ЈЕЛЕНА КОВАЧЕВИћ: Писмо из Јасеновца

ИСКРА на Фејсбуку

Фото: intermagazin.rs

Навикао сам да гладујем, није страшно.

Једем нељуштене и гњиле кромпире,

пушим суво врбово лишће у новинском папиру,

не перем се и пијем прљаву воду, само у подне и ако заслужим.

Навикао сам да разбијају главе

док око казана витлају батинама на све стране

да би одбили гладне који не могу одолети кукурузном чају

и зрневље скупљају по блату, гладни.

Навикао сам уз ланце да ходам.

Није тешко.

Навикао сам на смрт да гледам као на ћар

због клипа исушеног кукуруза, једног кромпира

због старости, слабости, болести,

јер су се у превеликом броју живи у логору накотили,

јер им се убија, могу и имају кога убијати,

реткима давати част да ножем буду заклани

умирање скратити.

Није страшно.

Али кромпир ћу ипак да украдем

да ми навуку омчу око врата

да затворе врата пакла на којима стоји репат, дивљи и крвав

човек није а од човека.

Ја га гледам.

Страшно ми је.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.