Ово није позив на мржњу: Све популарнији глумац о страшној драми Срба – коју је сам преживео

ИСКРА на Фејсбуку

Фото : Спутњику уступио Антонио Ахел

Заборављамо, бежимо од стварности, па нам се понавља 1941. и друге лоше ствари. Сведоци смо покушаја мењања историје. Прича о „Олуји“ макар ће да остане записана на неком платну или дигитално. Друга страна би волела да се о „Олуји“ овако не прича уопште, али ово није позив на мржњу. Ово је прича сваког избеглог човека.
Овако за Спутњик глумац Јово Максић укратко објашњава разлог за снимање првог играног филма и серије о погрому Срба из Хрватске 1995. године, режисера Милоша Радуновића, у коме игра насловну улогу.

Филм о “Олуји” није позив на мржњу

Нерадо је пристао на разговор, јер су, каже, таблоиди већ злоупотребили осетљивост теме овог филма, па на почетку разговора за Спутњик уз осмех каже;
„Наравно да није тачна информација да музику за филм ради Баја Мали Книнџа“.
До доласка у Београд на студије, Максић је живео у селу Плавно код Книна где је његов отац био свештеник. Дипломирао је глуму у класи професора Предрага Бајчетића. Стални је члан Београдског драмског позоришта, а још игра у својој првој великој кући, „Малом позоришту Душко Радовић“.

У Београд стигао у колони

После прве године глуме, Јово Максић отишао је кући на распуст, била је то 1995. година. Због „Олује“ у Београд се вратио у колони трактора и аутомобила. Путовао је 12 дана.
О детаљима своје голготе Максић не жели да прича, каже да ипак није прошао пакао, за разлику од других, а многи нису ни стигли до Србије. Због њих, између осталог, игра у овом филму.
„То је нешто што је моје, лично, не желим да ико то зна, то сам носим, али срећа је у несрећи што је мој посао такав да ово искуство могу да искористим у најбољој могућој мери. У глуми стално морамо да преживљавамо, да тражимо моменат који сведочимо, да би био што истинитији, што искренији. У свој овој несрећи, имам срећу да то могу да пренесем и искористим сва искуства која сам имао у животу, сматрам то неком врстом благослова“, каже Максић.

Спрема се и серија

Он за Спутњик открива и део радње филма. Главна прича прати судбине пет ликова, које ће касније бити додатно разрађене кроз серију од 12 епизода. Већина тих судбина се преплиће, реч је о људима из истог места, пограничног српског села у Лици.
„Редитељ није желео да се бавим директним одредницама, тачним именом села, препознаће се, иако је то опште место које може бити било које погранично личко село. Мој лик је на фронту, креће операција „Олуја“, ја остајем негде окружен. Радња прати моје извлачење, истовремено, породица креће у избегличку колону. Они не знају где сам ја, ја не знам где су они. Ту су и мештани са својим паралелним причама, паралелним мукама, тако да ће гледалац пратити више судбина“, открива Максић.

Истина не сме да се заборави

Иако се труди да направи емотивни отклон, јер, колико год да је професионалан, са сваким сетом поново преживљава оно што му се заиста догодило, он каже да му је ипак важно што ће прича о „Олуји“ коначно бити испричана.

„Важно ми је да то негде остане. Најбоље би било да све заборавимо, али ја би се, на крају крајева, питао, одакле сам дошао. Неки корени морају да постоје, нешто, због чега сам овде, у овом тренутку, последица је нечега. Неко се снашао боље, неко горе, али та прича не сме да се заборави. Сви морамо да причамо, свако своју страну, да се ово никад више не понови“.

Лика код Ваљева

Премијера филма „Олуја“ планирана је у децембру, а почетак приказивања серије у марту следеће године. Снимају код Ваљева и Уба, а нашег саговорника смо питали зашто продуценти нису размишљали о одласку на снимање на лице места, у Хрватску, већ су изабрали крајеве који личе на Лику.
„Верујем да би то било немогуће у данашњим условима, нажалост, те ране су, иако је прошло толико година, живе. Не знам како би то било схваћено са друге стране, иако ово није упирање прста ни у кога, сви имамо своје муке и своје болове. С моје тачке гледишта, то је један од најпрљавијих ратова који се десио. Суштински, највише је страдао обичан човек, са једне и са друге, и са треће стране. Свако од нас има овакву причу, немам ништа против када је прича и друга страна, када је обична, када није политичко величање људи и догађаја, већ страдање обичног човека, где имам емпатију према било коме, то нема везе са нацијом, ја те људе разумем“, истиче Јово Максић.

Филму треба подршка, а не скандал

Он је популарност у региону доживео након улоге Косте Говоруше у серији “Кости“ по сценарију Николе Пејаковића, у режији Саше Хајдуковића, где такође игра избеглицу. Имао је и малу, али изузетно запажену улогу у филму „Дара из Јасеновца“ Предрага Антонијевића.
Упитан да ли се плаши буре сличне оној подигнутој око трке за Оскара ове године, Максић каже да бежи од политике и да је ужаснут тим догађајима, које пласирају медији, а касније развлаче друштвене мреже.
„Нашим новина није циљ да нас подрже, да филм или серија успе, већ праве скандал како би се опет неке варнице запалиле, да би се препуцавало преко друштвених мрежа. Они од тога живе и тиме се хране. Сви ми једни другима морамо да погледамо у очи, да покажемо шта смо једни другима радили. Када би смо могли сви да се окупимо и замолимо једни друге за опрост, тада би смо могли да разговарамо, да они разумеју наше жртве, ми да разумемо њихове. Ту су остали нечији животи, ово није позив на мржњу, већ да нас друга страна схвати, ако хоће, ако неће, шта ја ту могу. Ово што радим је и дуг према неким мојима који су тамо остали“.
На крају разговора за Спутњик Јово Максић каже да тренутно ради само на филму „Олуја“. Очекују га четири месеца снимања.
„Немам много времена да се било чиме другим бавим. Посветио сам се потпуно, да ово изгурамо до краја. Заправо, радим још нешто, али немам одобрење да било шта о томе причам. Могу само да вам кажем да је реч о домаћем пројекту“, закључује Максић.
rs.sputniknews.com, Сенка Милош

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.