Тако је говорио Достојевски: Само Русија може Србију да сачува од пропасти

ИСКРА на Фејсбуку

фото: Sputnik / Лола Ђорђевић

„Кнез Милан српски и кнез Никола црногорски уздајући се у Бога и у своја права кренули су на султана. Србија је изашла на бојно поље уздајући се у своју моћ, али разуме се да она зна да њена судбина зависи у целини од Русије, да само Русија може да је сачува од пропасти у случају велике невоље“, записао је велики руски писац.
Овај дневнички запис настао у јуну 1876. године један је од цитата који су се нашли на изложби „Петербург Достојевског“ која је отворена у Народној библиотеци Србије, у оквиру манифестације Дани духовне културе Русије у Србији.
„Изложба нуди јединствен поглед на Петербург, али онако како га је писац видео и осећао, како га је танано описивао у својим романима. Овде се види колико је дубок траг тај град оставио у његовом стваралаштву и животу“, каже за Спутњик Олга Јарилова, заменица министра културе Руске Федерације.
Она је, заједно са директором Државног музеја историје руске књижевности В.И Даљ Дмиртијем Петровичем Баком, Владимиром Пишталом, в. д. управником Народне библиотеке Србије и Данијелом Ванушић, в.д помоћником министра културе Републике Србије, отворила ову јединствену поставку чији је аутор колектив Државног музеја историје руске књижевности Владимир Иљич Даљ.

Изложбом обележено два века од пишчевог рођења

Подсетивши да се овом изложбом, као и округлим столом, обележава два века од рођења великог писца, али и 145 година од доласка руских добровољаца у Србију у време српско-турског рата, Данијела Ванушић је подсетила да се и Србија придружила Руској федерацији која низом догађаја обележава јубилеј двестогодишњице од рођења Достојевског.
„Српске институције културе, министарство културе и Српска православна црква организују више културних догађаја у славу Достојевског који читаоцима, посебно млађим нараштајима, треба да приближи личност и дело славног писца.“
Олга Јарилова, истакла је да постоји много разлога због којих је ова изложба отворена управо у Србији.
„Као прво, реч је о великом јубилеју великог писца који се обележава у читавом свету. Као друго, обележавамо и 145 година од доласка руских добровољаца у Србију а Достојевски је веома подржавао тај покрет. Изложба носи назив `Петербург Достојевског` а ни то није случајно. Велики број својих дела написао је управо у овом граду. Сада, док гледам ову изложбу откривам сасвим нове гране овог великог дела и надам се да ће и други, после изложбе и округлог стола на коме ће се говорити о стваралаштву Достојевског, открити, као и ја, нове линије у стваралаштву овог изузетног књижевника.“

Ускоро у Москви централни музеј дом Достојевског

Директор Државног музеја историје руске књижевности В.И Даљ, открио је да ће ускоро у Москви бити отворен велики музеј посвећен аутору „Браће Карамазових“.
„У Русији има више од 400 књижевних музеја, наш музеј је један од најкрупнијих међу њима. У тај комплекс музеја улазе и они посвећени Чехову, Пастернаку, Солжењицину, али међу свима њима је громада – Фјодор Михаилович Достојевски. Управо ових дана, у част овог великог јубилеја, отварамо велики музеј у Москви који ће бити централни дом музеј Достојевског“, истакао је Дмиртиј Петрович Бак.
На паноима изложеним у националној библиотеци виде се зграде у којима је писац живео, његови издавачи, рођаци… Посебан значај дају им текстови из дела Достојевског, делови из романа „Злочин и казна“, „Идиот“, као и сећања пријатеља. Ту је и налог за хапшење писца из 1849. године, али и потресни опис преузет из дневника Ивана Тумењева дана сахране великог писца.
„Око десет ујутру стигли смо у Владимирску цркву и били смо принуђени да оставимо кочијаша: цео Кузнечни и чак део Владимирског трга били су пуни људи. На Кузнечном је у симетричним линијама већ било постављено двадесет или тридесет венаца, све до саме куће, где је био стан Фјодора Михаиловича.“
За професора теолошког факултета универзитета у Стокхолму, Давора Џалта, реч је о писцу који је у целокупном делу истраживао комплексност људског бића и трагичност људског постојања.
Пут од трагичног до истински људског
„Та трагичност није нешто што је само по себи негативно, као нешто од чега треба бежати, него трагичност кроз коју треба проћи да бисмо дошли до оног истински људског“, каже Џалто и додаје да је управо због тога овај писац, заједно са својим књижевним јунацима, непревазиђен и да је то разлог због кога је постао готово синоним за православног религиозног мислиоца.
„Готово да данас влада консензус, барем међу домаћим теолозима и религијским филозофима да је Достојевски дао можда најдубљи и најлепши израз православне антропологије. Због тога је он толико занимљив, али и толико оспораван, због тога је и све актуелнији. Неке од његових тема остају за свако доба али не као неки апстрактан принцип који само треба академски тумачити већ као жива реалност у којој треба учествовати, коју треба интерпретирати у сваком контексту изнова“, закључује Давор Џалто, један од учесника округлог стола посвећеног Достојевском који је одржан у .
Sputnik, Дејана Вуковић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.