МИХАИЛО МЕДЕНИЦА: Хајде да се разграничимо- коме наша крв а коме вапај крви наше?!

ИСКРА на Фејсбуку

Михаило Меденица (Фото: patriot.rs)

Кусурамо тако ноћ, па ваљда испричавши једно другоме све што имали и умели упита ме зашто сам толико против разграничења на Косову и Метохији, и како бих то ја решио проблем ако не овако ко што невере мераче да учине?!

Да је проблем решавао бих га, но кукаван је Србин којем је најсветије што имамо проблем!

Да је проблем закукао не бих.

Не бих се ни разграничавао, нити делио, већ ето крвницима читаво па нек се они злопате с „проблемом“, ал како ћемо и куда ми без „проблема“ кад нам све буде потаман..?

Ако је Самодрежа Србину проблем залуду му Храм Светога Саве, па да је још два пута онолики!

Ако је проблем што нам је на Косову и Метохији све што имамо и све што јесмо, хоће ли нам бити боље без њега па да једном за свагда знамо колико смо ништа и да се на миру кућимо у вечном прогонству.

Ако ће нам без заветне светиње све бити потаман да нам то потаман сутра не омали за два броја коже и костију..?

Ма, нисам ни ја срећан због поделе, немој погрешно да ме схватиш, али реалност је таква да…

Нека, у праву си, ајде сутра да га поделимо, да повучемо међу докле је наше а одакле је наше али постадосмо премали за дечанске висине?!

Ништавни да се радујемо Грачаници на својему, већ куражни да јој певамо надајући се да нас неће чути и призвати да јој дођемо.

Ево, сутра да разграничимо коме Кошаре а коме Паштрик?

Коме глава оца Харитона а коме Стефанова?

Коме наша крв а коме вапај крви наше?!

Не мислим тако да се разграичимо. Неко решење мора да постоји..?

Постоји, јашта да постоји, само није на нама да га тражимо већ да га сачувамо!

Не „боре“ се ове Јуде да сачувају шта могу, већ да све шта могу начине проблемом па да се довека радујемо решењима страшнијим од „проблема“!

Рекох, ако је Косово и Метохија проблем за Србина- свако решење је проклетство које смо призвали на се…

Не разумеш ме…

Ма, одлично те ја разумем, него не знам хоће ли Милош Ћирковић? Тврдоглаво је то, непослушно, неће познати где је граница па можда залута на погрешну страну „проблема“!

Ко је то?

Оно тврдоглавије од храстова Проклетија што се још ’99. разграничило: живот за Косово и Метохију – душу за Господа!

Није прости шумар знао да ће светиња постати проблем Србину, па оста потоњи да брани колевку и васкрсење.

Данима је сам тукао крвнике с прага дома села крај Пећи да нам лепет косова и Божији метох никад не постану проблем, док га балисти нису…

Мислим да сам негде чуо за њега, али…

Није мога нико други да ти исприча причу о Милошу Ћирковићу без душа, а ако ти се душа исповедила ти види шта ћеш с њом?

Проблем је ако је имаш јер читава је саздана од Косова и Метохије, па куд ћеш с толиким теретом, мучениче?!

Чекај, тај Ћирковић то је онај што…

Јесте, онај што се окаменио у планине, што јатакује сунцу и месецу да их скрије за нас, што није васкрсао јер још је жив и што је васкрсао и пре него што су га звери…

Шта су му учинили?

Ништа! Ништа му нису могли без да га убију, ништа друго.
На већим је мукама пострадао кад је Косово и Метохија за Србина постао проблем.

Па, могао је да побегне…

Могао је, али шта бисмо ми онда сад- довеке бежали не знајући од чега бежимо?!

Могао је, али не би ова ноћ била овако блага, кротка и мироносна за нас да није остао да је сачува.

Ко би попалио ова силна каднила по небу да је узмакао тај млади, твдроглави и недоказани шумар..?

Зна ли му се гроб барем?

Зна. Док год се Србин заклиње Косовом и Метохијом ту Милош Ћирковић почива у миру.

Само, кад се разгрничимо коме ће припасти последње рећи: „Ви идите- ја нећу“?!

Можемо ли их на пола- зверима арнаутским „Ви идите“ а нама да остане: „Ја нећу“, или је превише за нас?!

Ма, да га прећутимо, боље је, ваља нам решати „проблем“ што пре, па да починемо ко људи кад се ратосиљамо те беде…

Кад починемо ко људи, кад ваљано одморимо, да потражимо куд се дедоше ти људи што су засели са нама?

Немогуће да је остала само хрпа костију и коже и фукара што је вуче на себи ко проклетство..?

Немогуће да су тек тако нестали, тек ехо за њима: „Ми идемо а ви немојте за нама, немате куд кад је за Србина Косово и Метохија постао проблем! Немате куд, јер кад решите тај проблем срећане вам „благовести“ у паклу решења…“

Михаило Меденица

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.