ПЕТАР БОЖОВИЋ О ВРЕМЕНУ КОРОНЕ: Да се људи врате породици и истинским вриједностима

ИСКРА на Фејсбуку

Петар Божовић (Фото: in4s.net)

Озбиљан позоришни залет у ком се газећи осму деценију нашао Петар Божовић, један од највећих српских глумаца, заустављен је вишом силом. Добитник најзначајнијег глумачког признања, награде за животно дјело „Павле Вуисић“, морао је глуму да остави по страни.

И док цијела планета стоји на неколико мјесеци, код Божовића су се вратиле давно заборављене навике. Иако рођен у београдској општини Земун, неких рутина се присјетио и одлучио да их примијени у вријеме карантина, а везане су, како вели, за његово црногорско поријекло и коријене.

– Садашњи начин живота много је другачији од оног који сам водио у „нормалним околностима“, дуже спавам, до поднева – кроз смијех, уз дозу перфидног хумора какав само он посједује, за „Новости“ истиче глумачка легенда.

Једини излазак који тренутно има јесте онај на терасу, гдје одради фискултуру, како би му дан боље почео. Вријеме које се изненада појавило као слободно, а кога је раније због обавеза било мање, покушава максимално себи да подреди:

– По добром старом обичају у Срба, када се заврши доручак, који уз раскошну трпезу садржи и покоју чашицу „љуте“, са женом Снежаном одмах крећу преговори шта кувати за ручак. Е, ту увијек нађемо заједнички језик.

Када би се гледао широк спектар Божовићевих улога које су оставиле дубок траг у српској кинематографији, а које данашња омладина често препричава, тешко би било издвојити само једну. Свакако је врхунска изведба „Жоржа“ у антологијском филму Живка Николића из 1986. године „Љепота порока“ показала сву раскош његовог талента.

– Озбиљно сам се захуктао у Народном позоришту глумећи у антологијским представама „Хасанагиница“ и „Калигула“, имао свој репертоар у Позоришту на Брду, са комадом Жељка Мијановића „Зауставите земљу, хоћу да сиђем“, који је мој ауторски пројекат, али због ове ситуације даља извођења су, нажалост, одложена на неодређено вријеме – истиче Божовић. – Поред Београда, имао сам заказана гостовања у Народном позоришту у Бањалуци гдје је требало да се појавим у представи „Отац и син“, у Цириху, Берну, Франкфурту на Мајни и жао ми је што је све одједном стало.

Својом појавом, харизмом и глумачким умијећем увијек је успијевао да се издвоји из плејаде врхунских глумаца које је наша земља имала у прошлом вијеку. Своју посебност показује и у тренутном одабиру литературе, која се разликује од оне коју у данима изолације прелистава данашња младеж.

– Можда није вријеме да се сада хватам укоштац са чувеном кинеском књигом „Ји Ђинг“, насталом хиљаду година прије нове ере, али јесам. А, да бих до краја испоштовао „завјете“ наших старих, преко дана мало и одријемам. У овим тренуцима, који су за све нас нови и непознати, битно је да људи раде оне ствари за које раније нису имали времена. Да се врате породици и истинским вриједностима, али и прочитају добру књигу и ураде оне ствари које им причињавају задовољство.

За Божовића је ситуација са пандемијом као ратно стање, а ми смо ратници.

– Проблем код нашег народа је сада већ деценијски изостанак јаког и чврстог војног система, па је због тога присутна и велика недисциплина. Ту је и недостатак домаћег васпитања, које се у доброј мјери изгубило – објашњава Божовић. – Код многих народа је то ствар културе, док је код нас ствар морања. То је велика разлика. Готово непремостива.

Ипак је Божовић на крају оптимиста и констатује да је све ово „мачји кашаљ“ у односу на оно кроз шта су Срби прошли кроз историју, закључно са 1999. и агресијом НАТО.

Одиграо близу 200 улога

Велики глумац студирао је италијански језик, али је на крају дипломирао на Факултету драмских умјетности у класи Предрага Бајчетића. Током вишедеценијске каријере, одиграо је близу двјеста филмских и ТВ улога сарађујући са свим најзначајнијим српским и југословенским редитељима. Највећи печат оставио је у антологијским остварењима Живка Николића „Чудо невиђено“, „У име народа“ и „Љепота порока“, а публика га памти и по улози доктора за љубавне проблеме у класику „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи“, лику Слобе у филму „Лепа села лепо горе“ и Атифаге у остварењу „Нож“.

Нису га заобишле ни серије

Поред великих успјеха на филмском платну и у позоришту, Божовић је одиграо и неколико битних рола и у домаћим серијама. Највећи траг оставио је у серији „Више од игре“, у којој је сјајно изнио главну улогу и која је и данас у репризним терминима радо гледана.

 

novosti.rs

2 коментара

  1. Филип каже:

    Шта нас је до сада ометало да се вратимо породицама и истинским вриједностима, комунизан, капитализам, трка живота, итд.
    Сви смо ми људи Радоване. Ако требамо да смо закључани и име бриге за човјечанство, онда аферим. Поред хиљаде ратова и прогона, нашли да се “брину” о човјечанству. Знаш ти боље Радоване.
    Ако је прошло једноумље, можда прође коментар

  2. Kerida каже:

    Super si Petre, moj ispisani če, 22. 05. 1946.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.