Рајна Драгићевић, проф. Филолошког факултета у Београду: Деца говоре језиком ријалитија и криминала

ИСКРА на Фејсбуку

Foto: Privatna arhiva

ЈЕЗИК прати стање духа народа који њиме говори, па се у нашем језику, нарочито у лексици, огледа својеврсни културни преврат изазван друштвеном збиљом у којој су се променили узори.
Језичка заједница почела је постепено да се оријентише у својим језичким идеалима на експресивни јавни језик средстава масовних информација, а не на језик најбољих писаца.

Некада је свима било важно да беспрекоран српски језик усвајају читајући књижевна дела, а данас се говорници одричу елитног у култури и језику у корист општенародног, неотесаног, ниског, агресивног.

Овако, др Рајна Драгићевић, професорка на катедри за српски језик Филолошког факултета у Београду, одговара на питање – због чега је статус српског језика у нашем друштву на тако ниском новоу.

о Колико нови начини комуникације и различите непримерене друштвене појаве угрожавају српски језик и општу културу говора, нарочито код омладине…

– Скоро све нове речи, које већ неколико година прикупљам из штампе, имају снажно пејоративно обележје, јер су настале за именовање појава које гледамо у грубој свакодневици ријалитија, уличног криминала и политичких обрачуна. Време антикултуре налаже рушење узора, норми и мере. Питање позајмљеница постало је споредно у односу на огроман број вулгаризама у јавној комуникацији, намерно кршење граматичке и правописне норме и свођење свих стилова на неформални, разговорни.

о Однос према српском језику понајбоље се може видети у школи где ученици имају недопустиво мали број часова из овог предмета. Предлажете да му се у школама да натпредметни статус. Верујете ли да ће школски систем на то пристати?

– Школа се, нажалост, све више отуђује од ученика јер у друштву нема довољно слуха и храбрости за озбиљне реформе школског система. Преко потребне промене није лако спровести јер је озбиљан школски систем дужан да се истовремено креће у два смера – да негује традицију и концепт конзервативног образовања, али и да прати развој нових научних и технолошких достигнућа. За успешно спровођење оба та смера неопходно је појачати дечју пријемчивост за наставне садржаје, а услов да се то постигне јесте развијање њихових језичких способности. Ако деца не разумеју уџбенички текст или предавање свог наставника, а све више је таквих примера, нема те реформе која може дати добар резултат, а то значи да нема ни успешног образовања и, шире, напретка у свим областима. Зато је први корак сваке образовне реформе увођење натпредметног статуса српског језика као школског предмета.

Тај статус би омогућио увећање броја часова српског језика у школи, без потребе за нивелацијом са бројем часова других школских предмета. Овакав статус има настава руског језика као матерњег у руским школама и запажају се одлични резултати.

о Ћирилица код нас готово да изумире. Закон којим би се ова област регулисала годинама чами у фиоци. Шта би лингвисти, али и цело друштво требало да предузму?

– У оквиру надлежности Одбора за стандардизацију српског језика и других србистичких институција, србисти се предано залажу за законско уређење статуса ћирилице. Међутим, свесни смо чињенице да се проблем ћирилице не може решити само законом, јер однос између ћирилице и латинице има дубоку симболичку вредност у нашем, нажалост, подељеном друштву, у којем два писма не представљају предност, већ симболе два система вредности. Колика је психолошка и културолошка пукотина између заговорника ћирилице и латинице најбоље показују подаци из „Асоцијативног речника српског језика“. Асоцијације на речи „ћирилица“ и „латиница“ врло су острашћене и указују на два културолошка модела.

Прва помисао говорника на „ћирилицу“ јесте: српско, православље, Ћирило и Методије, старо, традиција, буквар, Словени, Србин, црква, књига, слава, историја, јеванђеље и др., а асоцијације на реч „латиница“ иду у супротном смеру: Запад, енглески, Рим, католици, ружно, туђе, страни језик итд. Очигледно је да судбина ћирилице зависи и зависиће од политичке опције на власти и њених следбеника, јер се опредељење за њу схвата као национална или анационална политичка оријентација.

о Српски језик и ћирилица нарочито су угрожени у Црној Гори, одакле су званично протерани, иако највећи део народа говори српским језиком. Очекујете ли да ће нова црногорска власт да исправи ову грешку?

– Нова црногорска власт ће се суочити са нагомиланим економским и епидемиолошким проблемима, који ће јој, претпостављам, бити у првом плану, а у вези са српским језиком и ћирилицом очекујем да ће се промене одвијати споро и да ће још дуго бити више симболичке него суштинске. Ипак, дужни смо да покажемо више разумевања према својим црногорским сународницима и мање нестрпљивости. Треба да подржимо и поздравимо сваки напор који се у црногорској политици чини да би се заштитио српски језик. Примећујем да моје колеге србисти из Црне Горе с оптимизмом гледају на будућност и верују да ће доста тога моћи да се промени у вези са статусом српског језика и ћирилице, чак и без промене Устава. Надам се да ће се нова влада с њима консултовати и послушати њихове предлоге.

о Корона ће, кажу стручњаци, оставити велике последице у свим областима живота? Као професор, шта мислите какве ће последице оставити на образовање?

– Тек ћемо осетити да је образовање највећа жртва короне. Нема правог школовања без физичке близине учитеља и ученика у учионици. Предавање није само преношење чињеница, већ најдубља размена видљивог и невидљивог, вербалног и невербалног, рационог и емоционалног. Предавања на даљину јесу само привид образовања.

о Како сте ви провели време у коме је корона оковала све нас?

– Као и друге тешке ситуације, време короне подносим тако што се штитим радом. Управо излази из штампе моја нова књига „Граматика у огледалу семантике“, у издању „Чигоја штампе“. Савез славистичких друштава Србије објавио је зборник радова Ирене Грицкат, који сам приредила са жељом да оживим сећање на ову изузетну научницу. Са групом колега, написала сам колективну монографију о западнословенским – јужнословенским језичким, књижевним и културним везама. Ту књигу објављује Универзитет у Варшави и послужиће као приручник пољским студентима србистике. Многи не рачунају ову годину у својим биографијама, а ја сам је дубоко проживела, управо бежећи од ње.

novosti.rs, Љиљана БЕГЕНИШИЋ

2 коментара

  1. Neko каже:

    Srbi su pisali prvo ćirilicom ( tačnije azbukom), samo ako prihvatate teoriju zavere da su Srbi došli u sedmom veku na Balkan (napustili najplodniju zemlju u današnjoj Ukrajini, prešli preko 2km visokih Karpata, pregazili močvare i najplodniju zemlju Panoniju..preplivali sa decom, ženama i konjima Dunav i Savu..i naselili se npr. u hercegovačkim Žeguljama, gde nema vode, gde od kamena ni travka ne može da nikne) za šta ne postoje nikakvi dokazi!
    Malo poštovanja za naše djedove. Nisu oni bili toliko ćaknuti kao mi!
    Pošto mi Srbi nismo niodkud dolazili, nego smo odvajkada živeli na Balkanu (Humu), znači da smo prvo pisali latinicom (latinskim)!
    Čini mi se da je Rumelija (pogrešno i lažno nazvana Vizantija) tek 618-te zvanično uvela grčki umesto latinskog.
    Pre mesec-dva, otkriveni su u Beogradu megaliti, iz drugog veka posle Hrista, ispisani latinskim i latinicom.
    Pismo nema nikakve veze sa religijom ili nacijom. Ako neko piše latinski, ne znači da je Latin.
    Ćirilicom pišu Mongoli, Kirgizi, Turkmeni…, dok pravoslavni Jermeni, Gruzijci, Etiopljani ili Kopti ne pišu uopšte ćirilicom. Pravoslavni Kopti, Sirijci i Libanci štaviše, pišu arapskim pismom.
    Srbi (pravoslavni, katolici, protestanti, Jehovini svedoci, grkokatolici, muslimani, budisti, talmudijanci i ateisti) pišu i ćirilicom i latinicom!
    Jedini na svetu.
    Hrvati i Bošnjaci takodje mogu tako pisati, ali neće.
    Najljubaznije bih zamolio da više ne vredjate nas Srbe koji pišemo čitav život latinicom!

  2. Д. Збиљић каже:

    Проф. др Рајна Драгићевић је вероватно добра професорка српског језика, али оно што је рекла у „Вечерњим новостима“ (18. октобар, рубрика Друштво) о проблему Срба са својим ћириличким писмом је „класика“ или „опште место“ српске лингвистике које је практично изван опште европске и светске лингвистике и нема никакве користи (н)и значаја у веома важном за Србе и њихову културу, цивилизацију и идентитет – (о)чувању српског писма.
    Таквим казивањем о проблему ћирилице ништа се не може учинити у спасавању српске ћирилице јер се у свету нико не бави чувањем свога писма како се то ради у српској држави и, посебно, лингвистици. Дакле, тиме што је говорила и како је говорила Р.Драгићевић ништа се у пракси не може корисно за ћирилицу данас код Срба учинити. Могло би се учинити нешто корисно за ћирилицу да је рекла ову непобитну истину без које данас и било када у будућности нема спаса српској азбуци: „ПОСТОЈЕ ДВА ГРОБА ЗА СРПСКУ ЋИРИЛИЦУ. Професорка није рекла прави разлог зашто постоји у Србији анархија у вези са српском ћирилицом, па због тога имамо два гроба у којима се сахрањује данас српска ћирилица у Србији. За један гроб је одговорна држава која неће да усвоји Закон о сл. употреби језика и писма у складу с Чланом 10. Устава Србије. И неће да примењује тај закон. Други гроб за ћирилицу ископали су српски лингвисти који нису сачинили решење питања писма у струци (правопису) такође у складу с Чланом 10. Устава Србије, него задржавају уникатно двоазбучје из владавине комуниста у Југославији који су тако фаворизовали Србима туђе писмо и без формалне забране ћирилице као у окупацијама Срба.“
    То је, дакле, једина истина коју је требало професорка да каже, а не да се држи класике из српске лингвистике сербокроатистике на основу које се могла ћирилица довести до данашњих ретких изузетака у писању језика Срба. Њено (Рајнино) указивање на тобожње српско „повезивање с латиничким цивилизацијама преко српског двоазбучја“ најобичнија је класична само српска бесмислица без које она својевремено није могла стећи докторску титулу у Србији.
    Дакле, у српској лингвистици на универзитетима још ништа ново у спасавању српске савршене азбуке.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.