоци смо сталног и осмишљеног поткрадања и преименовања највреднијих споменика српске писане баштине, чему се морамо организовано, као државе и струка, супротставити. Морамо заштитити, сачувати своје писано културно благо, које нас на најбољи начин представља као културно изграђен народ. Ваљда је нама лакше сачувати истину о себи него другима да фалсификовањем узму то што је наше – констатовао је Танасић.

Коментаришући то што су Бошњаци искористили право заштите виталног националног интереса на овај закон, Танасић каже да закон ни на који начин не задире у језичка права два друга народа у БиХ и Српској.

– Ни закон нити Срби не желе да се мијешају у то како они уређују свој језик. Овдје је очигледно на дјелу прозиран покушај да се српски језик, како је странац у Уставу и нехотице лијепо тачно уписао `језик српског народа`, држи у стању неуређености, да се не зна кад и како се употребљавају, да се српски језик не његује, а ћирилица држи практично на маргинама – истакао је Танасић.

Према његовим ријечима, директна посљедица дугогодишње и вишедеценијске небриге јесте стање опште запуштености српског језика и у Србији и у Српској, низак ниво језичке културе, што други само подржавају и користе.

Када је ријеч о увођењу страних ријечи у српски језик, Танасић је рекао да се то мора радити промишљено и са мјером, односно када су заиста неопходне, и граматички их употребљавати са законима српског језика.

– Сви се слажемо да је српски језик, као и други језици, највише под навалом ријечи из енглеског језика – констатовао је Танасић.

Он је додао да су већ почели да раде на томе да се у Институту заснују дугорочни пројекти за изучавање српског језика и књижевности, што подразумијева и школовање кадрова.

– Радиће се првенствено на ономе што је на тлу Српске и БиХ, али свакако имајући у виду јединствен српски језички и културни простор – закључио је Танасић.

РТРС