Одбор за стандардизацију српског језика: Не постоји посебан језик Бошњака

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: Sputnik

Одбор за стандардизацију српског језика упутио је писмо Националном савету за високо образовање у коме истиче да не постоји посебан језик Бошњака који се лингвистички разликује од српског језика и да би, прихватањем студијског програма такозваног „босанског језика“, на Универизитету била нанесена непроцењива штета српском језику и српској култури.

Одбор је упутио писмо Националном савету за високо образовање јер су добили информацију да је „Савет добио на акредитацију студијски програм такозваног босанског језика, и то на Државном универзитету у Новом Пазару“.

У Националном савету подсећају да установа захтев за акредитацију одређеног студијског програма шаље Комисији за акредитације и проверу квалитета у високом образовању и, уколико Комисија одбије захтев, установа може да упути жалбу Савету.

Члан Савета, професор Миодраг Поповић, тврди да никаква жалба није стигла Савету и да је реакција Одбора преурањена.

Одбор за стандардизацију српског језика подсећа да и ставови значајних бошњачких лингвиста говоре у прилог томе да се српски и босански језик лингвистички не разликују.

„На основу Европске повеље о регионалним и мањинским језицима и, још више, на основу научних лингвистичких критеријума, јасно је да се не могу, као посебни, студирати симболички језици, јер они представљају само различита имена истог, у овом случају српског, стандардног језика. Прихватањем овог програма Србија би била једина земља на свету где би се студирао — босански језик“, наведено је у писму.

Тврдећи да су имали увид у предложени програм, Одбор упозорава да је циљ студија — да се легализује прекрајање научних истина и присвајање српске језичке и културне баштине.

Одбор тврди да се у закључку предлога програма наводи и следеће:

„Студијски програм садржи довољно елемената српског језика и књижевности, чиме се студенти оспособљавају за извођење наставе српског језика и књижевности у основним школама, што ће бити наведено и у додатку дипломи“.

Тиме се, сматра Одбор, деградирају српски језик, српска књижевност и српска култура, јер се „српски језик и књижевност подводе под босански језик, босанску књижевност и босанску културу“.

Овако припремљени наставници босанског језика добили би право да преузму и наставу српског језика. Тиме се показује највећи нонсенс, на који не може пристати ниједна српска институција. Верујемо да иза овога неће стати ниједан српски политичар, јер се тиме уништава осам векова српске писмености и културе“, стоји у писму, а преноси Танјуг.

Став одбора подржали су и председник Савеза славистичких друштава Србије професор доктор Рајна Драгићевић, управник и заменик управника Катедре за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета у Београду професор доктор Рајна Драгићевић и професор доктор Александар Милановић, управник и заменик управника Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета професор доктор Бошко Сувајџић и професор доктор Славко Петаковић, као и председник и потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије професор доктор Зона Мркаљ и професор доктор Вељко Брборић.

rs.sputniknews.com

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.