ОСТАО ЈЕ ТРАГ У ВРЕМЕНУ: Јован Дучић – велики пјесник и дипломата

ИСКРА на Фејсбуку

Јован Дучић Фото: СРНА

Српски пјесник и дипломата Јован Дучић /1874-1943/, члан Српске краљевске академије, чије је стваралаштво ударило печат српској поезији у првој половини 20. вијека, рођен је на данашњи дан 1874. године у Требињу.

Завршио је учитељску школу у Сомбору и био учитељ у српским школама на подручју данашње БиХ, послије чега је студирао права у Женеви и Паризу, гдје је дипломирао.

Од 1912. до 1941. био је дипломата краљевина Србије и Југославије и амбасадор у великим европским градовима. Заједно са писцима Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем, у Мостару је покренуо књижевни лист „Зора“.

Већ првом пјесничком збирком „Пјесме“ 1901. представио се као надахнут лиричар обузет темама бола и усамљености, љубави и смрти.

У Другом свјетском рату је међу првима јавно указао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и на геноцид над Србима.

Послијератна званична књижевна критика проказала га је због тога као „четнички опредијељеног“.

Пошто је Шпанија признала усташку Независну Државу Хрватску, прекинувши дипломатске односе са Југославијом, у јуну 1941. године Дучић се повукао у неутралну Португалију, у Лисабон, одакле је у августу исте године отишао у америчку савезну државу Индијану, у град Гери, код рођака Михајла.

Од тада до своје смрти водио је организацију у Илиноису, чији је оснивач Михајло Пупин 1914. године, а која представља српску дијаспору у Америци.

Осим пјесама, од којих су неке непролазне вриједности, писао је прозу, путописе, есеје, студије.

Умро је 1943. у САД и његове кости су почивале у држави Индијана до 22. октобра 2000. године, када су пренесене у Требиње.

РТРС

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.