Од мрвица правимо спој Истока и Запада: Кустурица објаснио суштину Кустендорфа

© Sputnik / Лола Ђорђевић

Драматично је доба, отказ културе у свету, а ми шеснаести пут производимо фестивал који нема комерцијалну основу и потребу да се прилагођава онима који у филму виде само робу, истакао је редитељ Емир Кустурица најавивши програм Међународног филмског и музичког фестивала „Кустендорф“.
Овогодишњи Кустендорф биће одражан од 25. до 29. јануара у Дрвенграду, који је изграђен, према Кустуричиним речима, да би угостио људе из културе.
„Кажу да је култура други степен цивилизације, да постоји нација као формација изведена из племенског, а да култура оплемењује ту нацију и да она ствара цивилизацију. Сам простор Дрвенграда је довољно инспиритиван – антиквитет и лако апсорбује све оно што на филму највише значи, а то је дубина погледа на живот, идеја о нечем што је засновано на рефлексији, емоцији, све оно што је одувек била уметност, од првих пећинских трагова па до ренесансе, односно до краја 20. века када су се у филму и другим уметностима дешавали велики подвизи“, нагласио је славни редитељ у изјави за Спутњик.

Кустендорф – спој Истока и Запада

„Кустендорф“, како је рекао његов оснивач, „покушава да изгубљено – мрвице са стола које су заборављене, прикупи и од фестивала направи спој истока и запада“.
„Захваљујући држави ми можемо да доводимо студенте из Монголије, Аустралије, из најудаљенијих тачака, и да тако правимо оно што у свету тржишта може да направи велика корпорација. Србија је тренутно позната по томе што се не држи слогана ‘ако ниси са мном, против мене си’, што је стари колонијални рецепт. Србија је земља у којој свашта може да се каже и изгледа понешто и да се уради“, оценио је Кустурица.

Лепота ће спасити свет

Он је навео да озбиљни теоретичари предвиђају да ће у будућности бити две најважније ствари – држава и корпорација па ће доћи време корпорације и државе, а онда ће на крају бити само корпорација.
„Ако постоје држава и корпорација, онда је то још добро. Ако постоје корпорација и држава – говоримо о томе ко води свет – то може да буде подношљиво. Једини проблем ће бити када не буде државе као институције која може да апсорбује све процесе, а највише оне који се тичу културе. Сад у Америци дете може да изабере пол који жели да буде или да себе прогласи неком животињом. Ми смо довољно далеко од тога. Тржиште апсорбује ствашта, али ја верујем да Србија још увек има потенцијал да препозна стару фразу Достојевског да ће једино лепота спасити свет“, истакао је познати редитељ.

Уметност изнад свега

„Кустендорф“ под слоганом „Уметност изнад свега“ угостиће и ове зиме младе филмске ствараоце и великане светског ауторског филма, а награда фестивала „Дрво живота“ биће уручена драмском писцу, академику Душану Ковачевићу.
У такмичарском програму наћи ће се 14 филмова. За награду златно, сребрно и бронзано јаје такмичиће се аутори из Мађарске, Србије, Русије, Узбекистана, Израела, Грчке, Чешке, Ирана, Словачке, Монголије и Швајцарске.
Најбоље одабраће италијанска редитељка Сузана Никјарели, прослављени глумац Славко Штимац и израелски продуцент, редитељ и сценариста Давид Ној.
О награди „Вилко Филач“ одлучиће директор фотографије Владан Радовић и професор камере, стручњак за визуелне ефекте и визуелни уметник Иван Шијак.

Апсурд и поетичност

„Сви филмови који су изабрани имају један ниво егзистенцијалних питања и апсурда, односно парадокса у коме живи данашњи свет. Мислим да се уопште модерност може свести на парадокс, апсурдност и код неких поетичност – од поезије до политичких питања типа да ли људи преко 75 заслужују да живе или их треба убити“, рекао је Кустурица.
У „Савременим тенденцијама“ биће приказани филм „Кјара“ италијанске редитељке Сузане Никјарели, „Tинитус“, награђиваног бразилског редитеља Грегорија Грациозија, добитник седам светских признања, филм „План 75“, јапанскe редитељкe Чије Хајакаве, затим добитник признања на Венецијанском филмском фестивал, филм “Суша” италијанског редитеља Паола Вирција и добитник Златне палме, филм “Троугао туге”, редитеља Рубена Естлунда.
„Поново долазе млади људи из читавог света и познати аутори, али имамо мали проблем што је већина аутора, слављена у протеклих 16 година, остарила или изашла из производње, али њихови наследници су ту и долазе код нас“, нагласио је редитељ.
У оквиру програмске целине „Рестроспектива великана“ биће приказан филм „Балкански шпијун“ Душана Ковачевића, као и филм „Парижанка“ Чарлија Чаплина која ове године обележава 100 година од премијере.
Програмска целина „Нови аутори“ приказаће дебитантске дугометражне филмове редитеља Синише Цветића „Усековање“, Муније Акл из Либана „Коста Брава, Либан“ и Карла Франциска Манатада „Свеједно да ли је време лепо“ са Филипина.
У оквиру „Кустендорф представља“ целине биће приказан „Позив од Бога“, постхумни филм прослављеног редитеља Кима Ки Дука и документарни филм „Пазолини – Хронологија политичког злочина“ аутора Паола Фјореа Анђелинија.

Дрвенград тема и у Давосу

Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић је у Давосу, на Конференцији министара културе, посвећеној оснивању „Баукултур Алијансе“, представила Дрвенград као спој свих принципа „баукултуре“.
„Професор Кустурица је успео да споји лепоту, уметност, разноликост, заштиту животне средине, природно окружење“, рекла је Гојковић оценивши да „Кустендорф“ негује истинску културу и слави лепоту.
sputnikportal.rs, Марија Јаковљевић
?>