Сергеј Јесењин: Не дозивам, не жалим, не плачем

ИСКРА на Фејсбуку

Сергеј Јесењин, 1914. године, фото: Спутњик

Нећеш више трептати ко птица, Срце лудо, опрљено мразом. Ни земља ме брезинога цица Босог неће намамити стазом

Не дозивам, не жалим, не плачем,
Све ће проћи ко бехара кад.
Сувим златом вењења означен,
Никад више нећу бити млад.

Нећеш више трептати ко птица,
Срце лудо, опрљено мразом.
Ни земља ме брезинога цица
Босог неће намамити стазом.

Душе скитње! Све је мање мена,
Све ми ређе пламен уста руди.
О, свежино моја изгубљена,
Очи бујне, преплављене груди.

Жеље штедим ко тврдица злато.
Мој животе, беше ли тек сан?
Ко на рујном да пројурих ату
У пролеће, када свиће дан.

Лишћа бакар тихо капље с клена.
Све је трошно, плот у прах нам гре…
Навек нек’ је твар благословена
Која дође да цвате и мре.

in4s.net

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.