ТАНАСИЋ: Најава закона о заштити српског језика – добра вијест

ИСКРА на Фејсбуку

(Срето Танасић) Фото: СРНА

Предсједник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић рекао је да најава српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Србије Александра Вучића да ће Република Српска и Србија донијети закон о заштити српског језика и ћириличког писма, представља добру вијест, јер су српски језик и култура недјељиви.

– Ова вест је добра. Она најављује одлучност да се, коначно, српском језику и писму обезбеди мјесто које национални језик има и другде у уређеним државама – рекао је Срни Танасић, који је и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он је истакао да су српски језик и култура недјељиви на српском језичком и културном простору.

Танасић је рекао да је зато добро што ће закон о заштити српског језика и ћириличког писма донијети заједно Србија и Република Српска, али да при томе не треба да се занемари ни брига о српском језику његовом говорницима у Црној Хори и Хрватској.

Према његовим ријечима, када вијест о заштити српског језика и писма дође са тако значајне адресе, она свакако представља велики догађај.

Танасић је истакао да у уређеним државама и народима језичка политика представља битан елеменат укупне државне политике.

– У таквим државама, то каже и социолингвистичка литература, а тако говори и Одбор за стандардизацију српског језика, језичка политика се осмишљава у сарадњи између струке и државе, а спроводи је држава у доброј сарадњи са струком – напоменуо је Танасић.

Тај посао, каже он, не може водити сама струка, а није добро ни кад га води држава без сарадње са струком, јер тада се дешава да се пракса мимође са националним интересима у култури, као што се догодило у случају програма српског језика и књижевности у Србији.

Танасић је напоменуо да језичка материја није регулисана ни законима о језику у складу са актуелном ситуацијом ни у једној од двије републике, ни у Србији, ни у Српској.

– У Србији закон о језику није усаглашен ни са Уставом. Свакако је потребно да та два закона буду хармонизована – нагласио је Танасић.

Он појашњава да Закон о језику регулише употребу српског језика и писма у службеној употреби, а улога Закона о заштити српског језика и писма је да штити и унапређује њихов статус уопште у српској култури.

– Он иде даље од закона о језику. То је добро и потребно после деценија иза нас у којим су они урушавани – навео је Танасић.

Као и у другим областима, каже Танасић, тако и у питањима језика и писма држава може да планира и спроводи мјере за мијењања лошег стања.

– Економска подршка, коју два политичара најављују, представља добро решење и може да даје боље резултате од забрана и наредаба, које не треба да буду на првом месту у језичкој политици – истакао је Танасић.

Он је нагласио да треба развијати свијест о значају националног језика и писма, економски подржавати њихово унапређење, а тек на крају су наредбе и забране.

– Закон о заштити српског језика и ћирилице регулишу прво двоје, а закон о језику прописује обавезе у службеној употреби језика и писма – додао је Танасић.

Он је напоменуо да је нови закон о језику и писму неопходан, а да је закон о заштити српског језика и писма, у нашим околностима, пожељан и добродошао.

– Ови закони не могу један други надоместити, али је свакако потребно да буду међусобно усаглашени – оцијенио је Танасић.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик је рекао јуче у Бањалуци, након сусрета са предсједником Србије Александром Вучићем, да је договорено да се ради на закону о заштити ћирилице и српског језика како би се дао допринос српском језику и писму.

Он је најавио да ће наредних мјесеци бити разговарано о заједничком националном и идентитетском пројекту заштите ћирилице да се пружи допринос значају српског језика и писма.

Вучић је рекао да ће Србија и Српска договорити закон о заштити српског језика и ћириличног писма и да вјерује да ће то подржати све странке у оба парламента, као и да ће бити донесен истовјетан текст тог закона у оба парламента.

Одбор за стандардизацију српског језика је највише стручно тијело које су највише научне и наставно-научне институције у Србији, Републици Српској и Црној Гори, одговорне за проучавање српског језика и његов статус, основале 1997. године ради заједничког језичког планирања које ће водити адекватној језичкој политици на цјелокупном српском језичком простору.

РТРС, СРНА

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.