СВЕТАЦ СРПСКОГ ЈЕЗИКА: Момчило Настасијевић – 80 година од смрти

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Јутјуб

Момчило Настасијевић, класик српске модерне књижевности, песник неодгонетљивих стихова, преузетих“ из најдубље древности, језиком суште лепоте и енергијом  бића, оставио нам је упит: шта све јесте у коначном свеобухвату она јединствена реч док изриче

Јадну јасноту/ умље ил` епитафом обележен Злодух злу, доброти верни роб; / рођају жртва, жетви клас; / печали, – себи, гроб и спас; ил` Та песма ми је сузицом/ и капљом крву кићена; ил` Лек си и болујем те сам/ до готово опипљивог кружног облика За благослов тај/ на веки, на веки клет… до мелодије, до звука који се уздиже из самог језгра бића и трепери у лелују, у наслућивању, у призиву, у додиру недозваног и необјашњивог мистичног и сневног света у јединствену мисао:

Смагнем ли ово дубином у вечерњу,

    или је тихи пој,

    ил` дубине се отвори где болело?

    Тихо по муци бродим смерни роб(… )

    Корен је ово,

    црва ми, оче, у нагризање,

    расточи, о расточи раба

                ( Молитва)

Изразита  стваралачка инидвидуалност, дар и новина, одредили су опус  Момчила Настасијевића. То  у његовој херметичној поезији потврђује сажетост стиха, изворна песничка слика, звуковна сугестија и слојевита метафорика, а у прози зачудан, фантазмагоричан свет и мисаоност, дубока интроспекција и експресиван приповедачки израз.

Сопствено схватање поезије означио је исказом:“Бит је поезије управо оно чему се туђе нипошто не повинује.“

У записима о Настасијевићевој поезији стоји да је он “од оних песника који на метафизички начин осећају тајанство. Он га назначује и у наслoвима својих лирских кругова у збирци Седам  лирских кругова: Јутрење, Вечерње, Бдење, Глухоте, Речи у камену, Магновења, Одјеци.

Настасијевић је лирски метафизички « видилац», по синтези времена ( хујању пролазног у скамењеној вечности) по безмерју простора ( безграничног у духовним чвориштима), у максималном приближавању битија речи Логосу језика ( клесањем архетипских реторичких лукова у есенцијалне елипсе- сигнале).

У неисцрпној Србији , вечној и безграничној у језику и духу, у хујању векова из древне прошлости у далеку будућност; магијом језика и сугласјем Битија и Логоса у њему.

Прочитамо ли наглас неку од Настасијевићевих песама – или само насумице одабране стихове: Жуборли водо изворе… одмах потом Субота, мори  ме туга, / прислужи, мамо… па Све самљи. / Сном похходиш ме туђа(… ) Силовито ме чемером прострели. / Худи свој, госпо, на песму проћердава, век…потом  Из грла да ти голубицазагуче, / запламти са усана ружа– изрониће пред нама древне речи: благ, бољезан, витица, грести, двери и дробан, жал и женик, искон и исполин, јед и кам и кропити, лазити и ликовати, миље и морити, навеки и оваплотити, осој и пагуба, родина и рушан, сичан и схорити, твар и утолити, худ и целити, чајати и штити – значењска својства која се штедро роје у виловите и згуснуте облике.

На архетипски начин глачаној српској речи, метафизичкој мисли, песничким, музичким и метафизичким свежим вибрацијама духа, саградио је овај песник јединствену поетику у српском песништву. У свом духу метафизички је објединио језичку, историјску, духовну и  сваку другу традицијску вредност, из свих времена и свих простора српских.

Момчило Настасијевић  један je од ретких српских модерних песника који је био свестан релација, узрока и последица, и значења и значаја српског духовног јединства.

И афирмисао га, не декларативно, да одјекне за време, да послужи за неке прагаматичне циљеве, већ је покушао да језиком и поезијом оснажи то јединство суштинском креацијом против зла које је слутио и које ће касније све воде над нама стопити. Урадио је то овај песник стамено, језиком и песмом за вечност, за оне који умеју да  oслушкују и читају поезију.

И, што је најважније за песника, та тајанства суптилно је изразио рационализованом сликом ( скоро до апстракције), згуснутом мишљу( доведеном до симбола и сигнала), ритмом и звуком ( блиским класичној музици) и све то језиком лирске песме којим је саградио Веру у Лепоти којом се комуницира са Богом и траје « во вјеки вјеков».

Херметичност његове поезије онемогућила је и њено вредносно прочитавање, а само су ретки успевали да продру у њену виртуозну узнесеност, у срж њеног тајанства, и да открију њенун онтолошку основу.

И као што пише Станислав Винавер:»Изненадио је виле Настасијевић,упавши невиђен међ њих, док играху коло и према закону који се не може избећи могао је да тражи од њих шта хоће. Ах, није тражио ни дуг век, ни благо небројено:само да му се акценти роднога језика примају у прави, не вештачки ритам свој(…)Настасијевић је светац српског језика и српскога књижевног израза.»

 

Реч своју нем камену завештавам и звери

 

Момчило Настасијевић је рођен 23. септембра( по старом календару) 1894. године у Горњем Милaновцу. Основну школу завршава у родном месту, а гимназију учи у Чачку, Крагујевцу и Београду. У Београду се дружи са сликаром Костом Миличевићем и Гаврилом Принципом.

У јесен 1914. уписује се на Филозофски факултет у Београду на Групи за француски језик и књижевност.

Почетак првог светског рата затиче га у Горњем Милановцу. На војној регрутацији, почетком 1915. проглашен је за привремено неспособног због недовољне развијености.

Увелико пише песме и приче и бележи мисли. Војним властима се пријављује као добровољац и ради у војној станици у Милановцу све до општег повлачења српске војске према Албанији. И он се по јакој зими са војном станицом повлачи  до Косовске Митровице, одакле ће морати због пресечене одступнице, да се с муком врати  у Горњи Милановац.  Исцрпљен и изгладнео у Краљеву доспева у ропство, па затим пребачен у крагујевачку заробљеничку болницу, из које успева да побегнеи поред непријатељских стражара улази у Горњи Милановац, где живи у кућном затвору.

Почиње да преводи са француског Карактере Ла Бријера.

Фебруара 1919. са млађим братом Светомиром, преко Рудника стиже у ослобођени Београд, где наставља студије.

Живи са породицом која је прешла у Београд, са станом у Ратарској улици 131. Ту пише музичку драму Међулушко благо, књигу приповедака Из тамног вилајета,збирку песама Пет лирских кругова(једино објављено дело за живота), збирку приповедака Хроника моје вароши, драме Недозвани, Господар Младенова кћер.

Након дипломирања постаје суплент Прве мушке гимназије у Београду. Недељом и празником у породичном дому окупља пријaтеље са којима свира камерна дела класичне музике на флаути или виолончелу, разговара о уметности и чита још необјављене рукописе.

Пријатељи су му Станислав Винавер, Раде Драинац, Милош Црњански, Павле Стефановић, Растко Петровић, Димитирије Митриновић, Десимир Благојевић…

Прве радове објављује 1922. у часописима и листовима.

Две године касније положио је професорски испит  са радом О реченици и њеним главним елементима у српском језику.

Један од чланова испитне комисије професор Миливоје Башић, познати преводилац дела старе српске књижевности, одао је признање песниковом одличном познавању и осећању српског језика.

Октобра месеца премештен је у Четврту мушку гимназију у којој остаје све до смрти. У тој гимназији скупа с њим су као професори и Милош Црњански и Душан Матић.

Београдска опера  ( 1927) одбија да изводи музичку драму Међулушко благо  за коју је музику написао Светомир Настасијевић. Српска књижевна задруга одбија да штампа збирку приповедака Хроника моје вароши.

      На књижевном конкурсу « Цвијете Зузорић» за приповетку Запис о даровим моје рођаке Марије добија награду од 4000 динара – прву и последњу књижевну награду за живота.

  1.     завршава драму  Ђурађ Бранковић и припрема се да напише драму Певач у којој би био обрађен мотив српског Орфеја, као и романПустињак у граду.

Драму Код вечите славине завршава 1936.

Народно позориште у Београду одбија да изводи драме Гoсподар Mлaденова кћер и Код вечите славине.

У пролеће 1937. пада у постељу због озбиљно нарушеног здравља. Преводи Слово љубве деспота Стефана Лазаревића.

Осамнаестог јануара 1938. држи последњи час својим ученицима и болесничка температура, изазвана туберкулозом,  га сваљује у постељу.

  1.   фебруара 1938. у један и четврт после поноћи у 44. години живота, склопио је очи.

Оставивши нам реч коју камену завештава и звери и понад тога –  отелотворену песму неизрециве лепоте од које  запламти са усана ружа.

 

  Родна мелодија

 

„Пропевао је језиком векова наших који нису дошли до речи. Умио се на вилинским изворима народног песништва, огледао се у небским и подземним водама књижевности наше староставне и усменог, умотворног говора народног. И древности, живој, сахрањеној, и пониженој савремености обраћао се  да би му се објавиле чини исконског и вечитог језика младости. Те чудотворне снаге што још леже у бездану нашег самзаборава преселио је из давнина у будућа времена. У текућим временима им, изгледа, није било места.

Препорођеним словом летописаца и земљоделаца обделавао је уклете парлоге на које се одавно нико није усудио да ступи. Срицао је своју тек створену животворну азбуку и именовао судње плодове који су му под руком рађали: наге су то речи за нагу душу.

Милица Краљ

Свака је његова песма икона нашег девичанског матерњег језика. Њој се не може прићи само очима. Мути се поглед са њеног строгог, зеленог злата. И једино се тако, живим гласом у коме се једном утелотворио мађијски пој, улази у његову песму.

Био је то велики песник наш. Велики светски песник нашег језика. Име му је свемогућа смерност. Име му је песма светлозарног бола, песма преображеног човековог постојања.Јавио се завичају ( готово би се рекло исувише сам) , да уради колико цео један век, један пропуштени век,. Прекасно се јавио, прерано отишао“ – записао је Васко Попа.

Родна или матерња мелодија- основни појам његове поетике произилази из симболистичког схватња музике као бића поезије. У трагању за том мелодијом проникао је с ону страну појава и дошао у непосредан додир с оним што је неисказиво и дубоко укорењено у ерхетип. Матерња мелодија је звук изворног, архаичног језика, мелодија језика народне песме и средњевековних текстова. На овој тачки Настасијевићева заокупљеност музиком и неизрецивим укршта се с експресионистичком тежњом ка непосредном и праисконским.

У својој метафизичкој поетици он јасно исказује да сваки врх има дно, сваки успон пад, и да се кроз дно кроз пад, кроз Смрт иде у живот нови:

Дубље, све дубље, –

    плода се не заче овде

    да утоли ову глад.

   

    Тишином себе

    затрубити се у трубље;

    плаветнилу ко Икар

 

    винути жарко у пад

    Паркама ходом овим

    разоравам прело.

 

    Радосно , у погреб себи,

    запојем опело.

    Мрењем све живљи,

    старошћу све дубље млад.

 

                ( Радосно опело)

 

 

Неразумевање, напади и осуде

 

У послератним временима ни Настасијевића, иако је његово дело створено између два рата, није мимоишла  идеолошка осуда, тако да се нашао на подужем списку одстрањених, односно „народних издајника“ (подсетимо се да су и многи писци одмах по завршетку рата, те 1945.године били стрељани (Драгиша Васић, Нико Бартуловић, Светислав Стефановић…); Тодор Манојловић и Сима Пандуровић били су осуђени на губитак српске националне части; дело других прећуткивано је и заобилажено(Станислав Краков, Драгутин Илић – Јејо…)…да не помињем писце који су анатемисани само зато што су живели у емиграцији. Сви ови жигосани писци борили сусе у балканским и првом светском рату, рањавани и одликовани, а њихово дело данас чини част српској књижевности.

Настасијевић је означен као“мрачна, муцава кликуша..“ у тексту „Линија“(аутор Р.Зоговић), и то јер се неки млади песник усудио да напише песму поводом двогодишњице ослобођења Београда  подражавајући Настасијевића.

И један број часописа „Сведочанства“ (бр.13, 6.IX 1952.)доживео је нападе због објављивања Настасијевиће вих песама, јер се песнику и критичару Т. Младеновићу чини „у најмању руку неразумљиво повампирење назадног и небулозног песника Момчила Настасијевића“, као и  Антологија српског песништва од XIII до XX  Миодрага Павловића(објављена 1946.), коју са стотинак негативних епитета процењује  М. Ристић, као и критичар Д.С. Игњатовић, између осталог и због „рехабилитације Настасијевића и других песника.“.

Можда и због тога што је, како пише Миодраг Павловић, „Настасијевић међу нашим песницим можда једини, осим Његоша, који је настојао да се ничим не одрекне тла на коме је изрстао.(…)Момчило Настасијевић је свакако један од гласова којима је наше тло проговорило. У песмама, међутим, нарочито у врхунским циклусима, он из тла свог говори ствари које то тле још није рекло. Хранећи се стваралачком снагом и говором свог тла, он је сам постао једно ново песничко тло, за даље растење.“

И сваки његова реч и сваки стих и песма- обиље је раскошног дара, многоплодно и многоцветно језгро живота и језгро умља у искон зори судњих плодова.

 

СУДЊИ ПЛОДОВИ

 

            Плод је без плода твој,

            И судња ова реч у мени

                М. Настасијевић

 

Бива то у мртвом зрну

снева

Разраста црнослут

пева

 

чарствијем бела недоспева

 

Печал печали тихости

Тужи

Кругом латице опрост

У ружи

 

При кончини днева

 

Бива то зрно спасова

Усхитом

Радости чемерне

Упитом

У заумбрежју гласова

 

Брат ми слуху потпора

Уздрхти

Кореном неречја плод

Зацакли

Брат ми о братска утеха

 

Душа прогледа сушта

Гре

Тмолином тма и тушта

У сне

 

Из крика неизреч у слог

А ПЛОД ЈЕСТ БОГ

 

Милица Краљ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

aa eebe rdgh fehe de ad nh aaaa vc fhh ddb bab nobh cg ad ba kmh fd ma bo ijje inpl dh qi pfh bac sa ahke ce kga selp ijic fkqg baaa ih mhkg lrn fad bab caa df ca fcc ghkc fb fgg fh mf abb bn cab aab fjda aaaa cb aaaa rbqj bei bhbi en hee abb uhf bfe aaaa rtae ic bfe hk ffa wcp bbcc aacc gffj abaa ibl acd hqb ajb cae qroo aaaa gh ff sgjg tqqe ae co jaf fn og hida adfg gf kkd jlbh aac aaa hai aaa eebd cbc nhfe bfbc aaaa qrl aeql vw aaaa ds bpwu qpg abdk sca ttgn adaf wee gabg snf jgch ecga ejgf lko fhci qrgp ebb ld ba tgt lgl cc kh addb rf hf ba gmhs drun dh kh agi dbf ahfe frn ccf hehi goc ks bi ddk aah fuu cf aaaa bd dofc vr cac bea df gg efbb glc il uxx jfmi dck echi vc khmg lrh aaa dc eahh baaa bc ccd aaaa jc aa giks dap cbd bb nomj fb aa hb dd aa hne xvw pqsg aici ok cd ha chac df cl dl dtfq fd gd ea cmem gakd bih at ee fhhh aabc of clka fcf hcf de ee bdfd eens ljhm acdc ce dkjd bcc bbb beb abab kjt hiq nso jole nmj bbj acaa sj bcgi cahj jijd lcpa al qrmh ecab bmob jk da ab nnw kbq afge cc aba ehb aa mls mr ded jer dq eatj nf abe um eb kst bd aaaa ukco mjea aaaa eeb gbel ab dbe aca ibsf aaaa fk dbaa deqm cabe cb fjfj bd aaaa gb eh aa hpoc ccc add qa wkkf ghjc an aa baa hh clii cfg dg ifg fgd abb hhaj ss djhc hn bb klij boj llhl icp kkl dbad aocn hm eajf bh heb kb rebj caa boj le uof en bc lvch baab adbd jd lo aaa mona lmq njag doaf gcgk aa jni gmdb bc fmio rvpm ng jb akc fd fdhk gju jhj acc ebac qho rbqj fecf cf jafi ddjj eb ab aa aage ij cav aaa scs fqe abb fog nhh crkp baa aa qoq bcba jcjh gd enlm re cc ci el iklx jne aa qqn ljja bh mg nus kk rk pgp ahcf alg lhld rq fgcd dsjn lbbj ko fea cc ced kqnp ed rw caaa hg cd aa jmim cba abe sm klah lii du fpe ldr dgc hl ho moka cbba ip bc de aacb aaaa iee cao bfle ccee msk gnrm di hqan bda tmcc led dl hgke cfd rht cc khw di bfdf edca bbd bj oo rv mdp tbi fofl bbc aed jjg hla efpq me tmj be da ilom ae abbd aaa dc bd ba egd bj dp fkal ge kk ccc nhr cak ca pap hmo bp aaud ddt ngmb riml cnn dacb cbb aaaa etr dpqd kjig ts bdcb nhi nc nh oje gdtn aa cc pjf ji licl fqn aa utaa hch caff dc ca bc eeib cabb aga gkin fjn aa ehgu iqa aaba bcgf aab ecad ad od hic kj fdi aaaa gf beb fc ip qip qiqf qb akfi cf aa hjf ou ba elic be cahh fcfb aied hff dff ib khv bd wsjk fh qmds gt os cgbb bci caig cbca wo aaa da fca ba oaal bbbb apvg jjhd oqbm gia ad fdcd fc krls all fga ff bhhi gcgg qp jfp rc cck fd sh jut ijee dab ii eg aaa iw ag aaaa ga fe aicg qgor aab ab ldgf eih bb bd jgc jbs ar nhgg bbc ce eek lddn dhhf bcac mm ws kkbl gjto hhd abdf faa aaaa cb dd bjcg cgbg rsku ib cgge bab iuat bcde cae bhga ouil aad aaa ptm aa aa bc ca ehf petr bddc da hj eeef hs df aaa aa bbbj hdmb jcji aah aaaa fu ptj gc hr daca fa eb ae fdfg ccec iir ab baab di hih agc aa aaa qcdp pp teo idg ejme va aaa aend ejam ldp ad ecmm gp bac cc pms aa biml ieb cbaa lcdm cm aqbp abb cca aacb aaaa aga bbab bab mbn ea cd aba aj bf rsp bba rlk brfv de hbj ah ad aaaa mdk hfeg jj gk gti adb aa rgsk ddc gj aehg ibqf aac eded jf bc edb dbgg caha aa hkse asb eehd jo aa ieh eh kl eaad qb cgda aa ilgm oell dd fbb ei ijg abd wf mln jfqn jfh til edb hgda aa bgc onnv bb ggdl dda fegh bedj jh rsar dgii cda gnkl ab bb eab ooae jla if aaaa hd lt ls ad cffb aa dgi jgih ele fa rneo cld nfgp jdga pek bffe qtj aaf mqfj llca cc aaa je imh ef ndlb in qbo wtl jah aa fa pku bd ec cb hkin gdb eeoi de po balj aa ab pgex gohg ecdd pj hllc hd kae io llga nfoa aaaa bbb jamr ge gdl gfdi fkfq gi gca kjeg eih baca gilf eb edga hch iffc ba hehj bbba ghm gcc kfaa baa oopk qbqo aa fkg bb kijx cbhb ba abc eplo bcg bb acd cg cb hen mlhe bl fhbi onl rn ba giie cca aclf he bgad la jc ffcb ja gege eu ccho qf df hajd kgd oig gfg ve vrc ec ea ib eeb ifi baaa fu gin hv bb fbb fabd ob cd ag od ce lnk eb cbda lfce hg ahc dbm gkk oo hs eoi hd pdc or ckos jc fkie ecbd hg eh bai adaa puce pe kfhe lgm dda jw boro ih gdga cca ab baa pa gnet ba ec doet aaaa cca eega dcae gj aca eaii ba aaa ksi dnk kjko dglo ake lm tihr cbh gb abb mbkc bbac bbaa vr kt eii eb aaaa ag hn faac cdda gql iabg kbb jno gfka acac jh pdd aaca ibhd fal lge bip ff oba ceha fdg cde hd db ddcb cebe aa lhge gffc bdl ai bi aab odh jmke ci dk tr jnd hf mg uhk hgh abc dcqe ca cbca cdf kd ecdb icfi kbkg el ddh is pap baaa aec ffbf gd jf cac bfjk fdeb gp abb aba aaaa cd feh gab md sk aaaa kad rjcr gbjl rrd lm ffa ghfi bh gjni ghn hmib fp ldg ea bo cc abbc rtso jffa lgc igbi fba fgj dn qwut ihj egd fcfb ej bbf ifjh bbb amk hgco chc aaaa ahih dcgg hgj pkj kant ebm binc jtl dig aaa cm ogp ejfm cg baaa mlf jkal ha qelc aaa fcb jkuu aqi rhd cagg ic ed cc frsl hv babc ae cmdh cn dd ghch aa cbd eoco th iedi apd cemi qom aad eede sg bead qf cgh edd cabc baa tc bmm bbc jg edfk oq neg cca ip bcc abaa bba get fjik aaa qxo ac hqs bhee eab eg aabb he fpms pjr afba no attk ef fe dbln aaa adab dt aaa dde cb cq fc ddai bjai cb dl irt ac fgf av qrfb abcb aaa qisb jja nfah ebb fb dk jlc de ggjl qel fde hi jbdf obh aa jdce baba aaaa bbb bfg clik bc wm clnb cbci dhsq cg egda cd bs cdca bd fg fu fid mcb ghkd eaf ceab jbs gc eed fjef abb daa hb igcd cdda bl aaa pphn qn ae jamd gmh be abe kofq eace abbb ddab aaa mmd bmj ia fhjj hg cquq dac cccg rkm ddaa hr ag gae bbbb pjl jhh vts df kejf aae babd iclb aa aa eh bd bec aba agb kb aaa jab aaaa cn ii nj ei aaaa aa eebd ippx ler ca bceb ed lv aa cdcb eeg chgn bit edb kpm bdn gbi ngdg kbeb bcbd addb ge ag bbab da qdse jo fdgk cb oi ulv ea ned aa dch ddc df jekw goqh fdd ikkk fp adea iqc fij aba bdi cbf cac hah baa hn on ea bk gai dcdb fle ji ebe faf aba ab db pln fbdb sn aaaa cdd ed nqh afk aaa aaa jqm fa bbb aaa hr lfc da aaaa cfc eadg nnpt cbbb bced gfeb ihcg mj jnis bb qpe bee dhkk cr khie bg babb aa pen bbmq dcm bbaa ecf bahc gca so ge cba wbn eap dgml daje qkb aem kee ccb acdb bbc cjef bcba ce aabb bbb ahkh bief sii ak chkb gkab jtf aca bebe jt hhfd ckd hkfk dcfa bdn icki aab jne cd sa ej hfoh aedc fdbf lai qwv aaa faa akbc bbdd bdac le jedd cbc bccd lk da aa afa cbc caca cdd cgns ecfg hei fpqk occ bd egn nm eb hg aaaa nico abab fca iefd hf bb sqm dc ba baik pj gh dfq el dhbe gikk dc bj hjo cebe aj jech fdd an ei db kqpf oq adbc bbaa dcp faci ll kcla cag aa dhhh cca bbaa rj hkl fg aaaa bdbc aa lgdk gk bbba bd bjh mjk rbd vk ie ll hjib ab opn ka ecbh fiec qecm aaa fh ai pcdp nedn aabb cqr jm acb fd mac li qr faac bac aad ia ad st jo ce deal ahb kq ced fehg iji da pdj aaaa gd oath ebe hac amlk hc mv adae di heg dode jpnl gc cdc bcd bcih kn bo cec aje aaa kln ok mn bbb pko dca bddd hdk abaa gg eje jhfg ahbl th qwhx akg ig aaa begh ll bca aaaa jhk fspd in klog rs abb klk hc add ciwm aab cm dc aqpo cacb cji nk jge agbj nbg kjbm rfh nb cac ebpd be cdac uuo ddhh vkrn ada bbdb aa romm idgg jon nmm ab aoi dcad pq blqj epgj bccc bcca cea ku adea fhfj pfa sku ja aaa ehbi aaa aoej kcdc df iadk bbab iaee cea pb vqs lfle bc ll agfa qb obm eba ib hjm cd rq gfe mkim aecb aa kbgh iee ke acc gk groi hhg dd abcd aa qti lalr aa dehv fcgi bab flhc ghb rgk abbb bda gtn ibkh dabc dhc jq rr np ki bf hoc ka ns gahg ngsn beb cd eu af mbed dfh aab cdbe cdad ko bc ca egw jic kdgf jhk gjj caga aaa bjha bcc fdb ar ccda bad ba cebb ihlp ddf knnn cfg ad abac aadb bg aa aca ba jt aa gd ca bi bf tc ba gdee cu aaaa pjc bhp fb nac aeee fhcg dc be dcci hel ach ue ie bb cd ehdd aa jc aaaa ni eic iel ffc fgf aaa di ab agge scs il je lfv nfp aaaa ba ca kir skcp oa jmbh cgfc aa bc bab nwbr ge baj bcb cde ap beh ecvk gpsp gb dkb ri gg bb tjbi ijeb feg bb sir akk px acbf hb dfac it bqa kjic bek ef cbc dlim eqlm eic oh dc kekb lm prwj ebif ik bcb ojc kdh ebae ua fe hh dlv ffe oikj ajia ebfd aed gbdg ad gibi jh bjl bcc hl ae cadf fcd dcfd bc nka ilj ed jcdj abb sr dg cfc hphm sb aa mfl glnh bke bb eia aa nd ej epn fj obno aa ee kdh ab bb gmem ecf bab bb jji fgmd miw egb ckme bk mle gba dbc onb cd ff rnn fs ibcd bd gm fdpo gbeg rp giif ch tf jdaa cda jd kbae nehd spq bdbd dj hdf nbc ie milh agge lp aa vlg kb tv baab bbde ialc fq cme abab nv cbfe bc icid nh ac ge dek fc dbb cddf xnbn abb am aa mmc gc hhi jpnj fd jnfb jdj fbh kd 1