О ТОМ МАЛОМ ‘ОЋУ ДА ПРИЧАМ: Како је Паја говорио о Кусти

ИСТАКНУТИ редитељ Емир Кустурица одлично је прошао са својим “Сјећаш ли се Доли Бел” на фестивалу у Пули, а у њему је једну од главних улога играо и великан српског глумишта, Павле Вуисић.

Управо је након фестивала, Паја у разговору са новинаром изнео своје мишљење о Кустурици.

– Ето видиш, о њему, о том малом Кустурици, ‘оћу да ти причам. Ајд’ сад искористи па напиши нешто за новине шта ја мислим о том детету – рекао је он усред интервјуа.

– Ја сам ти тог малог Кустурицу видео негде кад је имао 14 година. Као и сваки клинац, он је бленуо. Наше виђење је било у Сарајеву, а касније сам још неколико пута био и обилазио ноћне локале, који чак и не постоје, са његовим оцем. Једног дана позваше ме из Сутјеска филма, да снимам код неког Кустурице. Чуш, Кустурица? Биле су додуше две-три телефонске интервенције и ја одем у Сарајево. Погледам једног момка, ћутљивог, хладног, знаш, који ми каже: „Је л’ чика Пајо, јес’ ти ово прочитао?“

– Нисам, синко!

– Нека и ниси, ј*би га! Ал’, поздравио те бабо. Знаш ти мог бабе? Он мени рек’о да ћеш ти играти у мом филму. И нормално, ја онда пристанем. И одиграм тетка. Његов бабо, мој ахбаб и пријатељ, бринуо се о том филму више него и сам Емир.

– Ал’, тај мали Кустурице је један диван, сладак дечко. Ја, на пример, никад нисам доживео да дођем и одем с неког снимања, а да ме неко тако дочека. Тај Кустурица, тај мали фини дечак, да з*јебемо све његове квалитете (а такав човек мора да их има) е, он је увек наша’ времена, па макар ја одлазио или долазио у поноћ или рано јутро, да дође да ме сачека и испрати, не зато што сам ја пријатељ његовог бабе, него зато што је то један дечак који је тако васпитан, који зна шта је ред.

– Ето, то је тако, па иако се ту и тамо причало, како је он у време студија у Чешкој само халалио неке ствари, уличарске. Нико из његове махале није веровао да ће он постати нешто. Ето, он је пост’о, не нешто, него једна, ја мислим значајна личност југословенског филма, која ће од данас па надаље, ако може то тако да се каже, да сјаји, да бљешти и сигурно ће увек бити у врху југословенског филма, што у ствари, њему није ни тешко, јер та југоконкуренца, њему, уколико му се допусти да се размахне, неће бити ни до колена.