ЊЕГОВО ИМЕ ЈЕ МЕЂУ 100 НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ СРБА: Годишњица смрти Петра Другог Петровића Његоша

ИСКРА на Фејсбуку

Петар Петровић Његош (фото:laban.rs)

Петар Други Петровић Његош, српски пјесник и епископ, владар Црне Горе, умро је на данашњи дан 1851. у 38. години.

Рођен је 13. новембра 1813. у селу Његуши код Цетиња као други син Томе Маркова Петровића, најмлађег брата владике Петра Првог и Иване Пророковић, а на крштењу је добио име Радивоје под којим је у народу био познат касније као владика Раде.

Нако што је постао владика, он се потписивао само својим монашким именом – Петар и презименом – Петровић. Међутим, у народу није био познат као владика Петар него управо као владика Раде.

Владиком Петром народ је називао једино његовог стрица. Његош никада није употребљавао ријеч Други уз Петар, него је то додато касније, као и Први уз име његовог стрица, да би их разликовали.

Послије стричеве смрти, 1831. године Његош се замонашио веома млад и примио власт над Црном Гором. Петар Први је у тестаменту одредио Рада за свог насљедника. Међутим, то право је оспоравао гувернадур Вуколај Радоњић, који је сматрао да он треба да буде једини владар Црне Горе.

Радоњић је тајно одржавао везе са Аустријом. Када је то откривено, црногорски главари су осудили Радоњића на смрт, али је Петар Други преиначио казну у прогонство и укидање звања гувернадурства у Црној Гори.

Његош је био и вјерски и свјетовни поглавар српског народа у Црној Гори, у којој је била јака национална свијест и патријархални морал, али је владала племенска суревњивост и крвна освета.

Кад је дошао на власт, он је одмах почео да уводи ред и модернизује друштво и државу. Подизао је школе, оснивао судове, правио путеве, узимао поступно сву власт у своје руке и увео порез.

Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе.

Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега. Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна.

У једној културно заосталој средини то је ишло тешко и морало је бољети овог великога родољуба, који је свом душом био предан народу. „Ја сам владар међу варварима, а варварин међу владарима“, писао је Његош.

Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте. Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.

Владика се у прољеће 1850. године разболио од туберкулозе којој је тражио лијека у Италији. Преминуо је 31. октобра /19. октобра по старом календару/ 1851. на Цетињу, двадесет једну годину након што је постао владар Црне Горе.

У својим посљедњим часовима рекао је: „Ево ме на ждријелу вјечнога дома… Копајте ме у Ловћен код нове цркве“.

Сахрана на Ловћену је одгођена, због лошег времена и страховања да би скадарски Турци могли да оскрнаве ловћенску капелу, те је привремено сахрањен на Цетињу, у манастиру, у гроб његовог стрица светог Петра. Тек 26. августа 1855. свечано су Његошеви посмртни остаци пренесени на Ловћен.

Капелу на Ловћену порушили су Аустроугари, а обновио је краљ Александар Карађорђевић. Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године. Капела је уз подршку тадашње југословенске владе 1974. замијењена Мештровићевим маузолејом.

Његош се сматра и једним од највећих српских пјесника. Његово најутицајније пјесничко дјело је „Горски вијенац“, објављено 1847. године, те „Луча микрозма“ и „Лажни цар Шћепан Мали“.

Његош је, у вријеме непрекидних бојева с Турцима, занесено волио народне пјесме, скупљао их, а касније и сам стварао нове. Штампао је и два краћа спјева у истом духу: „Кула Ђуришића“ и „Чардак Алексића“.

Године 1854. је објављена „Слободијада“, епски спјев у десет пјевања, у коме се славе црногорске побједе над Турцима и Французима.

Вук Караџић је сматрао да је и друге пјесме о новим црногорским бојевима испјевао управо Његош. Он је радио и на прикупљању народних пјесама и издао их у збирци „Огледало српско“.

Петар Други Петровић Његош је на нивоу Митрополије Црногорско-приморске канонизован и уведен је у ред светитеља као Свети митрополит Петар Други Ловћенски Тајновидац. На нивоу Митрополије црногорско-приморске, 19. мај је установљен као датум празновања Светог Митрополита Петра Другог Ловћенског Тајновидца као светитеља.

На својој првој икони, која је 19. маја 2013. унесена у Цетињски манастир, Његош је представљен у архијерејским одеждама. У десној руци држи ловћенску цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из „Луче микрокозма“.

Његово име налази се међу 100 најзнаменитијих Срба.

РТРС

1 коментар

  1. Вера каже:

    „Преминуо је 31. октобра /19. октобра по старом календару/ 1851.“
    Ако је тачан податак да је Петар Други Петровић Његош преминуо 19. октобра по старом календару, то значи да није преминуо на Светог Луку, јер се тада, као и сада Свети Лука слави 18. октобра. Према томе,следи да је преминуо дан касније.
    Ове грешке се јављају због разлике у новом и старом календару,која је у 19. веку била 12 дана, а у овом 13 дана.
    Због тога се често меша редослед догађаја по данима и датумима.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.