ЈЕЛЕНА КОВАЧЕВИЋ: РАСТРЕБЉИВАЊЕ

ИСКРА на Фејсбуку

фото: З. Шапоњић

У временима косовским барјак туђи се вијори.
Тишина дубока се стеже, са Ловћена, у мраку
где се чују неме хијене, без гласа
души крила да развеже, и крви
хладне, којој су песме наше смешне,
коју коло не подиже да крене, затресе сећање,
занесе погледе у претке.

Како смо их лако, покопали, мртве,
оковали жртве, распели да висе, странствовању
сломљених тежњи крхога ребра.
Заменили веру поскиталом идејом, у асфалту
под којим пуца крвава рука.
Село се у темељу упекло, човека заменили оделом.

На камену камен у небо се упрего,
у изашлим временима  сече, спаљивања семена
жилави корен под невиделом одржава,
прелома тешких, скрнављених рана,  рашчињених речи
у неизбуђеној свести.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.