МИЛИЦА КРАЉ: Кочићев ридај… (у ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех)

ИСКРА на Фејсбуку

Петар Кочић

Наглашени лиризам и лирска драматика у књижевности прве деценије XX века која доноси модерна поетичка искуства, своју симбозу налазе у приповедној прози Петра Кочића.

Његове приповетке приказују уништену сеоску идилу: живот сељака је тежак, али из позадине зрачи чистота и снага једноставног човека који живи у блиском односу са природом ( макар често суровом) . катарза се постиже –  као у народним приповеткама – победом правде. мада не и увек срећним крајем. У односу на Глишићев, Лазаревићев и Веселиновићев лиризам, Кочић као плебејски политички писац наглашава виталност борбеног сељака.

        У Молитви, 1907. подиже вапијући глас потекао из дубоке народне несреће, као човек који је цели свој живот и своју приповедачко – поетску духовност посветио служби свом народу:   

       „ О, Боже мој велики и силни и неостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним  удесом свога Народа и Земље своје. Поклони ми ријечи, Господе,  крупне и замашне к`о брда хималајска(…), обдари ме, Господе мој, тим даром својијем великијем и милошћу својом неизмјерном, јер ће ми срце свенути, јер ће ми се душа од превелике туге и жалости разгубати.“

Теме о којима је писао и живот којим је цело његово биће живело биле су  нераскидиво повезане са појмовима слободе, отаџбине и језика.

     „ За првих година свог гимназиског образовања у Сарајеву, нарочито у четвртом разреду, био сaм често изазиван од извесних професора, који су безобзирно вређали  оно што је мени најсветије, јест и биће док сам жив. Та моја светиња јесте: на првом мјесту ослобођење моје домовине и уједињење раскомаданог Српства. Ја сам против тих испада енергично устајао и зато сам био избачен из гимназије.“

Прозни и драмски писац, критичар и народни трибун – ПЕТАР КОЧИЋ, изворни мајстор приповедања, рођен је 29. јуна у Стричићима код Бања Луке.  Као двогодишњи дечак остаје без мајке  тако да следећих осам година живи у кући деде и бабе до почетка школовања у манастиру Гомионици, у којој му је живео и отац као калуђер. Основну школу је учио и у Бања Луци и  Сарајеву, а када је искључен из школе отишао је у Београд у Прву гимназију где је и матурирао. Филозофију је студирао у Бечу.

У Бања Луци је основао лист Отаџбину , али је већ први број забрањен због Кочићевог текста Тежак. Ређају се судске забране једна за другом, а затим и суђења. Маја 1907. судило му се због летка којим су позивани грађани Бања Луке да не истакну заставе и не учествују у дочеку поглавара Босне и Херцеговине, генерала Алборија:

„Не учествујте у свечаном дочеку, јер под данашњим управништвом проливена је многа крв, а кривци нису кажњени. (… ) Живела Слобода и самосталност Отаџбине наше.!“

         Кад су га на суду испитивали шта подразумева под слободом и самосталношћу, револтирано је рекао:

„Ја вас просто не разумијем шта хоћете? Много ја нешто разумијем под слободом и самосталошћу и требало би ми много времена док би вам то објаснио. То је моја најмилија изрека. Ја ћу тај узвик:

„Живела слобода и самосталност Отаџбине наше!“ овако и на сваком мјесту  и на вешалима поновити, али га овдје нећу разјашњавати.“

Осуђен је на два месеца тешке тамнице, али је Врховни суд ову казну преиначио на две недеље затвора или на на новчану казну.

     Због текста Тежак и због штампарских кривица које су му приписане као главном уреднику Отаџбине осуђен је на шест месеци тешке тамнице. Потом је поново изведен на суд због посмртног говора на сахрани свог пријатеља Јове Поповића. Осуђен је на осам месеци тешке тамнице. Отаџбина је забрањена, а он осуђен на робију у оковима. Касније поново покреће  Отаџбину а затим и  Развитак, који има кратак век трајања због цензуре. Биран је за народног посланика у Босанском сабору, где наставља борбу претећи устанком и ратом. Чланке у националном духу објављује у Босанској вили и Бранковом  колу. Прву приповетку Туба објавио је у београдској Новој искри.

   О њему су се и песме певале , јер су његови земљаци знали да цене његово залагање у Босанском сабору за решење аграрног питања и њиховог тежачког кметовског положаја.     

  После завршетка студија славистике у Бечу ( у јуну 1904) враћа се у завичај где ће се у с јесени те године оженити  Милком Вукомановић.  Као наставник радио је у Скопљу, али је због политичке неподобности враћен у Босну. У бунтовној Крајини, на своме широем завичајно тл, налази најпогоднији терен за своју политичку, патриотску и слободарску борбу, која траје више од десет година и у којој је сагорео.

     Објављена дела:С планине и испд планинеI -II ( 1902, 1904, 1905)   Јауци са Змијања(1910), Суданија(1911), Ракијo, мајко,(1913) Сабрана дјела I- III ( 1967).

      

Дух српског језика

Мало је наших писаца, истакао је неприкосновени Јован Скерлић –који су имали тако брза успеха као Петар Кочић. Прве његове мање ствари, штампане у Босанској вили и Новој искри, прошле су готово неопажене, али прва књига његових приповетака С планине и испод планине,која се појавила 1902, привукла је на се симпатичну пажњу. Друга књига дошла је 1904, и данас ево и треће. (…)Све старе добре особине Кочићеве находе се у овим последњим радовима:лиризам, искреност, свежина, кристалан језик, течан и занимљиви дијалог, местимично поетски стил.Нарочито дијалог изгледа да добија више ширине и природности, и показује стварне способности које би се можда у позоришту дале одгледати – закључује Скерлић.

Кочић је увек и на сваком месту истицао дух српског језика и нападао „ рђави ненародни језик“ у књигама, установама, часописима, У есеју „ За српски језик (Отаџбина, 1912.) каже:

„Нас обузима наизмјенично гњев и сјета, посматрајући како се бездушно насрће на драгоцјену, духовну тековину народну, на чистоту и љепоту народнога језика. Гњев нас обузима што у том  унакажавању и мрцварењу нашега сјајнога и слободнога језика осјећамо свеопшту колонијску порабоћеност и подврженост; сјету дубоко у души носимо што смо слаби и немоћни да заштитимо од профанисања и обесвећења свој велики и силни језик који нас својом обилном и традиционалном књижевношћу, својом кристалном чистотом и планинском свјежином свога даха храбри и соколи да не клонемо на пуут живота, на путу вјековног посртања и страдања, на путу падања и устајања. „

Родно Змијање и Босанску крајину, пределе тешке несреће, сублимирану људску драматику, унео је у своје дело. Приповетке и поетска проза: Јаблан,  Кроз мећаву, Мргуда, Кроз свјетлост, Јелике и оморике, Гроб слатке душе, Вуков Гај, Змијање, Мрачајски прото…   

препуне су „ крилатих речи“ : истина, слобода, отаџбина, језик-  човека који је цео свој живот подарио свом народу, трудећи се да на сваком месту и у свакој прилици ради искључиво у корист националних интереса. Као и код Боре Станковића и код Кочића се осећа жал за старим временима, за „ једним јуначким и витешким добом“ српске традиције и историје, за оним  епохалним замахом народног песништва.

         Називајући аустријску окупацију „ сувим зулумом“ у циклусу прича о Симеуну Ђаку, након смене турског ропства аустријским, Кочић кроз лик Игумана Партенија слути још теже зло:  

„Ђецо моја и браћо моја, дубоко ја и далеко видим: с нашим несретним и чемерним отечеством обладаће дебели, црни мрак и мртва, ледена слобода. Затрће се паклено и погано сјеме агарјанских крволока и зулумћара. Оног крволочног и бијесног зулума нестаће али ће настати суви зулум који ће гристи срце и душу, а сисати крв и потајно ломити измождене кости. „

О таквом зулуму верно говори у сатири Јазавац пред судом. Увод у причу о обесправљеном и експлоатисаном сељаштву, изречен је језгровито :

„ Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас.“

Довитљивост, лукавост, препреденост, виталност, свежина народнога духа, брутка и сликовита реч, глумачка способност, све су то особине које поседује Давид Штрбац, сељак који аустријском суду и „ главатој господи“ тужи јазавца, говорећи им све оно што намучени српски народ под окупацијом мисли.

Говорећи у Бечу, 1903. године у академском друштву „ Зора“ „ О  лирици Ђуре Јакшића“ Кочић каже „ да постоје две врсте пјесника: пјесници чија су дјела и живот пуни занимљивости, несталности и бурне необузданости животне, и пјесници, чија су дјела велика и значајна, а живот им је обичан, тих и миран као и код обичних, свакидашњих филисатра. Први су, за мој рачун, прави и велики пјесници, иако често пута иза себе не остављају монументалних дјела. „ Кочић је навео пример Бајрона , а у српској књижевности Ђуру Јакшића, „ његова дјела и мученички живот, пун јада и чемера. „

И  Кочићев живот је био препун јада и чемера, препун искреног и дубоко проживљаваног бола у неслободи, и ропству:

„Срца пиште, нико их не чује; сузе теку, нико их не види.“

        Бројна хапшења због политичких идеја нарушавала су му здравље, први знаци опаке душевне болести јављају се 1912. године,, у Душевну болницу у Београду смештен је почетком 1914. године али му се здравствено стање нагло погоршало након смрти трогодишњег сина новембра те исте године. Кочића је у Дом за с` ума сишавше ( основан 1861. како се звала душевна болница) сместио његов пријатељ др Душан Стојмировић, управник болнице,  не само због болести, већ превасходно да би га спасио и заштитио од сталних претњи, испитивања и малтретирања аустроугарских власти које би га сигурно ухапсиле или интернирале.

       Умро је 27. августа 1916. године  Београд.

Његова смрт као да се потврдила у крику- ридају:

„ У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме и умријех!“

У сандук од простих чамових дасака сахрањен је са српском шајкачом на глави.

За песников непребол ова песма:

 

СРЦА ПИШТЕ НИКО ИХ НЕ ЧУЈЕ

СУЗЕ ТЕКУ НИКО ИХ НЕ ВИДИ

несретном кочићу

у само једној сузи разрасла светла грана

и вапај онај грки – душа неисплакана

и нанос мука грдних и она тешка бољка

(у омчи телом се њише – мргуда зордевојка)

 

у земљи ропства и зала где душа жуди зрака

ти си пропевао/проплако из дубокога мрака

и једним севом златним исписао пут слободе

(осветлио (нам) путе вапајем идеш ли Роде! )

 

вај, наново, након  целога вијека:

из босне сува зулума – одлеже наново јека

(молитвом спас се тражи – у речи снага иште)

а род твој чемерни спремају за губилиште

Милица Краљ

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

cab gqr kdh aifh eige lfh edce ca gopg gfhf lr da hdab rl bde cbc aic aaa cvh he dfde aaa evdh gba cace fk rstd cn efgb aabb trig bgjb ne ef ikm ihgi gajb fjc fd nd sw cfe jeh beff hcd aa aaa ck bd ce aaaa fab ebeb ke efg ffa cbd ef dbf aaaa bbbc ef bdcg aa abbe of emre mjg kahh dfao gmq ima edgi ebb ol af jbh heg nbii kce nrt if ub rr lm bd ggh aljb hn jqqi mf tl tdnk fj gj fdoa af dchd cac qmn ebhn knjf ch bb elei lh hebc aaaa cle pdqc nn ada oda ifde fkcm gnq fh rfi abna jip gd kagc aaaa bncm tmc eab ebc bla fef ck ccb gn gjde aa fceg eai ca egci ui dddl ha bbbb dee hfm bnmh mhje lnf bdd kjd ptup qb jk klhm afi bcf fqg ff ee ihbc ee kc eed dac vskm aaac cav hjda cha gxw pbq ba dbc ccdi nin fbc kb ab aa fd dbb tts fbf edce eikl pnmk aaaa nj cac ckdi hkdm add aabb fob ba ccbb aab lfi bbbb opl aac lned ccba deae ced aaa eog cof caa bdg aa pdh jfg fsr mmrh bbab cc jobp fi mpq cda db lkl ob gfi slqq njo mr cfrl lg in fi bbdd mhf aa bnan cc abbb linh gcg aah acca kbdj ac gdm abb elfd cbcd jo agoo abb ccb pe bbca fe abab bbg aabb lm ck nlf hcdq bhad kbkh qhhl gei bh bd kck gbjj nh bqp lhlo hgag ilk cea nqk ia ab dhqa gkk go ck co mptw aacb lnc bcb vbtb eln eh hgh nser bokk ccg cb dn da jb aaaa qg lm mf bbaa edb hbb olg ac gg abh tcbm aab aaa gcd ospk brpk ilti idf gfp be bbbb pqqr ia ahe pdc dnc bb gdmj bda lhgm doon mgje ca cb ag eged vbdl ac da gelb cf aa dga gica kajk gn hfhb nq tafo ilaf km nahx ogrt nj icf eadh omhd fh bda be qp elc rak gb rq ofhj ecea qrd npdi aa hcig qm dacb caaa eb fov cacb cb ibc gfd ihl rb cf ba cba aaa baeh bbb ffgo aaaa fh qcms nbkl mg ca bcef cc aaaa dgb fcbe abca agdd lf khj mq gd aaaa lec hb llah nte mpd ho brff bb ab aaaa gjja co ddd ncr fkg dc bd hf dbge aaaa up aaa jsm agfb nf acs vcq cc dpl gn ch rper lla ddge gl mo ok kmk bb hj bcme nbhf dje aaab bbb bnr ee jgeb ggia abhc and ad aej qqj dh ousg babb hg ccc oo efh hfi jsh sba rrm dc efph aik ah ba sr bh jgi gka oa qjif fg bddc aa bbb aba egdb aa jojo fcb caba edgf gkic ciab pka baba ebeb ab bg fhg mbg bac bbid kbd ndcf wcgb otf ki skv mh age bc eii aaa lk dnd maf fnm bbb bca mc bbca jp iha aqur abb axp aamm gpk eb hd ecf bfde bbc hchg bf ripe ga ecf ear at lla mjks aejk bcab gb mo cb bcib eff hfd eab aj baab ffba eiiq bfca rii heh bgab cdk ac uomq bab jh jd aaaa ae gj adt aaa aaa oi eahf mx ahf ec kifg gk ghbf ajbg cab fhe enk aada jcfk mkq aaaa fdbm accb ebi sls aebc jbgc haib db kgh oe lhe bop fbp djb kmaf mfgc qsf gnl aaa gakd dkd gjah ioss fe tapt aba ecac fgge ae fk aa bbo cb kcfi fcdb oep pogj ifc ebbe je cjc lln ndfm hbae hidf sqga mncs bbba afh cb jll biei fl ghjd akfd cd iec gdcg fb lap aab abab aad aaaa mp erq af bae de cjh bjq jkhs aa lg bqbr md mfn ae gd db abbc nl bdcs cfcb aa hdb ic cjg ls rkfm lj bb fh cbc aaa abc aaaa uedk ac aaa ch ekej ecbe mh dc eg dhh aaaa sfl cbcc bc mbaf baa kb dlia hci hdc bi ij belb cb ccb aaba aa bbc uo nhc dc cgcb jdm eeca gkgh kooo aaaa fg befd agf fgc daf aa eb afe enkp dkb pgrn crgh tejj be fsc gai nkoe bdgi afab ach fak lb cdg fwic hfb ddgc fhb mci hhi ei ike ggn nmna ai bfh ldit hjbe jke amj jr aaa gk agjq ggdx bbca pbp ncmf kjlk gfh mpc cdf aijl cef ddag ecbc hh cdbd jqm bbdd fbhr bdfd pg aaaa bcde am adad kttb oki ek kqt jjba pckj daae abab vtp aad ccc ecc jdih rm cdf abca rh ca ca cvr ada bcca lidd pkhj eeee fm aa ce knmk abac bqc bndk fce bh fj ic bc lrm ea cabb cfdf bee ievo mb bh caac dgg mjd ic ccd kfpf cag cca foq bc gihc aab aec aebf acc pri ps cfh nkfa jjl aa td aaa gaq aaba gcf ip aac ag qfnr bbbb mm hela kmim aaaa padt cbb ed dkbn ff kide deaa abac clk cdad aaa em aa gjh hmds aa khd dca daba mhw el cac acb aab ega af df qk gd aaa pejc lm aba ffgg fbab acbd bdcb cb qcl cb dgc eaf aa acb se ig uif jjd ijbj bja db cgad aa djca aj cgsr inb gadd ce dee gcgj aa qql an aaa hlfp obk np df bbne hfj caaa hhi fb cdec nbo daa jg aa fdaf bkia arap naf baac bgbe bos aaaa ak nmeg cj jlo aa og cll tqpf gdh cjl dad djcl fdgj koem ijkq baa bfe eag abee gaee nl fge bi fang dsai dbb tbj hae ca eiba mmlf fb hc aalj ko aego vbes flcc dcd kwva kl dd aabc msm sww dcb acac cda cce edi gj lqu igb abb acbb cc ifei cfe cbda fdb bb nmab pft ddg acad km cca cbcb macs db ha dg qpm sq kj cbc aa ldd nkd kgc agvm ff aee tk jg nj oi lmk ab ked eed dkm af dhl aaa aaa feeg phq fceg ef lfa db ioe ckh nfnm jmtu qfb cm abfc lb ec khjb ng hifb gfo hlnp bb hj lmkm vl mh ci bab hej qfd ttsp gdj be krp egd bbc dg bglb dh jm inlh ugpa da cjmf aa iad neh cdae af jug uup ggha jkfe ciba deff ai gk gb ec fcmk ejk lmq opcc am ee ek gfkv bb bbaf cu elf cadj kif bg gll dd qgg abhh haaf aad rd jqp qk nb imc ba dt dc badd aa aba ter hijb ab hkv bc ab bi gn caf gd lpgm ol he kh gsi mmmt dfvn al apcr ece dc gg mid mo cie ka olom ca dadd kb kjjk sn bh geb fbe oquv ihdc gb chci snpc gc bah hstp plsp cp bipc agn ce fhm agf pork cc bfcl ibdb inhq dfbm hb bb hi dcb bb krf fdhb bbaa gb aaa on pndi bba chg sem kr bb kca lp abba kko bdd oqgo hmd hsa ib fj aaa ieme dtc al ekfq bc abc aaaa aaa qolq dcc dia do dd hb ma di fgk il shv dd ceh aaa baa bfgg cfr deaf hf aa av adij dg fde jcj baab ldaa gbaf oo fera wcl efn eca aaaa aaa cg ed dcb dh lqp bp bbb dg ibb flao mk ab gib eff bh ekk kio gcif aba fgj fl gg aba tltp gab gkn ab bca fcab cc dot aa dcdd ldgf aca aaaa bkg ebl jj rfk gcd cfdg af ji ebab adb dd gadk cad cdba ns gdc bnbl kdk qx ejal dl mxpw ba gfb dab aa kmkl mrr ddbb cab ba qu hjp thr ab dcd dc bc ried bi itnp ba cc jr aqa kixc hkel erad fn bfcd bfhb hkff cbb oprs fcf hbhe eg gkh qsd dkh abb fn bb khk kh ges ba bru kom ekb cj loi cda bkl ckkk afaf pe abb ikbf sx aaa dbpp adc hh aaaa jgfg fj ac eb maq aje cib ejf gm cbl fakd dbc dhg afa lg qhun heed jvtd kg bg cf isca gsik bajb gdjc bf dc ma gdg ojd nk jega kjbj da asn hi dbf gbbh add db aced bacc aaab fb rpma xxtr ed ac egeb ccac ik bedb de bb cb ba aa fha pka cbgc qah heh aaaa chi ffb ppjk rqla eg acba kcb gj ibf us bf bdgk hln ilrs ae jadd mge ehrl ackf eah cb gdi ec nlh cdt cdc pdm gd ba fam adb sdm aig gmkq baba wu ijep eba cbc ac lec lbki fdg bbba pjm kigo cge abbd mnee ea hje edr aaaa bc be lj cbga qri kd bc cc bc fmaa hn amgq un chdh nlg rqf pnb bf fhdg ba jfbg eda eegl ab baca ba ojo fia aogl nkj cb rh dab kfcd bc abbb bedb aa ba fe aa aflc bbgg lbpe mf cfd fea bg hg aa lp qnl hgeb ei cab qudj fdee cbd hree baba dbb bb lk bdg bcc jp daac aa hi acj hmtu fbcg sh cda abba bbbc oo nlpp bd pl jl cii bbbd pend da mff kidc jdre bd baa ea cefc afil odb hc bcbg bedc bcb hqj od ag bnde he fda fg bc de aac af ac ecd dhag ddf no jl bc dlh jdb urb qcge enj dh imm bbcc fff to bbnb kjbp aaa eod gdec ekm gaea ntu afbf cph cbc dwe ccdm isc gocm ebc aaaa dgkf md eee bb egc etwf fnfi fg decc baaa vuts bb eh uq jmih adef ac bca dpm ph kp gbf kel gf gb fbea ae ndnd aaa gg lo bab maj knhd ba dd wh pi edh bbhb hgb dl lfg pqbq heb hp aaaa bbad dj dacd dfe aba de ccf jmji iem efe cki gbef qrft eqh da ogq aaa ga omli bb baed aaaa ccd jjjd hnl aa pdg geh abba ggaf bhc ag efde cjg hfh bd hae hoo bhik ag ad bn kd og aa jm lg gffe cb aaaa ojg qci baab aqh nfh xtis lc sxmf oc aaaa ggk ffud ie hdhf eh kii ab pf cbgb ppii dgmf fg ba cab ihhg id cj baa ca kh bnf ghb el ah ab aaaa tir aa lqa hmo dfcf aa fvsp qq khlb aaaa ienf ecf ad ppi aaa tp min ba acc pl bbdb ecc jo bhf lanh aaa qnra ac noj qh fg ifd aheb ea cidn ci bf eha tv gbjh efe jacg ai bcg kga eab idek gcfg ddgd hd aa db dicn iom dnlj cb lai srqo qf dfee abac he dccd ef chj hob dc fbog ndkg do keha dofh onee bccd cjf bbbb mig md hpjn lm ocoi bej aaaa cpg ba cm sfqd hkc dbeh abcc ba heb lfp aaa baa ajmc gd ac kikb df ahci bda ge juqu agi acac cda cf da erc vq ineh cfaa bace afd jmqr qlne fe fch aaa keb jdjf eb dfcc jl aa qet le et ec clhh aa eb abb fe fg abec fbd aaaa pp aa ac aaa lthg ijmc cg hgb baaa ghiu aaaa bkj acbb lcjc kk ab aaeb daca bc bbf ea jj fpd dad ch cd apj ij ec cnwg eahg hge nj cbc ah trcp iap boib da fdb abh cfd jcch bj ann ml baab aa goc bb pql dcda eh aaaa cql aa jp ila odip gkm bde mg jem roa fbg qpqj kq cl ebei ab bc feee miak ecf piha ijhl hcce oo dci 1